Više od 30 radnika poginulo na radu od početka godine

Zvanični podaci Ministarstva za rad pokazuju da je u prvih osam meseci 27 radnika poginulo na radnom mestu, plus još najmanje petoro u poslednjih mesec dana.

Analizom okolnosti zbog kojih je došlo do ovih tragedija, Inspektorat za rad je utvrdio da je među najčešćim uzrocima povređivanja nebezbedan rad na visini i rad na nepropisno montiranim skelama.

Do smrtnih slučajeva dolazi i zbog nekorišćenja propisane opreme za ličnu zaštitu, prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i opasača, zatim rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, nedovoljna osposobljenost zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu.

U Inspektoratu tvrde da je među glavnim krivcima za veliki broj nesreća i angažovanje znatnog broja neobučenih radnika koja rade na “crno“.

– Ljudi koje poslodavci angažuju bez ugovora o radu uglavnom obavljaju povremene i privremene, sezonske, poslove i stupaju na rad bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada, pri čemu se nedovoljno vodi računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova – kažu u Insppektoratu.

Posledica svega navedenog jes povećan rizik od povređivanja kod lica koja rade “na crno“, pa je tako u 2017. godini, 30 odsto radno angažovanih osoba koje su zadobile smrtne povrede na radu, radile “na crno“.

Građevinski stručnjak Goran Rodić objašnjava da svaki objkat koji se zida mora da ima i projekat bezbednosti, od bezbednosti samih radnika, do bezbednosti budućih stanara, ali i stanara okolnih zgrada u slučaju rušenja iste.

– Danas se rade objekti na klizištima, ljudi rade na crno, iz jedne zgrade možete da dodirnete drugu. Činjenica je da se standardi ne poštuju. Ako tome dodamo jedan od velikih problema građevinske sruke, a to je alkohol…tragedije su neizbežne – kaže Rodić.

On objašnjava da na tržištu vlada nedostatak radne snage, da se mladi ljudi ne školuju za građevince i da je prosek starosti na građevini preko 55 godina.

U prvih osam meseci ove godine inspektori rada podneli su 683 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca u delatnosti građevinarstva, a podneto je i 7 krivičnih prijava protiv odgovornih lica.

– Inspektori rada podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka nadležnim prekršajnim sudovima, a sudije za prekršaje izriču novčane kazne. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su novčane kazne za prekršaj pravnog lica u rasponu od 800.000 do milion dinara, za odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 40.000 do 50.000 dinara i za preduzetnika u rasponu od 400.000 do 500.000 dinara – kažu inspektori.

Krivičnim zakonikom propisana je i kazna od 2 do 12 godina zatvora za odgovorno lice koje pri izvođenju građevinskih radova ne postupi po propisima i time izazove smrt jednog ili više radnika.