Više parcela pod strnim žitima, nedostatak padavina veliki problem

U Srbiji u 2019. godini u jesenjoj setvi zasejano je 774.967 hektara površine, što u odnosu na 2018. predstavlja povećanje od 2,8 odsto.

Pšenice je zasejano oko tri odsto više, ječma skoro šest, nešto više od osam odsto raži i 21,5 odsto ovsa. Istovremeno, zasejano je 27 odsto manje uljane repice.

Procenjuje se da je zbog manje padavina zemljište u deficitu za oko 100 litara, što se može negativno odraziti na ratarske kulture, smara savetodavac Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak Milan Damljanović.

“U jesenjoj setvi smo imali oko 6.250 hektara pod pšenicom, oko 1.600 pod ječmom, 1.200 pod ozimim ovsom i oko 1.300 hektara pod tritikaleom. To je na nivou nekog proseka, odnosno između 10 i 10.500 hektara strnina koje se u našem kraju seju u jesenjem periodu”, naveo je Damljanović u izjavi agenciji MNA.

Ističe da iako nije bilo snega, koji štiti biljke, dobro je to što temperature nisu išle u debeo minus.

“Usevi su u relativno dobrom stanju, bilo je problema sa setvom u jesenjem periodu, jer nije bilo dovoljno padavina pa nije moglo lepo da se pripremi zemljište, tako da se sa setvom malo kasnilo, ali su ovi vremenski uslovi posle toga bili povoljni. Tako je pšenica ušla u zimu u fazi bokorenja tj. kada je najotpornija prema niskim temperaturama”, naveo je Damljanović.

Ipak, kako kaže, na terenu se sporadično može videti žutilo na ječmu i na nekim pšenicama koje su u zimu ušle u slabijoj kondiciji.

“Ono što je opasno jeste da imamo značajan manjak vodenog taloga, odnosno padavina, tako da je zemljište u deficitu sigurno za više od 100 litara po kvadratnom metru. Ako ne bude padavina u narednom periodu može se desiti da bude problema u prolećnoj setvi, pre svega mislim na kukuruz”, naglasio je Damljanović.

Objašnjava da na kasniji prinos može uticati manjak vode u zemljištu, kao i manjak upotrebe mineralnih đubriva.

“Poprilično je nezavidna materijalna situacija poljoprivrednih proizvođača na terenu, a znamo da to direktno ima uticaj na količinu i korišćenje mineralnih đubriva u osnovnoj obradi, u setvi. Bez adekvatne količine mineralnih đubriva nema ni visokih prinosa”, zaključio je Damljanović.