Visoke kamate i na dozvoljeni minus

Kamate na kredite uveliko padaju, međutim one pozajmice za kojima građani najlakše i najbrže posežu kao što je korišćenje dozvoljenog minusa i dalje imaju visoku cenu. Na godišnjem nivou kamate za dozvoljena prekoračenja po tekućem računu dostižu i 37 odsto što je čak tri puta više od kamate na keš pozajmice.

U bankarskom sistemu je aktivno 7,1 miliona tekućih računa, a ima ih oko 4,8 miliona građana. Ovi klijenti mogu na ovaj način da od banaka pozajme gotovo 45 milijardi dinara, podaci su Udruženja banaka. Oko 250.000 korisnika tekućih računa je u nedozvoljenom minusu.

Narodna banka Srbije (NBS) je pre nekoliko godina pokrenula akciju da banke smanje cenu ovako pozajmljenog novca. Od februara 2014. godine centralna banka svakog meseca objavljuje na svojoj internet stranici kamatne stope pojedinačnih banaka na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja po tekućim računima kako bi građanima omogućila da uporede ponude svih banaka i odaberu onu banku čija ponuda odgovara njihovim potrebama. Međutim, nema sumnje da su banke ostale „žilave” na ovakvo javno objavljivanje podataka.

U NBS kažu da je od 28 banaka koje odobravaju ovaj vid pozajmica, 20 banaka smanjilo kamatne stope na dozvoljena prekoračenja od februara 2014. do februara 2016. godine. To je dovelo do smanjenja prosečne kamatne stope na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu za 5,4 procentna poena, na sada prosečnih 28,3 odsto.

– Imajući u vidu evidentne razlike u ponudi između banaka očekujemo da u narednom periodu dođe do daljeg smanjenja cene korišćenja pozajmica po tekućem računu. Inače, minus po tekućem računu svuda predstavlja najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njegovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, a NBS je uvek upozoravala građane da bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza nego pozajmice po tekućem računu – navode u centralnoj banci.

Na sajtu NBS vidi se, na primer, da dozvoljeni minus u Erste banci košta 32,34 odsto, a nedozvoljeni 13,24 odsto. Na pitanje zašto su ove kamate tako visoke u ovoj banci odgovaraju:

– Dozvoljeni minus su sredstva koja je banka rezervisala za klijenta da bi mogao da ih koristi, pod određenim uslovima i po određenoj kamatnoj stopi. Dakle, dozvoljeni minus je proizvod kao što je i gotovinski kredit, s tom razlikom što su kod dozvoljenog minusa obezbeđena sredstva koja klijent može da koristi, iako je potrošio sredstva koja po osnovu zarade i drugih prihoda ostvaruje uplatom na tekući račun. Nominalna kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje u Erste banci je fiksna i iznosi 28 odsto, obračunava se na iskorišćena sredstva i naplaćuje poslednjeg dana u mesecu. Ponder koji je objavila NBS obuhvata i visinu kamate za klijente kojima je dozvoljeno prekoračenje odobreno pre nego što je banka snizila kamatnu stopu – kažu u Erste banci.

Bankari iz ove banke ne spore da korišćenje dozvoljenog minusa može da bude skuplje od korišćenja kreditnih kartica. Računice su pokazale da se korišćenje minusa isplati ako se koristi najviše nekoliko meseci. Na duži period, više se isplate kreditne kartice. Mana minusa je i u njegovoj „privlačnosti”, pa klijenti često prestanu da ga doživljavaju kao klasičan kredit, pa lako „skliznu” u pozajmicu. Visoki troškovi pokazuju da ovaj proizvod treba koristiti samo u krajnjoj nuždi i kratkoročno. Za sve ostale situacije, bolje je opredeliti se za neki drugi kreditni proizvod.

Što se tiče ulaska u nedozvoljeni minus u Erste banci kažu da se u ovom slučaju radi o potraživanju koje banka ima prema klijentima koji koriste sredstva za koja nemaju pokriće na tekućem računu. To nije „bankarski proizvod” o kom su oni potpisali ugovor s bankom. Klijent tada postaje dužnik koji kasni sa ispunjenjem novčane obaveze i koji po Zakonu o zateznoj kamati pored glavnice, duguje i zateznu kamatu na iznos neizmirenog duga do dana isplate. Kamatna stopa je u ovom slučaju utvrđena zakonom. U „veliki” nedozvoljeni minus ili neugovoreno prekoračenje po računu se ne ulazi tako lako, a najpoznatiji primer su čekovi bez pokrića odnosno situacija kada ček koji je klijent izdao stigne na naplatu u banku, a na dan dospeća čeka nema sredstava na računu. Posledice korišćenja nedozvoljenog minusa mogu biti da se klijentu više ne izdaju čekovi, kao i nemogućnost dobijanja kredita usled evidentiranih kašnjenja u Kreditnom birou.

Politika