Vlada da obuzda trgovinske lance i limitira “kondicije” prema dobavljačima

Predsednik i Vlada Srbije doneli su dekret o smanjenju i kontroli maloprodajnih cena pojedinih proizvoda, sve kako bi se, navodno, smanjio pritisak na porodične budžete osiromašenih građana Srbije.

Ovakva mera je ranije uvek, i u celom svetu, imala negativan povratni efekat i izazivala nestašice proizvoda čija cena je stavljena pod administrativnu kontrolu, a zatim nagli skok cena.

O ovoj meri srpskih vlasti, ekonomista Borislav Borović potpredsednik Narodne stranke kaže sledeće:

Kao što bi bilo pogrešno administrativno određivati cene nekih artikala ili imitiranje trgovinskih marži, Narodna stranka smatra da je pogrešno i da se Vlada Srbije dogovora o smanjivanju cena određenih roba direktno sa trgovinskim lancima, jer će to biti samo kratkoročno i neuspešno “rešenje”, kao što je bilo i prošle godine pod kodnim nazivom “parizer”.

Time se neće sačuvati ugroženi standard većine građana. Glavni uzročnik nerealno visokih cena u maloprodaji, pored opštih generatora inflacije, jeste i ponašanje najvećih trgovinskih lanaca.

Zloupotrebljavajući privilegovani oligopolski položaj na tržištu koji im je država omogućila, oni raznim paratrgovinskim instrumentima vrše pritisak na cene kroz dodatne troškove koje nameću dobavljačima, kako domaćim proizvođačima tako i uvoznicima.

Uslovljavani da pristanu na „kondicije“, odnosno obaveze na koje oni moraju da pristanu da bi im se roba uopšte našla na rafovima mega marketa, prinuđeni su da „u startu“ dižu dobavljačke cene za više od 30 odsto.

Dobavljači, između ostalog, moraju da pristanu na rabat koji im diktira trgovinski lanac (ima čak 10 vrsta rabata u opticaju), na skonto na prevremeno plaćanje, stimulacije za otvaranje novog prodajnog mesta, besplatno prvo punjenje, jednokratnu uplatu za svaki proizvod koji će biti u prodaji (takozvani listing), uplatu za reklamni letak, naknadu za marketinške usluge… Ukupno, više od 30 kondicija.

Ako se tom dodaju neopravdana kašnjenja u rokovima plaćanja, jednostrani raskidi ugovora, naplate usluga koje nisu obavljene ili ugovorene, nametanje obaveza učestvovanja u sniženjima, akcije smanjenja nabavne cene na teret dobavljača, naplate različitih naknada poput naknade za istraživanje tržišta… Onda je jasno da Vlada Srbije mora zakonski da ograniči ukupne kondicije na 10 odsto dobavljačke cene, čime će one automatski biti niže u megamarketima za oko 20 odsto, a time i dugoročnije pristupačne sada ozbiljno ugroženim građanima Srbije.

_____________________________________________________