Prethodni članak
Vladin plan je fontana želja
Milan Knežević je preduzetnik i filozof. I borba te dve strane ličnosti u njemu traje, a rezultat je da nikad ne prima zdravo za gotovo ono što nam poručuju gospodari naših sudbina. I kad zakera, čini to neoborivim argumentima, a sam tvrdi da je to pisanje po vodi.
Pre gotovo deset godina izjavili ste da je svako ko se bavi biznisom – budala. Mislite li to i danas i čime potkrepljujete tu tvrdnju?
– Pametni ljudi se bave pametnim stvarima – čitaju, samuju, gaje porodicu, posvećuju vreme sopstvenom izboru. Kad krenete da se bavite biznisom, on sadržajno odredi najveći deo vašeg vremena. Sve vreme stvarate viškove koji vam uopšte ne trebaju. Tako postajete talac materijalnih vrednosti gubeći svoje suštinsko jastvo.
Ako ste vi biznismeni to što tvrdite da jeste, šta su onda radnici?
– Radnici su samo loše plaćeni statisti u tom pozorištu apsurda. Oni su osuđeni da celog života čekaju platu i da nikad nemaju dovoljno za pristojan život.
Pretpostavljam da ste upoznati sa planom i programom rada nove Vlade, ekspoze je bio iscrpan. Vaš komentar?
– Plan nove Vlade podseća na fontanu želja, a sama Vlada na generalštab bez vojske. Čak i najbolju strategiju mora neko da provede. Naša administracija, a država je efikasna administracija, ne može da upravlja ni sobom a kamoli da provodi složene procese izgradnje najsloženijeg proizvoda jednog naroda-države.
Kad slušate premijera dok govori o napretku, rastu BDP, pozitivnim ekonomskim parametrima, i to potkrepljuje brojkama, kakav zaključak izvodite?
– Pozitivni podaci o ekonomskim kretanjima predstavljaju izbor iz statističkih podataka i ne odražavaju punu istinu. U poslednje tri godine BDP je rastao po stopi od 0,4 odsto a neophodan nam je rast od 4 odsto, dakle 10 puta veći. Nemačka ima BDP oko 1.100 milijardi evra i kad bi njihov rast iznosio 3 odsto, on bi bio kao 100 odsto našeg. Svi podaci o kretanjima u privredi su najjeftinija politikantska estrada. Pošto od 122.000 preduzeća čak 32.000 nije ni predalo završne račune, APR je izneo podatke o finansijskom poslovanju privrede na osnovu statističkih podataka. Iz analitičkog tretmana izbačeno je svih 32.000 firmi kako ne bi kvarile bajkovitu sliku o privrednim kretanjima. Šta se dešava kada se polovina malih i srednjih preduzeća nalazi u finansijskoj agoniji? Sejanje iluzija je politički isplativo, ali uvodi građane u stanje kolektivne nesvesti.
A sastav stare-nove Vlade, jesu li se morali potezati izbori zbog, recimo, Ane Brnabić?
– Izbori su bili apsolutno nepotrebni. Izgubili smo dragoceno vreme, a suštinski nismo ništa promenili. Dobro je kad vladajuća partija vrši proveru svog legitimiteta, samo za to treba da postoji realan politički razlog.
Privrednik ste, ali i filozof po vokaciji. Kako izgleda naša ekonomska, a kako politička budućnost?
– Fiskalna konsolidacija daje rezultate. Visoku cenu plaćaju građani i privreda. Samo rast BDP-a od 4-5 odsto može izvući Srbiju na put oporavka. Dug će rasti, javne investicije padati. Javna preduzeća su crne rupe ekonomskog sistema. Neprivatizovane firme tinjaju kao šumski požari preteći novim socijalnim turbulencijama. Gubici i zaduženost privrede nerešivi su trendovi.
Srbija se mora iznova roditi kao uređena zemlja u kojoj vladaju institucije a ne pojedinci, a demokratija je razvlašćivanje vlasti pojedinca u korist vlasti institucija. Mi radimo suprotno. Država postoji da organizuje i olakša život građana, unapredi matrice obrazovanja, kulture, sačuva javna dobra, obezbedi bezbednost građana, uspostavi dobre odnose sa drugim državama… Kad god ne ispunjava te funkcije, ona se pretvara u antidržavu koja više zagorčava život građanima nego što im pomaže.
Vučić me je na prvim izborima molio da ga podržim uz reči: „Vidiš li, Kneževiću, šta rade ovoj državi?“. Danas bih to isto ja mogao da pitam njega
Koju političku filozofiju baštini aktuelni premijer?
– Aktuelni premijer pokušava da održi energiju optimizma kod građana, neretko iznoseći političke i ekonomske ciljeve koji su neostvarivi. Optimizam i nada su lako potrošiva roba. Pesimisti su optimisti sa iskustvom, što bi rekli aforističari. Potrebno je veliko spremanje zemlje, popis sve državne imovine i njenog pravno-ekonomskog statusa, slobodno pravosuđe, kultura i obrazovanje a ne estrada. Akademija za državnu aministraciju. Država u kojoj suverenitet pripada građanima a ne partijskim članovima. Put od anti-države do demokratske države pun je negativnih iskušenja kojima sada ne odolevamo. Možda bi pomogla Ničeova teza da je volja za moć uvek odraz slabosti i da je najači politički onaj koji svoju moć prenese na instituciju. Vlast pokušava da učini sve što je u njenoj moći. Barem deklarativno. Način na koji to radi je pogrešan. Bez široke naučne debate nije moguće definisati put i prioritete razvoja. Sirenski zov iluzija je poguban po dugoročne interese države. Nije svaka kritika rušenje vlasti. Pa zar i ova vlast nije rušila prošlu? I trebala je. Plašim se da je ostala zarobljena u istom sistemu i da iz njega ne može ili ne želi da iziđe.
Zvali su vas za saradnju i predsednik Nikolić i premijer Vučić.
– Tačno, predsednik Nikolić mi je ponudio mesto savetnika za mala i srednja preduzeća. Odbio sam iz dva razloga: prvo, plata je mala, a drugo što sam mišljenja da se privrednici ne trebaju baviti politikom nego svojim firmama. Uticaj bi trebalo da vrše kroz udruženja privrednika. Nažalost, sva ta udruženja su potpuno marginalizovana. Ministar Sertić sebe imenuje na čelo Privrednog saveta pa se sam savetuje sa tog mesta na mestu ministra. Dok god su na čelu privrednih udruženja politikanti, nema boljitka za privredu. Od nekoliko desetina predloga koje smo slali predstavnicima vlasti, nikad nijedan nije usvojen. Shvatio sam da je i poraz jedno od ishodišta ljudskog delovanja. Kuda ide država ako je poražen najveći broj razumnih predloga? Na prvim izborima mene je Vučić lično molio da ga podržim jer imam visok ugled među privrednicima. Rekao mi je: „Vidiš li, Kneževiću, šta rade ovoj državi?“ i oči su mu zasuzile. Nažalost, njegova prva poseta bila je klubu „Privrednik“, a ne Asocijaciji malih i srednjih preduzeća. Očigledno, nikome ne treba prosjak na veselju. Danas bih mogao da ga citiram i kažem: „Vidiš li, Vučiću, šta rade ovoj zemlji?“.
Da ste u poziciji da odlučujete, šta biste preporučili?
– Kad bih mogao da odlučujem, a na svu sreću ne moram, uveo bih diktaturu institucija sa nultom tolerancijom za izigravanje zakona. Dao bih najveći značaj kulturi, obrazovanju, najboljima a ne najpodobnijima. Pokušao bih da učinim sve kako bismo izbegli radare velikih belosvetskih interesa. Štampao bih jedan deo primarne emisije za kapitalne investicije; navodnjavanje, proizvodnju zelenih kilovata, komasaciju. Priča da bi to izazvalo hiperinflaciju je besmislena. To je kao kad biste zabranili svim ljudima da izlaze iz kuće zato što je jedan poginuo. Centralne banke i služe da pomognu državi.
Da li je žmurenje na sivu ekonomiju i dalje osnovni socijalni program?
– Siva ekonomija i crno tržište su antimaterija srpske privrede i društva, ali i najveća razvojna šansa ako se stave u zakonske okvir. Nažalost, čini se da je ogroman broj pojedinaca zainteresovan da se kolač od deset milijardi evra ne kanališe u zakonske okvire poslovanja. Nekoliko mera ovo zlo može prepoloviti za pola godine, ali ne tako što se saniraju posledice a ne rešavaju uzroci. Bujice nelegalnih tokova robe i usluga se slivaju u Srbiju a očekujemo da ih Poreska uprava pipetama pokupi kontrolom fiskalnih računa. U bajci sive ekonomije uživaju svi osim onih romantičara koji pokušavaju legalno da rade i sređuju kabine na torpedovanom brodu.
S Dinkićem u liftu
Komšija ste poznatih političkih ličnosti. Kako izgleda sresti na stepenicama, recimo, Mlađana Dinkića? Progovorite li poneku?
– Sretao sam Dinkića u liftu. I jedan i drugi se začudimo otkud na tom mestu. Mislim da bi on bio idealan za predsednika skupštine stanara. Ima i iskustva i slobodnog vremena.
Ranko Pivljanin, Blic
Јадан је народ који нема институције које му креирају планове за будући економси и национални развој. Такве планове требао би актуелни владар да презентује скупштини која га усваја или има мање примедбе. више пута сам коментарисао да овде нај умнију институцију односно њене чланове треба лепо замолити да просторије СЕРБСКЕ академије наука напусте и нек се окупљају на слободним зеленим површинама негде по БЕОГРАДУ, Наравно треба им одузети и принадлежности које узимају са народне грбаче.Они се никада нису чак ни огласили са неким својим програмом који су израдили и јавно презентовали актуелном властодржцу. Наравно властодржац би нешто учинио и тада би господи АКАДЕМИЦИМА била чиста савести.Овако властодржац није толико уман ни способан да сам изради један такав програм било какви да су његови умни квалитети. Поставља се питање властодржцу зашто није постави задатак господи АКАДЕМИЦИМА за израду таквог програма.