Voćarima više para od naredne godine

Ako je suditi po najavama ministra finansija Dušana Vujovića, država namerava da okrene novi list u kreiranju politike podsticaja u poljoprivredi.

On je nedavno izneo, javnosti malo poznati, statistički podatak da poljoprivreda ima opadajući udeo u BDP-u, i da će zbog takvih rezultata pristup u finansiranju ovog sektora morati da se menja. Kako se domaći agrar ne bi svodio na najprostiju poljoprivrednu proizvodnju potrebno je da stvorimo višak vrednosti kroz viši nivo prerade, uzgajanje organskih kultura, malina…

I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović takođe je najavio da će 2017. novac iz budžeta biti izdvojen za podizanje novih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu, nabavku opreme za povećanje konkurentnosti na tržištu, poboljšanje mehanizacije i skladištenje kapaciteta.

Agrarni analitičar Vojislav Stankovića, smatra da povod za orkestrirane najave predstavnika vlade o nužnosti nove politike subvencionisanja može biti i nedavno objavljeni radni dokument Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „ Ekonomski računi poljoprivrede u Srbiji, 2007–2015.” Kako objašnjava, ekonomski računi poljoprivrede, deo su međunarodnog statističkog sistema i omogućavaju praćenje i vrednovanje efekata poljoprivredne politike pa tako i realno poređenje sa drugim državama.

Prema tim pokazateljima, u posmatranom periodu, prosečna godišnja stopa rasta bruto domaće vrednosti poljoprivrede iznosila je skromnih 1,6 odsto. Bilo je i značajnih oscilacija po godinama, najveći rast bio je 30,2 odsto 2013, a najlošiji rezultat -28,4 odsto zabeležen je 2012. Za ovu godinu očekuje se rast od oko devet odsto.

Stanković ističe da realizacija nacionalnog pa i agrarnog budžeta poslednjih petnaestak godina nije transparentna, pa se efekti subvencija ne mogu u celosti pratiti. Kaže da je ipak jasno da treba reformisati namenu agrarnog budžeta.

– Bez razvoja stočarstva, voćarstva i povrtarstva nema napretka jer su to grane koje se dopunjuju i obezbeđuju dodatu vrednost. Ako ne budemo kreirali politiku subvencija u ovom pravcu Srbija će i dalje neefikasno koristi svoje prirodne resurse, obradivo zemljište i radnu snagu i ostati samo izvoznik jeftinih sirovina – smatra naš sagovornik.

U Evropskoj uniji budžetska podrška proizvođačima hrane (ekvivalent PSE) iznosi oko 19,1 odsto vrednosti proizvođačke cene. Države članice imaju mogućnost da iz sopstvenih, nacionalnih budžeta dodatno subvencionišu poljoprivrednu proizvodnju.

– Treba se orijentisati na konvencionalnu proizvodnju gde imamo velike šanse. Pre svega na voće, koje postiže stabilne cene, povrće, uljarice i soju koja je mnogo skuplja od one genetski modifikovane – ističe Stanković, dodajući da za razvoj prerađivačkih kapaciteta, na čemu insistira ministar Nedimović, mogu da posluže sredstva iz budućih IPARD fondova.

Politika