Vodeći trgovci odećom zatvaraju radnje širom sveta

Najveće modne svetske kompanije već mesecima unazad beleže gubitke od kojih se očigledno teško mogu oporaviti, pa  zatvaraju radnje širom sveta. Švedski lanac trgovine odećom „H&M”prošle nedelje je saopštio da je zbog pandemije drugi kvartal zaključio sa dvostruko nižim prihodima u odnosu na isti period prošle godine. Na vodećim tržištima prodaja ovog lanca značajno je opala – najviše u SAD, za 71 odsto, zatim u Nemačkoj 42 odsto i u Kini u gde je prodaja smanjena za 28 procenata. Kako su preneli svetski mediji nešto bolje rezultate ova kompanija je zabeležila u internet prodaji kojoj se sve više okreće.

Drugačije navike kupaca uvele su digitalizaciju i u maloprodaju odeće što će se i u budućnosti, po svemu sudeći dešavati. Od ukupno 51 internet trgovine ovog švedskog modnog lanca koliko ih sada ima, u prvih nekoliko meseci ove godine otvoreno je čak 48.

Istim putem oporavka kreće se i španska „Zara” koja je nedavno takođe najavila da će zatvoriti 1200 trgovina širom sveta. Haos koji im je izazvao virus korona će, objasnili su vlasnici, pokušati da saniraju povećanjem onlajn prodaje. Zatvaranje radnji očekuje se najviše u Aziji i Evropi. Po pisanju „Gardijana”, 107 prodavnica se zatvara u Velikoj Britaniji . „Inditedž”, vlasnik ovog, ali i još nekoliko brendova je saopštio da je promet u prodavnicama od 1. februara do 30. aprila pao  za čak 44 odsto. Istovremeno je internet prodaja porasla za 50 odsto, zbog čega su odlučili da se preorijentišu na onlajn prodaju posebno što i na tom tržištu raste konkurencija.  „Inditedž”, koji kontroliše njegov osnivač „Amansio Ortega”, prenosi „Gardijan”, planira da potroši milijardu evra na svoju internet ponudu do 2022. godine i dodatnih 1,7 milijardi evra u trgovinama kako bi omogućio bolje integrisanje sa veb stranicama za brže isporuke i praćenje pošiljki u realnom vremenu.

Kakva je budućnost ovih najvećih svetskih trgovaca odećom i šta konkurencija na lokalnim tržištima može da očekuje kada kriza prođe?

Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus” i bivši predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da je ovo proces koji će doneti mnogo promena i poboljšanja.

– To su igrači koji su bili dominantni širom sveta. Stizali su na sva tržišta kao već formirani brendovi kojima su kupci poklanjali bezgranično poverenje i plaćali skupo proizvode bez obzira na to da li toliko vrede. Dobro je što će doći do demonopolizacije i što će se moda u budućnosti vraćati u manje regionalne jedinice, izvorno u države – kaže Knežević.

Brend je, objasnio je,  proizvod u koji vlasnici ulažu enormna sredstva da bi bili svetski prepoznatljivi. To naravno mora da se naplati, pa su ljudi vremenom postali pokretni izlozi što su plaćali bez obzira na to koliko nešto košta.

– E, to će se menjati. Mislim da nam stiže amerikanizacija mode u smislu da ćemo kupovati udobnu garderobu od prirodnih materijala i da ćemo trošiti manje novca. Mislim da generalno ide bolje vreme za tekstilnu industriju i da će posle ovog „reseta” šansu dobiti i male firme koje do sada nisu mogle da budu konkurentne – objašnjava naš sagovornik. Samo „Zara” i „Vaikiki” su za godinu dana u Srbiji zauzeli 25 odsto tržišta i nijedna mala kompanija nije imala nikakve šanse da se izdigne i stigne do kupaca, makar nudila kvalitetnije proizvode.

Za Kneževića su brendovi u tekstilnoj industriji masovna hipnoza. Tu , objašnjava, samo u ime se ulažu milioni evra. A u krizama što je igrač veći veća je i njegova ugroženost. Ekonomski posmatrano, ovi svetski lanci imali su godinama radikalnu uzlaznu putanju, pa takav može da bude i pad.

– U ekonomiji se trenutno dešava sindrom takozvanog mrtvačkog poljupca kada nema ni ponude ni tražnje. To je trenutak kada, recimo, u tekstilnoj industriji nema ni proizvodnje, a ni kupaca – objašnjava vlasnik „Modusa” i dodaje da je najveći svetski onlajn trgovac  „Alibaba”  postavio nove kriterijume, pokazavši da uz malo ulaganja može mnogo da se zaradi.  Pa kada, zaključuje on, kompanije poput „Zare” shvate da su ulagale milione evra samo u zakup prostora u Milanu, a taj novac treba zaraditi, preduzimaju sve da smanje troškove i zato se okreću onlajn prodaji.