Prethodni članak
Vojne fabrike nezadovoljne Ministarstvom odbrane
Objavljeno 12/10/2015
– Sindikalne organizacije fabrika Zastava oružje, Prvi partizan iz Užica, Sloboda iz Čačka, Krušik iz Valjeva, Prva iskra iz Bariča i Milan Blagojević iz Lučana, koje čine grupaciji Odbrambena industrija Srbija (OIS) obavestile su juče premijera Aleksandra Vučića da traže hitan sa stanak sa nadležnima u Vladi, radi „rešavanja nagomilanih problema koji opterećuju preduzeća namenske industrije i zaposlene u njima“.
Višegodišnje nagomilavanje problema u našim fabrikama se ignoriše a odnosi sa Ministarstvom odbrane trenutno su na najnižem nivou u poslednjih 20 godina – napisali su čelnici sindikata tražeći da se Vučić uključi u rešavanje problema.
Sindikati ističu da bi na traženom sastanku moralo da se razgovara najpre o trenutnom stanju i položaju zaposlenih u preduzećima OIS, zatim o završetku konverzije dugova vojnih fabrika, o obećanim i nerealizovanim investicijama u namenskoj industriji, te o odbijanju sindikalnih stavova pri izradi Nacrta zakona o naoružanju i vojnoj opremi kojim su, podsetimo, predviđena i inostrana ulaganja u toj industriji.
Sindikati su zatražili da se sastanak održi najkasnije do kraja ovog meseca, i tvrde da su u slučaju da opet budu ignorisani, spremni na druge oblike sindikalne borbe. Njih posebno brine najavljena privatizacija, zbog negativnih iskustava iz tog procesa, ali i nerešenih statusnih pitanja u toj grani.
Danas
Шаљи даље у свет, подржи мајку Србију!
#NoKosovoUnesco
Ovde se radi o klasicnoj zameni teza. Sindikat se umesto da za radnike nabavlja zimnicu i smrznute pilice stavlja u ulogu da prenosi stavove menadzmenta fabrika OIS.Nijedno navedeno pitanje ne nalazi se u nadleznosti Sindikata vec je u iskljucivoj nadleznosti Ministarstva i menadzmenta firmi. Direktori ne treba da se „kriju“ iza sindikata vec oni sami da izadju pred Premijera sa pitanjima.Privatizacija je pozeljna jer ce doneti nova trzista, energiju i ideje. Radnici ce i onako biti zasticeni domacim zakonima. To ce i dalje biti srpske firme sa vecinskim drzavnim i manjinskim stranim kapitalom.Radnicima ce malo pripasti jer se njihov kapital – vlasnistvo konvertovalo u drzavno vlasnistvo na ime ne placenih poreza i doprinosa. Zasto je to tako neka pitaju svoje direktore a mogu i sindikat koji izgleda stiti direktore a ne radnike.
Šta je to Sindikat? jel to „jedan čovek“, ili je to grupa „kod čoveka“? Da li je to samo ruka menadžmenta? Šta su to nagomilani problemi? E evo to je sledeće……itd. Druga stvar je tu važna…..privatizacija. To znači, fabrika dobija investitora (Jel smo sigurni da je država luda da proda 51% nekom pa makar bio najbolji po fabrike? Ne nismo…valjda nisu ludi?), kada, kako?
Pa zašto da ne, dođe neko pametan, nametne menadžment koji je školovan, smeni sve igrače i reši da proveri šta ko i kako radi. Reši da se zadrže svi radnici i ko ne zna nauči da radi. Poveća platu? Da možda ne? Napravi da se ljudi vrednuju po znanju…da kovač bude kovač a konjušar konjušar…da? Pa hajde de, svi smo mi nekada bili fini, zar ne? Čega se bojiš radniče? Da nećeš kod šefa i direktora ići lako, zašto se bojiš radniče ako pošteno radiš, ako neko to vidi i da ti za tvoj kap znoja novac, novac koji ti pripada…..Zašto se radniče bojiš….za to da nećeš pod izgovorom radim dolaziti subotom i nedeljom, zato što se reč stimulacija neće koristiti, zato? Zato što ti neko neće reći hvala ili zato što će radniče neko pitati a šta ti tačno radiš? E vidiš radniče, u vojnoj industriji postoje četiri tipa ljudi. Prvi koji je došao sa ili bez znanja, godinama radio i radi i dan danas i koji ćuti i očekuje da svoj rad pravilno naplati. Drugi koji je pod stresom rata došao, radi i ne radi, ima sreće da ga gledaju blagonaklono ili kao budalu a i on radi. Treći koji je došao kako god i ne ferma nikog sem onog ko ga je doveo, sramoti, radi malo ili ne radi a kući nosi platu. I četvrti kog je politika postavila i kojim upravlja, koji radio ne radio radi samo šta mu se kaže i to prenosi drugima.
Gde si ti radniče i u kom si ti od ova četiri oblika, u prvom, malo je ljudi u prvom, u drugom, trećem ne verujem, u trećem su ćerke, sinovi, devojke, žene, rođaci, da nisi u četvrtom? Ako jesi u četvrtom pa ti si političar a ne radnik. Ti nisi radnik, a šta si? E zato radniče da znaš, pa i ako neko uđe u industriju, pa i ako ne uđe, ti moraš biti radnik jer ako ne radiš onaj ko radi te neće nositi na grbači, nego će ti razvezati kad izađeš iz fabrike, da te posavetuje svaki dan da tebi nije mesto tu gde si jer ga zauzimaš za druge. Čega se bojiš, direktora, da je reda ti ga ne bi video, nego bi se krio u mišiju rupu, pitao bi se što mene zove, da je reda spale bi ti gaće od straha kada te zove. Al nije reda i želiš da se družiš sa direktorom, tu je greška jer ko si ti da se družiš, ti si da radiš i zato te kupuju da ti pokažu kako da radiš a ne kako da te otpuste. A hoće i da otpuste jer mne znaš da radiš radniče, niti ćeš naučiti. Zašto? Zato što si glup, jer ti je data šansa a nisi je prihvatio, bilo lepo dok traje. Objasni radniče deci u školi zašto nećeš biti na poslu. Zato što ne znaš. A ne zato što to neko zaista želi. Najgore je što ćeš sam otići kući pognute glave i povesti sa sobom ostale koji zbog tebe nisu ništa naučilo. Moj radniče, koliko si baš naivan. Šta misliš da će te neko oplakivati. Nisi nezamenjljiv, zapamti!