Za dan na građevini 3.000 dinara

OD početka maja do sredine oktobra veliki broj radnika u Srbiji pokušava da zaradi za život branjem voća ili radeći kao zamena kolegama koje su na odmoru. U ovom periodu je najlakše doći do dinara radom na privremenim ili ugostiteljskim poslovima, a mladi se često angažuju i periodično u doba velikih manifestacija i festivala, otvaranja letnjih bašta, sezone kupanja na rekama…

Ponuda sezonskih poslova je iz godine u godinu sve veća, ali, kako tvrde u omladinskim zadrugama, nije reč o povećanom obimu posla, već su u pitanju češće inspekcijske kontrole pa se poslodavci obraćaju omladinskim zadrugama da zaključe ugovor kako bi izbegli moguće kazne. Tako se na taj način registruje ono što je godinama bilo u sivoj zoni.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje zvanično ne postoje sezonski poslovi, već samo u prijavi koju im poslodavac dostavlja se definiše vrsta radnog angažovanja, odnosno rad van radnog odnosa. Oni naglašavaju da je u toku izrada nacrta Zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim i kućnim poslovima, i da će se njegovim donošenjem sve regulisati.

– Sadašnji propisi prepoznaju samo rad na određeno vreme i rad na privremeno-povremenim poslovima – kažu u NSZ. – Prijavljene potrebe za zapošljavanjem koje gazde dostavljaju u periodu od marta do avgusta meseca, koje podrazumevaju rad na kraći vremenski period, mogu se tretirati kao “sezonski poslovi”, prvenstveno u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, ugostiteljstva, građevine i geodezije.

Zato u ovoj službi ne mogu da prikažu u potpunosti broj prijavljenih potreba za sezoncima na osnovu kojih bi se mogli donositi relevantni zaključci.

– U ovom periodu su aktuelni slobodni poslovi za rad u hladnjači, na preradi svežeg i zamrznutog voća, radnika za utovar i prebiranje voća, magacioneri u hladnjači gotovih proizvoda, pomoćni radnici u građevinarstvu, putari, pružni radnici, fasaderi, radnici za mašinsko malterisanje, zidari, tesari, armirači, fasaderi, roštilj-majstori, konobari, šankeri, pomoćni radnici u ugostiteljstvu – objašnjavaju u NSZ.

Zainteresovanost kandidata uvek postoji, kako starijih, tako i mlađih, a posebno onih bez kvalifikacija. Zainteresovanost za prihvatanje konkretnog posla, pre svega zavisi od uslova koje ponudi poslodavac. U praksi je utvrđeno da su teški fizički poslovi u oblasti poljoprivrede, rudarstva, građevinarstva (zidar, armirač, tesar), kod kojih se traži i odgovarajuća zdravstvena sposobnost, na dnu liste zainteresovanosti.

Najslabije su plaćeni poslovi vozača automobila, radnika u magacinu, redara i obezbeđenja – od 150 do 200 dinara po satu, dok nešto više mogu da zarade operateri i administrativni radnici do 230 dinara za sat.

Najplaćeniji poslovi su oni za koje je većina najmanje zainteresovana. Dnevnice za najteži fizički rad na gradilištu ili selidbama iznose 2.000 ili 3.000 dinara. Međutim, dešava se da bolji poslodavci plaćaju i veće dnevnice za isti posao od uobičajenog cenovnika. To je slučaj sa “ad hok” poslovima, kada je u pitanju hitan servis, ili kada su poslodavci zadovoljni uslugom.

Branje voća plaća se od 1.800 do 2.500 dinara dnevno, selidbe od 2.000 do 3.000 dinara po turi, dok konobari i šankeri mogu da zarade do 2.500.

Sezonski poslovi najviše odgovaraju mladima, odnosno studentima, ali u poslednje vreme potrebni su i oni koji mogu vezano da rade nekoliko meseci, bez prekida.

Gazde, međutim, traže od kandidata posvećenost poslu, odgovornost i disciplinu, kao i određene kvalifikacije kao što su vozačka dozvola, znanje stranog jezika, poznavanje rada na računaru, i razne sertifikate. Širi krug znanja od onog koji se traži na konkretnom poslu je uvek poželjan, jer mogu da ga rotiraju na više poslova.

Novosti