Račun za sto najprodavanijih proizvoda, koje su građani Srbije najčešće kupovali u jednom velikom trgovinskom lancu u maju 2021. bio je 18.869 dinara, a u maju ove godine su ti isti artikli bili skuplji za skoro 10.000 dinara, tako da je ceh za njih porastao na 28.141 dinar. Dodatna nevolja je u tome što većini građana primanja nisu rasla takvim tempom, ma šta pričali zvaničnici, kojima su usta puna „nikad većih plata“. Jer, koliko god da nominalno rastu, realna kupovna moć plata u najmanju ruku već godinama stagnira, a u nekim slučajevima čak i pada.
Računica Radara, uostalom, pokazuje da je svaki zaposleni 2021. sa prosečnom neto zaradom od 65.864 dinara mogao da kupi skoro tri i po takve „korpe“ sa po 100 proizvoda u jednom od ovdašnjih supermarketa. Iako je u međuvremenu prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine porasla na 95.625 dinara, ona sada nije dovoljna ni za te iste tri i po korpe, a kamoli za nešto više. Samo za životni standard od pre tri godine, meren kupovinom 100 najprodavanijih artikala u samoposlugama, sada svakom građaninu sa prosečnom neto zaradom nedostaje 2.868 dinara.
Prosečne plate, iako nominalno rastu, već godinama kaskaju za cenama hrane
Ništa čudno ako se ima u vidu da je „korpa“ napunjena sa 100 najprodavanijih proizvoda u međuvremenu poskupela za 49,2 odsto, a taman toliko povećane su i maloprodajne cene 50 artikala koji se najčešće pazare u drugom velikom trgovinskom lancu, koji je Radaru, za ovo istraživanje, takođe dostavio svoje maloprodajne cene proizvoda koje njihove mušterije najčešće pazare. Istovremeno, prema zvaničnim podacima, prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine veća je za 45,2 odsto nego što je bila u 2021.
To drugim rečima znači da je njihova realna kupovna moć za oko četiri procentna poena manja nego što je bila pre tri godine. Pri tome, nominalni rast prosečne neto plate kaska čak i za zvaničnim rastom cena hrane, jer je od maja 2021. do maja ove godine hrana u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela 45,7 odsto, s tim što su u poslednjih 12 meseci te cene porasle samo 0,7 odsto.
Nešto bolje od zaposlenih prošli su penzioneri, s obzirom na to da su im u proseku primanja između aprila 2021. i 2024. povećana za 53,8 odsto, sa 29.374 na 45.731 dinar. Ali, ni oni se nisu previše usrećili. Pre tri godine mogli su za prosečnu penziju da pazare 1,557 „korpi“ sa 100 najprodavanijih proizvoda, a sada bi im nakon iste kupovine u novčaniku ostalo tek 1.915 dinara za ceo mesec ili oko 60 dinara dnevno. I to je mera njihovog rasta standarda.
Za više para manje slanine, viršli, mleka, sira, pavlake, krompira…
Bar do 2027, za kada su im predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali obećali prosečnu penziju od 650 evra. Samo nisu obećali šta će njome moći da kupe. Kao što ni danas o tome ne govore, već uporno ponavljaju da je u poslednje tri godine prosečna penzija povećana sa 250 na 390 evra. Uprkos tome, oni danas u jednom trgovinskom lancu za prosečnu penziju mogu da kupe 25,4 kilograma suve pančete domaćeg proizvođača, a pre tri godine mogli su, sa znatno nižim penzijama, da kupe četiri kilograma više.
Za zvaničnike svakako ne bi bilo zgodno da najstariji shvate da su sa manjim penzijama u maju 2021. mogli da kupe 12 kilograma pilećih viršli, 8,4 kilograma trapista i gaude, 1,1 kilogram dimljene pečenice, 1,6 kilograma tirolske kobasice, 18 pakovanja dugotrajnog mleka od litar i po, pet kantica pavlake od 700 grama, 40 balona negazirane vode od po šest litara, 283 pakovanja od 50 grama svežeg kvasca, četiri kilograma domaće dimljene slanine… više nego što mogu da kupe sada.
Još manje je za vlast zgodna računica koja pokazuje da je u drugom trgovinskom lancu penzioner pre tri godine, čak i sa 16.357 dinara manje na raspolaganju nego što ih ima sada, mogao za prosečnu penziju u maju 2021. da kupi 93 kilograma krompira, 50 kilograma krastavaca, 24 kilograma limuna, 11 litara probiotik jogurta, 41 čašicu pavlake od 180 grama… više nego što može sada u istoj prodavnici.
Ne jedu se evri
Džaba, dakle, što plate i penzije rastu u evrima, kad građani ne mogu da jedu evre, već osnovne životne namirnice, čije cene dramatično rastu ne samo u domaćoj, već i u stranoj valuti. I to za nijansu brže, jer evro danas vredi pola dinara manje nego pre tri godine, kada je srednji prosečan kurs bio 117,57 dinara.
Nije, ipak, sve tako crno. Ima, naravno, u prodavnicama i proizvoda čije cene nisu tako vrtoglavo rasle. Da nije tako teško bi i najnaivniji poverovali u iluziju o ekonomskoj snazi i stabilnosti srpske ekonomije. Tim pre što i stope rasta nominalnih plata i penzija, s jedne i cena u dva trgovinska lanca, s druge strane, ukazuju da standard ni izbliza ne raste onako brzo kako bi vlast želela da prikaže. Samim tim mnogi će morati još malo da sačekaju to obećano bolje – sutra. A vlastima ostaje da se nadaju da u međuvremenu građani neće shvatiti da im je bilo bolje – juče.
U moru loših, moglo bi zvučati kao dobra vest to što je Narodna banka Srbije prošlog meseca, prvi put još od leta 2021, godišnju inflaciju oborila na gornju granicu svog cilja od tri plus-minus 1,5 odsto. Od maja prošle do istog meseca ove godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji povećane su u proseku tačno 4,5 odsto. Nekome bi sam ovaj podatak mogao zvučati još bolje ako se ima u vidu da su pre samo godinu dana, u maju 2023. cene kod nas rasle tri puta bržim tempom od 14,8 odsto godišnje.
Za guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković to je potvrda da je inflacija u prethodnih godinu dana „bila na snažnoj opadajućoj putanji“, a uz to očekuje „njeno dalje usporavanje“, tako da bi u toku 2025. trebalo da bude oko tri odsto.
Srbija po inflaciji i dalje u evropskom vrhu
Pa, šta onda sad nije u redu? Pre godinu dana, sa tri puta većom inflacijom Srbija je bila peta u Evropi po tempu rasta potrošačkih cena, odmah iza Turske, u kojoj su u to vreme cene rasle 39,6 odsto godišnje, Mađarske (21,5), Moldavije (16,3) i ratom zahvaćene Ukrajine (15,3 odsto). Godinu dana kasnije moglo bi se reći – ista meta, isto odstojanje.
Od 14 evropskih zemalja, koje su pre tačno godinu dana kuburile sa dvocifrenim rastom cena, sada veću inflaciju od Srbije, osim neprikosnovenog evropskog rekordera Turske, u kojoj su u poslednjih 12 meseci cene porasle čak 75,5 odsto, imaju još samo Moldavija (7,8 procenata) i Rumunija (5,1 odsto), dok u Severnoj Makedoniji cene rastu istim tempom kao i kod nas, 4,5 odsto godišnje. Sve ostale sa te liste spustile su je prošlog meseca ispod četiri odsto. Pri tome su dve pribaltičke zemlje, Letonija i Litvanija, svele godišnji rast cena na samo 0,1 odnosno 0,5 odsto.
Od prošlog leta konstantno nižu inflaciju od Srbije ima čak i Ukrajina. Uprkos ratnim razaranjima, započetim ruskom invazijom u februaru 2022, godišnji rast cena u toj zemlji se u poslednja tri meseca stabilizovao na nivou između 3,2 i 3,3 odsto, tako da je kod nas praktično za 50 odsto veća.
Istine radi, trenutno veću inflaciju od Srbije imaju i Rusija (8,3 odsto), Island (6,2), Belorusija (5,7) i Crna Gora (4,9 odsto), dok na Farskim Ostrvima i u Severnoj Makedoniji cene rastu istim tempom kao i kod nas, 4,5 odsto godišnje. Nijedna od ovih zemalja, međutim, nije prošle godine u ovo doba kuburila sa dvocifrenom inflacijom kao Srbija. Poređenja radi, u maju 2023. inflacija u Rusiji bila je samo 2,5 odsto, dok su kod nas u to vreme cene rasle šest puta brže.
Nije, svakako, za monetarne vlasti u Srbiji utešno ni to što je u nekim od susednih zemalja inflacija upola niža nego kod nas. U Bosni i Hercegovini je samo dva, u Albaniji 2,2, Sloveniji 2,4 i u Hrvatskoj 3,3 odsto. U evrozoni je u maju bila 2,6 odsto, a u Italiji samo 0,8 procenata. To samo pokazuje da posao sa stabilizacijom cena u Srbiji nije ni izbliza završen. I ne bi valjalo da se pobeda proglasi pre kraja bitke, kao što je to još u maju prošle godine uradio ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović. Mada ne bi bilo prvi put da se baš to desi. Tim pre što vlast u poslednje vreme sve češće praktikuje da i poraze proglašava za pobede. A i šta ih košta. Znaju da će ceh tih njihovih Pirovih pobeda ionako platiti neko drugi, građani Srbije.