Za stan dinar bolji od evra
GRAĐANI u Srbiji mogu odskora da koriste i gotovinske kredite u dinarima za kupovinu stana i drugih nekretnina sa kamatom od 7,95 odsto godišnje. Banke sada dozvoljavaju maksimalni iznos zaduženja pet miliona dinara, a to je nešto više od 40.000 evra, nudeći rok otplate od deset godina.
Podaci o zaduživanju pokazuju da je prosečan stambeni zajam naših građana nešto oko 30.000 evra, pa ko se odluči za kupovinu kvadrata keš zajmom u iznosu od tri miliona dinara, svakog meseca će otplaćivati isti iznos od oko 38.000 dinara. To je gotovo duplo veća rata nego da je uzeo stambeni zajam u evrima, ali zato nema učešća od 20 odsto i kamata će ga manje koštati za deceniju nego da se zadužio na 30 godina klasičnim stambenim kreditom. Takođe kod keša u dinarima nema kursnog rizika. Nema ni većih pratećih troškova, kao što su razna osiguranja, takse i provizije, već je samo potrebno da se upiše hipoteka.
Na ovaj način šansu da se skuće imaju i oni koji ne mogu da uzmu klasične stambene kredite. Bankari očekuju da će ovo pokrenuti veću zainteresovanost stanovništva za korišćenje gotovinskih zajmova. Banke su, inače, počele polako da popuštaju sa rigoroznoznim uslovima prilikom odobravanja pozajmica. Tako da su, pored većih iznosa zaduživanja i dužih rokova otplate, omogućile da klijenti koji uzimaju keš svoju platu opterete i do 50 odsto. Do sada je granica bila od 30 do 40 odsto, zavisno od banke, rizika koji su one procenjivale.
-Gotovinski krediti sa hipotekom najčešće se koriste za kupovinu objekata koji ne mogu biti predmet finansiranja putem stambenih kredita, kao što su nekretnine sa nedovoljnim stepenom izgrađenosti, garaže koje se uzimaju naknadno, vikendice, placevi, obradive parcele… Ovi krediti se, takođe, uzimaju i za konsolidaciju već postojećih obaveza koje klijenti imaju prema bankama tako što će sve kreditne obaveze refinansirati jednim zajmom i sniziti svoje postojeće mesečne obaveze – ističu u Kredi agrikol banci.
Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, gotovinski krediti su posle stambenih najtraženiji. Do sada su banke odobrile 220 milijardi dinara keš zajmova, ali analitičari ističu da sada većina građana teško može da se zadužuje. Zbog toga banke sada povećavaju iznose, produžavaju rok otplate i smanjuju kamate.
U NBS očekuju da će se nastaviti trend pada kamatnih stopa i narednom periodu, tako da će mnogima kojima je zajam neophodan biti lakše da do njega dođu. Otuda bankari sada nude povoljnije keš zaduživanje. Na primer, u Poljskoj se odobravaju krediti u lokalnoj valuti, da bi se zaštitili građani od rizika deviznog kursa. Kod nas banke očekuju da se u narednom periodu poveća štednja u dinarima, jer su kamate na deviznu štednju gotovo simbolične, što automatski dovodi do veće mogućnosti da se na duži rok i u većem iznosu plasiraju dinarske pozajmice. To bi moglo da pomogne i zaduženima u švajcarskim francima da pretvore svoje zajmove u dinarske, ali i svim drugima koji zavise od strane valute.
SVE VIŠE U DINARIMA
GRAĐANI se već dve godine uglavnom zadužuju u dinarima, kada su u pitanju gotovinski krediti. Tako je više od 40 odsto zaduženosti stanovništva u domaćoj valuti. I dalje se naravno uzimaju stambeni krediti u evrima, kao i auto-zajmovi. Do sada su odobrena samo dva stambena zajma u dinarima, jer je kamata bila previsoka, čak 17 odsto. U narednom periodu, i sa popuštanjem banaka kada su u pitanju kamate i uslovi odobravanja pozajmica, građani će imati nešto povoljnije mogućnosti da reše svoje finansijske probleme, smatraju analitičari.
Novosti
Прво него ли одете по овакав кердит отиђите код одговарајучег доктура да се консултујете о вашем здравственом стању.
Sve je to lepo, da kamata nije vezana za vrednost referentne kamatne stope NBS i belibora, jer vam za dinare na 10 godina niko neće dati kredit sa fiksnom kamatnom stopom, bar ne po kamati manjoj od 10%.
Kurs evra je katastrofalan za našu privredu koja nije konkurentna sa izvozom; sa druge strane, pad kursa dinara naravno da nije rešenje, već je problem što je kurs nerealan u odnosu na snagu ekonomije, pa su cene u Srbiji preračunate u evre prenaduvane u odnosu na evropske 50-100%; većina ljudi čće reći da se bolje živelo kad je kurs evra bio 70-80 dinara, a plate bile 150-200e, nego sada kada su plate u evrima nešto veće, a cene su otišle više od 100%.
Čak i da kurs evra ostane stabilan, sledeća Vlada može opet da smanji plate u dinarima, i eto problema za one koji su u kreditu.
Zato ono malo ljudi što ispunjavaju uslove za stambeni kredi, a potreban im je stan, ne odlučuju se za kredit, osim ako nemaju porodični prihod najmanje 1000e mesečno, pa im je rata od 200-300e sasvim prihvatljiva. Svi ostali, koji imaju manje prihode, čekaju da se država stabilizuje i politički i finansijski, a pitanje je kada će to biti.