Za tri decenije biće milion stanovnika manje

Broj stanovnika u Srbiji smanjiće se u naredne tri decenije za 15 odsto, ili za milion građana, rekao je profesor Ekonomkosg fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović.

On je na predstavljanju biltena „Kvartalni monitor“ o uticaju demografskog pada na privredni rast u Srbiji i regionu, rekao da će smanjenje dve trećine stanovnika od tog broja biti posledica negativnog prirodnog priraštaja, a jedna trećina posledica emigracije.

„Procenjuje se da će do 2050. godine broj stanovika u Srbiji zbog emigracije biti manji za pet odsto tako da će samo Albanija i Letonija imati veće smanjenje broja stanovnika zbog emigracija“, rekao je Ranđelović. Dodao je da će „snažan pad broja stanovnika uticati i na smanjenje kontigenta radne snage u Srbiji za oko petinu, što je, iako nešto malo manje od proseka zemalja centralne i jugoistočne Evrope, veoma zančajno“. 

Zbog smanjnja broja stanovništva i njegovog starenja, kao i pada produktivnosti, kako je rekao, prosečna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika u naredne tri decenije u Srbiji biće niža za oko 0,8 procentnih poena.

„To znači da će BDP po glavi stanovnika do 2050. godine biti manji za gotovo četvrtinu„, rekao je Ranđelović.

Asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović je, govoreći o nivou, dinamici i nejednakosti zarada u Srbiji, rekao da su prosečne neto zarade nominalno od 2001. godine do 2018. godine kumalitvno uvećane za 687 odsto, što znači da je prosečna neto zarada u proseku godišnje rasla za 38 odsto.

„Međutim, nakon isključenja inflacije, dobija se potpuno drugačija slika o kretanju prosečne neto zarade u Srbiji jer je ona kumulativno u tom periodu porasla za 152 odsto, odnosno u proseku godišnje oko 8,5 odsto„, rekao je Vuksanović.

Republički zavod za statistiku (RZS) Srbije, iako je, prema njegovim rečima, promenom metodologije praćenja stekao mogućnost da objavljuje podatke o modalnoj zaradi, odnosno o zaradi koju prima najveći broj zaposlenih u Srbiji, te podatke nije učinio dostupnim.

Istakao je da je ipak RZS objavio podatak o modalnoj zaradi u jednom od svojih saopštenja sa početka prošle godine, u kojem je navedeno da je modalna neto zarada za januar 2018. godinu iznosila oko 26.000 dinara.

„Ovaj podatak ukazuje na to da najveći broj zaposlenih lica u Srbiji prima zaradu koja je skoro dvostruko manja od prosečne zarade„, rekao je Vuksanović.

Dodao je da bi se, prema toj vrednosti moglo zaključiti da najveći broj zaposlenih lica u Srbiji prima zaradu koja je približna vrednosti minimalne zarade. Kako je ocenio „na ovakvo stanje je verovatno uticala ‘siva ekonomija’, odnosno sklonost malih i srednjih preduzeća i preduzetnika da vladinim organima, uključujući Poresku upravu, prijavljuju minimalnu zaradu, iako je isplaćena veća“.