Zabranjena prodaja nelegalnih objekata

Izmenama Zakona o ozakonjenju, građani više neće moći da prodaju svoje stambene objekte ako nisu legalizovani. Sa druge strane, zakonom je omogućeno da građani koji to nisu učinili, podnesu zahtev za ozakonjenje, a rok za završetak legalizacije je pet godina.

Prema podacima Gradske uprave za urbanizam, u Čačku ima oko 25.000 nelegalnih objekata, a do 1. marta izdato je 8.585 rešenja o ozakonjenju.

— Izmenama Zakona o ozakonjenju koje su usvojene krajem 2018. godine, jasno je definisano da se nekretnine koje nisu ozakonjene ne mogu prodavati. Mi smo dužni, i to sada i radimo, dostavljamo Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) potvrde o svim zahtevima za ozakonjenje kako bi oni mogli da upišu zabeležbe o zabrani prometa nepokretnosti. Izmenama je omogućeno da svi građani podnesu zahtev za ozakonjenje koji su građeni do 2015. godine. Zato je važno da se građani jave i da nastavimo proces legalizacije. Svi oni koji su ranije podneli zahtеve za legalizaciju nastavljaju postupak po starom zakonu i ti zahtevi se smatraju kao zahtevi podneti i po ovom zakonu — objašnjava načelnica Gradske uprave za urbanizam Vesna Dmitrić.

Građani koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, a njihov objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, i kojima građevinska inspekcija nije izdala rešenje za rušenje objekta, javljaju se u Republički geodetski zavod koji je dužan da izda rešenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku iz 2015. godine.

— Konačno smo postigli dogovor sa RGZ i oni sada izdaju rešenje o vidljivosti objekta. Kada dobijemo njihovo obaveštenje, formiramo predmet i upućujemo stranke na dalje korake koje treba da urade kako bi legalizovali objekat. Pozivam sugrađane da to učine što pre, jer su takse maksimalno snižene a rok za ozakonjenje je pet godina, odnosno do 2023. godine — upozorava načelnica Dmitrić.

Veliki broj gtađana ima nelegalne objekte ali se veliki broj i ne obraća da završi svoj postupak ozakonjenja. Kako navodi načelnica Dmitrić, najveći problem građanima su nerešeni imovinski odnosi ali i novac, jer je potrebno pribaviti projekat objekta i elaborat geodetskih radova.

— Kada su u pitanju imovinski odnosi, ljudi ne znaju odakle da krenu, da li da angažuju neku agenciju, advokate. Ko god dođe, naše stručne službe će im izaći u susret. Uglavnom mora da se radi preparcelacija, ispravka parcela…. Zakon definiše takse koje moraju da se plate prema vrsti, klasi i prema nameni objekta. Za objekat do 100m2 taksa je 5.000 dinara. Tolika taksa se plaća i za svaki pomoćni objekat, za ekonomske objekte na selu, za proizvodne i skladišne objekte. Za objekte od od 100 do 200 m2 taksa je 15.000 dinara, a od 200 do 300 m2 – 20.000 dinara. Malo su veći iznosi za stambene i stambeno poslovne objekte. Nažalost, dešava se da mi pripremimo rešenje o ozakonjenju i da sve odradimo ali da čekamo stranku da primi penziju, platu, da bi mogao da uplati taksu —navodi načelnica GU za urbanizam.

Od početka legalizacije 2016. godine pa do 1. marta Grad je na osnovu ozakonjena objekata prihodovao oko 55 miliona dinara. Taj novac se ulaže namenski, za izgradnju infrastrukture ili za pribavljanje zemljišta u javnu svojinu.

Nastavljena nelegalna gradnja

I nakon usvajanja novih zakonskih propisa kojim je onemogućena legalizacija nelegalnih objekata koji su građeni posle 27. novembra 2015. godine, u Čačku su zabeleženi slučajevi nelegalne gradnje.

— Bilo je nelegalne gradnje i ako imamo to saznanje mi ne smemo da izdamo rešenje o izgradnji za objekat koji je neko izgradio. Zakonom je zabranjeno i ozakonjenje objekta posle 27. novembra 2015. godine jer nisu vidljivi na satelistkom snimku. Imamo primer objekta u blizini OŠ Ratko Mitrović. Iinvestitor je dobio dozvolu za objekat određene spratnosti, na određenoj parceli, ali je on drastično veći — kaže načelnica Vesna Dmitrić.