Zagađenje vode i vazduha

Industrijska poljoprivredna proizvodnja, kako su dosadašnja iskustva pokazala i na šta upozoravaju ekolozi, podrazumeva i izuzetno veliku potrošnju vode. Kako navode Dušan Kovačević, Branka Lazić i Vesna Milić, autori studije “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”, potrebe za vodom u poljoprivredi iznose i do 70 odsto od globalne upotrebe vode, a u mnogim manje razvijenim zemljama čak i preko 90 procenata, što je prema nekim procenama daleko od potrošnje koju ostvaruju gradovi ili industrija.

– U cilju racionalne potrošnje vode u poljoprivredi treba vršiti izbor useva i sorti tolerantnih na sušu, a agrotehniku prilagoditi tako da se gubici vode smanje na minimum. U aridnim područjima treba izbegavati gajenje okopavina ili proizvodnju najintenzivnijeg tipa gde se troši velika količina vode.  Problemi u zaštiti životne sredine se javljaju usled neodgovarajućeg korišćenja  različitih hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, pri čemu veće količine zagađujućih materija dospevaju u zemljište, površinske i podzemne vode. Veliko zagađenje vodnih tokova potiče sa stočnih farmi, kao i iz klanične industrije.  Ove materije prvenstveno potiču od tečnih i čvrstih ekskremenata goveda, svinja i živine, koje u vodotokovima izazivaju preteran razvoj algi, tako da voda u tim tokovima postaje zagađena – objašnjavaju Dušan Kovačević, Branka Lazić i Vesna Milić.

Mada je uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu dugo vremena bio zanemarivan, ona, kako objašnjavaju stručnjaci, predstavlja jedan od najvećih problema današnjice, budući da se direktno odražava na obezbeđenje pijaće vode u budućnosti.

– U uslovima intenzivne poljoprivrede dolazi do zagađenja voda: teškim metalima, nitratima, nitritima, fosfatima, pesticidima i policikličkim aromatičnim ugljovodonicima. Posledice toga su: eutrofikacija, zagađenje pijaćih voda i uticaj na zdravlje ljudi i životinja. Zbog sve većih ekoloških problema u razvijenim zemljama ide se na uvođenje tzv. kvota za upotrebu mineralnih đubriva (za svako gazdinstvo se određuju maksimalne količine mineralnih đubriva po hektaru), naročito zbog kontrolisane primene azota. Znatno je manji, ali ne i zanemarljiv, problem ispiranja fosfora u podzemne vode. On je slabo pokretljiv u zemljištu, ali u lakim zemljištima i uz prekomerne doze, može izazvati zagađenje podzemnih voda, što je sve izraženiji problem – navodi se u studiji “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”.

Povećanje koncentracije mineralnih materija u površinskim vodama je posledica ispiranja mineralnih materija, prvenstveno sa poljoprivrednih površina. Ona dovodi do poremećaja bioloških procesa i sprečava normalan razvoj, a neretko uništava floru i faunu vodenih sistema, dok se kao direktna posledica u poslednje vreme naročito ogleda u cvetanju algi u rekama, jezerima i morima. Gotovo sve zagađujuće materije, posebno od agrohemikalija, pre ili kasnije, preko lanaca ishrane, zemljišta ili preko površinskih i podzemnih voda – bunara dospevaju i do čoveka. Na taj način otrovi, koji se neodgovorno rasejavaju, na kraju završavaju u hrani i pijaćoj vodi, uzrokujući čitav niz različitih oboljenja.

Stočarstvo i pirinčana polja iz ratarstva zagađuju vazduh oslobađanjem ogromnih količina gasova (ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azotni oksidi, metan), kao i sitnih čestica čađi i prašine. Pri tome dolazi do promene prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenata vazduha. Ovi gasovi i čestice mogu doći u atmosferu i prirodnim putem, usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara, ali češće dospevaju pod uticajem čovekovih aktivnosti u poljoprivredi, sagorevanjem uglja, nafte, prirodnog gasa i drveta. U cilju zaštite vazduha, poljoprivreda treba da vodi računa kako da smanji sagorevanje organskih ostataka, pokretanje čestica prašine sa golog zemljišta, ispuštanje aerosola pesticida i uopšte bioaerosola iz stočarstva u atmosferu.  Mudrim postupanjem, kroz izbor pojedinih mera, poljoprivreda će se sve više razvijati u različitim pravcima od kojih će mnogi biti zasnovani na ekološkim principima da bi se smanjili mogući rizici kojima bi se mogli izazvati različiti poremećaji u biološkoj ravnoteži agroekosistema i šire.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

__________________________________________________________________