Zahtevi kampanje „Popravi sistem – znanjem do promena“

U sklopu kampanje „Popravi sistem – znanjem do promena” lansirane 30. novembra, članovi Udruženja „Srbija u pokretu“ izneli su spisak zahteva koji je nastao kao proizvod rada sa ekspertima i potreba zajednice sa kojom su u kontaktu, a koju nova politika rada Poreske uprave teško pogađa.

Kampanja se odnosi na poreske postupke za naplatu poreza i doprinosa na prihode fizičkih lica iz inostranstva za proteklih 5 godina, a vodi je udruženje građana Srbija u pokretu uz podršku Pausala.

– Potom smo objavili detaljnija objašnjenja svakog zahteva kako bismo otklonili potencijalne nejasnoće kod zajednice i drugih aktera. Verujemo da je jako važno da ne samo frilens zajednica sazna šta se događa i šta bi moglo da se preduzme, već i ostatak građana, kao i da se otpočne dijalog sa institucijama i unutar same zajednice – poručuju iz Udruženja „Srbija u pokretu“.

Kao svoje zahteve ističu sledeće:

Objašnjenje zahteva  Kampanje „Popravi sistem – znanjem do promena”

1. Omogućiti mirovanje postojećih dugovanja, otpis kamata i dela glavnog duga po osnovu neplaćenog poreza i doprinosa, po službenoj dužnosti

Zahtev da se otpiše kamata i deo duga po osnovu doprinosa i da se omogući mirovanje postojećih dugovanja ugleda se na rešenja iz n ovembra 2008. i d ecembra 2012. godine. Tada je obveznicima otpisan deo neplaćenih dugovanja, kao i pripadajuća kamata. Ukupan dug aktivnih preduzetnika iznosio je 56 miljiardi dinara, od čega je 26,5 milijardi dinara činila kamata, dok je kod pravnih lica dug iznosio 517,5 milijardi dinara, a kamata 339,1 milijarada dinara.

• Zakonom iz 2012. godine omogućeni su otpis duga i mirovanje duga  poreskim  obveznicima.

Obveznicima je određen rok do kojeg će dugovanja mirovati. Za vreme mirovanja glavnog poreskog     duga     do     njegove     otplate      u      celosti,      ne      teče      kamata. Obvezniku koji izmiruje obaveze u zakonski predviđenim rokovima, otpisuje se dug po  osnovu neplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Takođe, otpisuje se celokupna kamata.

• Zakonom iz 2012. godine je takođe omogućen otpis dela dugovanja, kao i njegovo mirovanje, koji su mogli da ostvare čak i obveznici protiv kojih je pokrenut postupak prinudne naplate.

Usvajanjem ovog zakona pored toga što je omogućen otpis dela neplaćenih zaduženja, uz uslov poštovanja propisanih zakonskih rokova za otplatu ostatka duga, ujedno je  i omogućeno pravo na plaćanje glavnog poreskog duga na 24 mesečne rate, bez sredstava obezbeđenja uz uslov redovnog izmirenja obaveza.

Ovakva rešenja uz mogućnost modifikacije, vrlo su pogodna za sadašnju situaciju frilensera, jer     se na ovaj način može obezbediti naplata dela dugovanja, bez prevelikog opterećanja dužnika.

2. Uspostaviti sistem zbirnog prijavljivanja prihoda, na mesečnom, kvartalnom ili godišnjem nivou. Ovo učiniti kako za prethodne neprijavljene prihode tako i kao sistem koji će se primenjivati u budućnosti.

Prema trenutnim propisima fizičko lice koje ostvari prihod iz inostranstva u obavezi je da prijavi ostvaren prihod u roku od 30 dana, pri čemu z a svaki prihod podnosi pojedinačnu prijavu.  Ovo  može predstavljati problem, posebno za ona lica koja ostvaruju i po nekoliko uplata na dnevnom nivou.

Ovim zahtevom predlažemo uspostavljanje sistema kojim bi se prihodi prijavljivali zbirno u određenom periodu, a ne pojedinačno kako je trenutno slučaj.

Npr. prijava ostvarenih prihoda bi mogla da se podnosi  jednom mesečno, za sve  prihode ostvarene  u tom mesecu i na osnovu nje bi se obračunavali porez i doprinosi.

Kao dobar primer ovde nam može poslužiti p oreski sistem Francuske u kojoj frilenseri prijavljuju prihode mesečno ili kvartalno i na taj iznos plaćaju porez i doprinose, u zavisnosti od sopstvenog izbora.

Ovakva mera trebalo bi da postane ustaljena praksa, a ne samo  trenutno rešenje problema, jer   se na ovaj način omogućava ušteda vremena (posebno prilikom prijave velikog broja manjih pojedinačnih prihoda), pojednostavljuje se proces i smanjuje mogućnost greške.

3. Podići prag do kojeg se od dužnika ne traži obezbeđenje naplate za dugovani iznos.

Z akon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 74) propisuje da ukoliko fizičko lice duguje više od 200.000 dinara mora da obezbedi sredstva koja će osigurati naplatu duga.

Neki od primera garancije naplate su hipoteka na nepokretnost i jemstvo drugih lica.

Naš zahtev odnosi se na podizanje praga (200.000 dinara) do kojeg se od dužnika neće  tražiti davanje sredstava kako bi obezbedio naplatu svog dug. To znači da pojedinac do određenog iznosa neće morati da daje nikakvu garanciju otplate, i ukoliko ne ispoštuje rokove isplate ugovorene sa Poreskom upravom, neće snositi posledice kao što su oduzimanje imovine i slično, već se sankcija može odrediti na drugačiji način.

Ovaj zahtev je posebno važan zbog lica koja ne poseduju nikakvu  pokretnu  ili  nepokretnu  imovinu i koja na ovaj način ne bi mogla da obezbede sredstva otplate. Ovo posebno ako država  ne odluči da sve trenutne dužnike retroaktivno oslobodi obaveze obezbeđenja potraživanja.

4. Ustanoviti granični mesečni iznos do kojeg se ne obračunavaju porez i doprinosi (besteretni iznos).

Uspostavljanje mesečnog iznosa prihoda do kojeg se ne bi obračunavili  porez  i  doprinosi,  omogućilo bi fizičkim licima koja su ostvarivala zanemarljive prihode iz inostranstva, da lakše obezbede svoje egzistencijalne potrebe. Ovaj iznos je već ustanovljen kao neoporezivi iznos kod ugovora o radu, ali ne postoji za ugovor o delu ili autorski ugovor.

Verujemo da naš predlog treba da postane praksa i za ubuduće, a ne samo da se primenjuje na naplatu dugovanog poreza u poslednjih 5 godina.

Primer dobre prakse je u z akonodavstvu Velike Britanije, gde su frilenseri, koji zarade do 76% minimalne zarade na godišnjem nivou, oslobođeni plaćanja poreza. Takođe,  oni  čija  zarada  je  ispod navedenog propisanog praga, plaćaju određeni propisani iznos  na  teret  poreza  i doprinosa(tri funte nedeljno).

Po ugledu na ovakv i njemu slične sisteme smaramo da i u Srbiji treba da se odredi mesečni iznos  koji će biti besteretni, tj. na koji se neće plaćati porezi i doprinosi.

Na ovaj način štite se pojedinci čiji mesečni  iznos dohotka, opterećen  porezom  i  doprinosima,  nije dovoljan da se namire egzistencijalne potrebe.