Zakon o Privrednoj komori možda u Strazburu

Odlukom Skupštine Privredne komore Srbije od januara ove godine povećana je članarina za članstvo u Komori koju su obavezna da plaćaju sva privredna društva u Srbiji. Odluka o visini, rokovima i načinu plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju PKS objavljena je na sajtu Privredne komore Srbije, ali najveći deo vlasnika i direktora privrednih društava u Srbiji, sa novom, znatno uvećanom članarinom, upoznao se tek kada im je na potpis stigao obračun zarada za zaposlene, budući da se ova članarina plaća uz isplatu zarada. Istovremeno, ovo povećanje ponovo je pokrenulo temu članstva u Privrednoj komori na kojoj su neki privrednici, a među njima i čačanski, insistirali još pre nekoliko godina ukazujući na protivustavnu odredbu po kojoj je članstvo u Komori obavezno.

Uprkos činjenici da je svojevremeno nadležni odbor Skupštine Srbije ocenio da je obavezno članstvo u PKS u skladu sa Ustavom Srbije, deo privrednika tvrdi suprotno, pozivajući se na član 55. stav 1. Ustava. Naime, ovim stavom se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Privrednici, takođe, ukazuju da se ovom odredbom istovremeno krše i član 18. stav 3. Ustava Srbije i član 11. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, koji, takođe, garantuje slobodu udruživanja, ističe naš sagovornik. Na drugoj strani srpski privrednici kao apsurdne ocenjuju izjave pojedinih državnih zvaničnika koji tvrde da je na sličan način organizovana Privredna komora Austrije, prenebegavajući činjenicu da se način organizovanja austrijske Komore ne kosi sa ustavom te države članice EU.

U procesu podržavljenja Privredne komore Srbije prvo su ukinute sve regionalne privredne komore. Njihova imovina postala je sastavni deo PKS, a zaposleni postali predstavnici nekakvih kancelarija PKS. Zatim je privrednicima nametnuto obavezno članstvo i selektivna članarina čiji iznos diskreciono određuje Komora.

– Zašto bi Komora bilo šta menjala u svom radu kada ima zakonom obezbeđene prihode od prenetih državnih ovlašćenja i obavezne članarine – pitaju privrednici, dodajući da Komora ukoliko želi privrednike u svom članstvu, mora svojim radom da im se nametne.

Mada je još pre dve godine Ustavnom sudu predat zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o privrednim komorama, srpski privrednici još uvek čekaju na odgovor ovog suda najavljujući da će se, ako bude potrebno, obratiti i Evropskom sudu za ljudska prava, s obzirom na to da članstvo u udruženjima u kojima pretežu privatnopravni elementi, poput Privredne komore Srbije, ne može biti obavezno. Privrednici ne žele zakonskom prinudom biti članovi ovakve Komore. Ukoliko Ustavni sud proglasi ovaj zakon neustavnim, a srpski privrednici veruju da hoće, oni najavljuju da će utuživanjem tražiti povrat svakog dinara u redovnom sudskom postupku. Za razliku od svojih kolega iz ostalih gradova i nekih čačnskih privrednika koji su pre nekoliko godina javno digli glas protiv obaveznog članstva u PKS, sudeći na osnovu odsustva reakcija čačanskih udruženja privrednika povodom povećanja cene članarine u Komori, kako objašnjava Dragan Vučetić, stiče se utisak da Čačani nemaju primedbi na nove cene.  

Dragan Vučetić

– U razgovorima sa pojedinim vlasnicima preduzeća u našem gradu shvatio sam da mahom nisu upoznati sa izmenom visine članarine i prilično su bili u neverici kada sam im rekao da je članarina povećana, ne za par procenata ili za par desetina procenata, već u kategoriji srednjih preduzeća povećanje je čak za 80 puta u odnosu na iznos članarine koji je bio prošle godine. Evo primera, preduzeće koje je prošle godine plaćalo članarinu za PKS u mesečnom iznosu od 600 dinara, od januara ove godine plaća oko 48.000 dinara mesečno. Iznenadilo me je i saznanje da čačanska udruženja privrednika Unija 2000, Gradac, Forum privrednika, nisu svoje članstvo obavestili o drastičnom povećanju članarine za PKS, pa tako ispada da čačanski privrednici nemaju primedbe na nastalu situaciju. Svi koji su sada saznali gunđaju sebi u bradu, ali zvanične i javne reakcije nema. Kao da se privrednici plaše da dignu glas protiv ove odluke o enormnom povećanju članarine – kaže Dragan Vučetić, nekadašnji odbornik i bivši predsednik Saveta za budžet i finansije u Skupštini Grada Čačka.

Privrednici, odnosno onaj njihov deo kod kojih je povećanje cena članarine u PKS izazvalo burne reakcije, osim što Komori zameraju insistiranje na obaveznom članstvu i diskrecionom pravu prilikom određivanja visine članarine, negativno ocenjuju činjenicu da se PKS nikad nije suprotstavila nijednom fiskalnom i parafiskalnom nametu koji je država uvodila posustaloj privredi.

– Na taj način Komora daje lažni legitimitet velikom broju zakona na koje se ne može uticati što, u suštini, dovodi do potpune marginalizacije uticaja privrede koja se već duži niz godina suočava sa teškim materijalnim stanjem – upozorava Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Prihodi PKS

– Privredna komora Srbije u Beogradu ima oko 200 zaposlenih, ne računajući Ijude u inostranim predstavništvima i regionalnim kancelarijama. Prema usvojenom finansijskom planu za ovu godinu, ukupni prihodi na koje Komora računa iznose 1,08 milijardi dinara, a isto toliko je predviđeno i da potroši. Pri tom, prihodi od članarina će dostići 590 miliona, od usluga će biti ubrano 493 miliona, od čega sopstvene usluge iznose 230 miliona, a dodatne 222,6 miliona dinara. Prihodi od prenesenih ovlašćenja države su ogromni.Tako od TIR karneta i ugovorenih penala stižu 132 miliona, od ATA kameta 33 miliona, od izdavanja poslovnog prostora 105, dok finansijski prihodi iznose 70 miliona dinara. Kod rashoda, najveća stavka planirana je za zarade, naknade i ostala lična primanja, čak 496,2 miliona dinara, za zaposlene u inopredstavništvima troši se 30 miliona, čemu treba dodati još i troškove za njihov rad od 52 miliona, kao i promotivne aktivnosti koje su teške dodatnih 30 miliona. Na materijalne troškove 449,8. Za dnevnice u zemlji i inostranstvu predviđena su 24 miliona, koliko je i planirani regres za zaposlene, dok se troškovi reprezentacije „svode“ na 10 miliona. Za informacioni sistem, softver i obuku, izdvajaju se 34 miliona, a zbog izgubljenih sporova sedam. Zanimljive su i zarade funkcionera, jer predsednik ima 167.600, potpredsednici kao i generalni, izvršni i direktor sektora za privredni sistem imaju istu platu od 150.840 dinara, dok direktori sektora industrije i poljoprivrede dobijaju 134.080 dinara. Prosek zarada za januar ove godine u PKS iznosi 76.349, najniža zarada je 50.280 dinara – rekao je tom prilikom Knežević.

Tekst je objavljen u okviru projekta „“Privredni barometar“ koji je sufinansiran kroz javni konkurs Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

________________________________________________________________