Zarade i šta je to Plata za život
Prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa (neto ) obračunata za februar 2021. iznosila je 62. 280 dinara. Medijalna neto zarada iznosila je 47.682 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u februaru imalo zaradu do tog iznosa.
Najveće prosečne zarade isplaćene su na Vračaru 101.591 dinara, a potom na Novom Beogradu 98.777. U Užicu je prosečna februarska zarada iznosila 59.410 dinara, Kosjericu 51.246, Požegi 52.680, Čačku 53.236, Gornjem Milanovcu 54.881, Ivanjici 44.506, Lučanima 57330 i Kraljevu 52.587 dinara.
To kaže statistika. Medjutim, po podacima sindikata 370.000 ludi u Srbiji prima minimalnu zaradu koja iznosi 32.000 dinara, što je nedovoljno za normalan život. Zbog toga sve više medjuarodnih organizacija zagovara ideju uvođenja kategorije „plata za život“, zarade koja bi omogućila pristojan život svim radnicima.
Minimalna zarada koja je propisana u Srbiji od 32.126 dinara ne može da pokrije ni iznos minimalne potrošačke korpe od 36 hiljada dinara pa se Srbija usvetu tretira kao zemlja jeftine radne snage. Tom imidžu često doprinose I pogrešni potezi Vlade koji uglvavnom idu na ruku stranim kompanijama.
— Ovde se radi o problemu izuzetno niskih zarada, problem što je Vlada Srbije preuzela ulogu sindikata i u pregovorima sa stranim kompanijama da bi privukla investicije, ugovorima koje potpisuje sa tim kompanijama, definisala obavezu tih kompanija da isplaćuju minimalnuzaradu plus 20 procenata. I problem je upromovisanju Srbije kao zemlje jeftine radne snage — kaže Zoran Ristić iz Udruženih granskih sindikata Nezavisnost.
Zvanični podaci pokazuju i da 500 hiljada stanovnika Srbije živi ispod granice siromaštva, a jedna četvrtina građana ima status siromašnih što nas svrstava na samo začelje Evrope.
— Šta god se govorilo o ovom navodnom velikom razvoju, rastu BDP, prosečnih plata, stizanju regiona i slično, sve je to na teret radnika i na teret toga da imate ogromne subvencije koje se troše na privlačenje investicija, a koje na kraju samo reprodukuju siromaštvo koje postoji — smatra Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.
Mreža „Kampanja za čistu odeću“ smatra velike kompanije i brendove najodgovornijim za niske zarade i loše radne uslove u celom lancu snabdevanja. Zbog sve težeg položaja radnika oni“ zagovaraju uvođenje konmcepta Plata za život, odnosno najnižeg iznosa zarade koji bi radnicama i radnicima omogućio elementarno pristojan život.
— Osnovne odredne te plate za život su hrana, troškovi transporta, troškovi zdravstvenog osiguranja, troškovi stanovanja, odevanje i mala mogućnost ostavljanja novca sa strane. Istraživanja pokazuju da u Srbiji dve trećine stanovništva nema nikakav fond za crne dane, što znači neke elementarne stvari za sigurnost — objašnjava Bojana Tamindžija, nacionalna koordinatorka „Kampanje za čistu odeću“.
Prema računicama medjunarodnih organizadcija plata za život u Srbiji trebalo bi da iznosi oko 100.000 dinara. Upućen je apel sindikatima i nevladinim organizacijama da koriste ovu kalkulaciju kako bi ojačali svoju pregovaračku moć u borbi za bolje uslove života i rada.
Javni sektor iznad privrede
Prosečna plata na nivou javnog sektora iznosi 70.611 dinara. Ubedljivo najplaćeniji su u državnoj administraciji na nivou pokrajine – 94.822 dinara. Državna javna preduzeća drže prosek od 77.395 dinara, a lokalna 60.873 dinara. U zdravstvu i socijalnoj zaštiti prosečna plata je 73.416 dinara, dok je u obrazovanju i kulturi – 64.296 dinara.
Vračar i Novi Beograd su uvek imali jaku „industriju“. Svi kriminalci u Srbiji imaju tu stanove.
Zadnje vreme doslo .Dragacevci bolji od nas a svi pohrlili u Cacak
Da ne kradete državu i ne plaćate radnike jednim delom na crno prošek bi i u Cacku bio veći ali dazde malo manje halapljivce.
Polako počinje našim „preduzetnicima“ da se obija o glavu princip da uvek mogu da nađu nekog ko će da radi za minimalac.
Evo, počinju i u piljarnicama da nude plate preko 40 000 dinara, ali nema više onih koji hoće da rade za taj novac, jer ako morate da idete na posao, sami sebe koštate bar 1000 dinara dnevno, a u mnogim piljarnicama se radi 6 dana sedmično, s tim da taj nazovi slobodan dan ne može uvek biti za vikend.
Radije će ljudi raditi u nekom supermarketu pa neka je i minimalac, ali bar većina njih ne radi praznicima, dok vlasnici piljarnica upravo tim danima vrše najveći pritisak na zaposlene da se ostvari veći promet, kao da će da propadnu ako ne rade jedan dan. Da bar zaposlenima daju normalne plate koje su u skladu sa ostvarenim prometom, nego ako narednog meseca imate 50% veći promet, dobijete hiljadu-dve dinara veću platu!
U Jovanjici je mnogostruko veća plata