Zašto Srbija nema zakon o zanatstvu?

I dok gotovo sve zemlje u okruženju imaju zakon o zanatstvu, kao i one razvijene u EU, Srbija na njega čeka godinama i čekaće ga verovatno još dugo, jer se pripremljenom tekstu koji je pre više od pet godina stigao na javnu raspravu, posle toga gubi svaki trag. Najavljivan je pompezno u vreme ministrovanja Mlađana Dinkića resorom ekonomije, ali uprkos tome, nije stigao dalje od javne rasprave.

– Zakon je napisan po ugledu na nemački, usklađen sa ostalim zakonodavstvom, prošao javnu raspravu, ali se posle toga ništa nije desilo – stavljen je u fioku i više ga niko ne pominje – kaže Dušan Brajović iz Udruženja zanatlija Beograda.

Ko to koči i zašto, ne zna se. Zanatlije mogu samo da nagađaju zbog čega vlastima u Srbiji nije u interesu da se ovaj zakon usvoji, pogotovo jer se Vlada, navodno, zalaže za borbu protiv sive ekonomije. Ovaj zakon, bi između ostalog, donekle i toj borbi pripomogao.

Brajović kaže da nijedna vlast, ni ona u kojoj Dinkić bio ministar ekonomije, koja je i počela da radi na ovom zakonu, kao ni ova sadašnja, nije bila zainteresovana da uredi sistem u kom posluje stotinu hiljada zanatlija u Srbiji.

– Slične zakone imaju i u Hrvatskoj, Albaniji, uskoro će i Kosovo dobiti svoj zakon, pomagali smo i Crnogorcima kada su pisali svoj. Samo ga mi još nemamo – napominje Brajović.

On kaže da je Srbija ovakav zakon imala pre 170 godina i tada smo, kako tvrdi, bili avangarda, jer je u tekstu postojala klauzula u kojoj je pisalo da vlast nikako ne sme da se meša u rad trgovačke, zanatske i industrijske komore. Trenutno, u Srbiji, tvrdi naš sagovornik, ni u jednom zakonu ne postoji reč zanatlija, tako da zanatlije kod nas svoj rad mogu da garantuju jedino svojom imovinom.

Član radne grupe koja je pravila ovaj zakon, Milan Lalović, kaže da je glavni razlog zbog kog on nije zaživeo „ljudska glupost i nekompetentnost“. Zakon o zanatstvu bi, smatra on, trebalo da uredi oblast koja je vrlo bitna za privredni život zemlje.

Ono što je trebalo, pre svega, da bude rešeno ovim zakonom, napominje Lalović, jeste sistem obrazovanja.

– Model obrazovanja zanatlija u Nemačkoj, koja je i danas jedna od najjačih privrednih sila, podrazumeva da đaci još u školi potpisuju ugovore sa firmama u kojima rade praksu i posle škole nastavljaju da rade u njima. Njih čeka posao. Školuju se za to zanimanje. Toga ovde nema – kaže Lalović, koji je trenutno savetnik UO Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Osim toga, zakon bi uveo i obavezu da svaki majstor mora da ima sertifikat, potvrdu da zna da radi određeni posao.

– Danas imate situaciju da je svakom punoletnom čoveku u Srbiji omogućeno da otvori preduzetničku radnju, da bude samoproklamovani majstor i da se bavi nekim zanatom iako za to nije kvalifikovan. Uzmite primer građevinarstva, tu imate toliko zanatskih zanimanja, a kod nas na gradilištima uglavnom rade ljudi bez ikakvih kvalifikacija. Nije ni čudo što nam je građevinarstvo tu gde jeste – napominje Lalović.

Danas