Zeleni otpad koriste za grejanje i zagrevanje plastenika

Zeleni otpad koji nastane na javnim površinama čačansko Javno preduzeže Gradsko zelenilo koristi za grejanje službenih prostorija  i zagrevanje plastenika. Projekat grejanja na biomasu zaživeo je 2014. godine i koštao je oko pet miliona dinara. Osim što se rešava pitanje uklanjanja otpada preduzeće na ovaj postiže i značajne uštede koje na godišnjem nivou iznose oko 2,2 miliona dinara.    

Posečeno granje i drveće sa javnih površina više ne završava na deponiji već se kao biomasa koristi za grejanje službenih prostorija Gradskog zelenila i zagrevanje plastenika gde se proizvodi sadni materijal cveća. Na ovaj način rešen je višegodišnji problem odlaganja zelenog otpada koji je posebno postao izražen početkom rada regionalne deponije Duboko koje je tu uslugu skupo naplaćivalo.

– Ideja o korišćenju biomase u JKP Gradsko zelenilo potekla je iz potrebe da se nađe održivi način upravljanja otpadnom biomasom sa javnih površina. U jednom trenutku to je predstavljalo ogroman problem. Jedno vreme taj otpad je odlagan na deponiju Prelići a potom je nastao još veći problem kada je odvoženje počelo da se skupo naplaćuje na deponiji Duboko. Ta ideja je konkretizovana 2013. godine, a zatim je finansirana iz budžeta Zaštite životne sredine 2014. godine, navodi  Dragan Nikolić, direktor JKP Gradsko zelenilo.  

Pre nego što je uvedeno grejanje na biomasu, službene prostorije i plastenici zagrevani su električnom energijom,  odnosno TA pećima i kaloriferima, pa su osim rešavanja ekološkog problema postignute i značajne uštede u radu preduzeća.

-Na ovaj način je kompletno promenjen način grejanja upravne zgrade i plastenika, i ostvaruju se i značajne uštrde. Praktčna ušteda iznosi negde od dva do 2,2 miliona dinara, zavisno od jačine zime. Kotao koji je koštao 4,6 miliona dinara je sebe otplatio u prve dve godine. Rešili smo problem odlaganja zelenog  otpada, a uštedeli smo na električnoj energiji i počeli smo da ostvarujemo dobit, navodi Nikolić.

Kotao na biomasu je kapaciteta 300 kilovata i troši oko 124 kilograma biomase na sat. Prema proceni studije koju je uradio profesor Srećko Ćurčić, godišnji energetski kapacitet biomase u Čačku prilikom orezivanja drveća iznosi oko 1.255 megavata , a Gradsko zelenilo koristi tek  30 do 40 odsto.  

Prema rečima Nikolića, ove godine rešiće se još jedan problem sa zelenim otpadom, ovoga puta sa  odlaganjem lišća i trave koji sada završava na deponiji. U budžetu grada, iz Ekološkog fonda, predviđeno je 14,5 miliona dinara za izradu studije i formiranje kompostane u krugu preduzeća.

-Trenutno se razvija program za biomasu koja se do sada nije koristila, i sa kojom ne znamo šta da radimo. Cilj nam je da formiramo kompostanu za šta je izdvojeno oko 14,5 miliona dinara. Kompostanu ćemo raditi u jednom delu kruga preduzeća koji je pretvoren u deponiju zelenog otpada. Na ovaj način dobićemo zemljište i đubrivo za javne površine i za rasadnik, najavljuje direktor JKP Gradsko zelenilo.

Projekti za rešavanje problema zelenog otpada finansirani su iz budžeta grada kao vid kapitalnih ulaganja. Dodatna oprema, pre svega mehanizacija, kupljena je delom zahvaljujući  i razumevanju radnika, koji su privremeno odrekli toplog obroka kako bi firma postala efikasnija i počela da zarađuje.