115 godina od smrti Ranka Tajsića

Потомци и поштоваоци  великог народног трибуна Ранка Тајсића са Општинском организацијом Двери Драгачево, су у суботу 02. jуна полагањем цвећа и паљењем свећа обележили 115 година од његове  смрти, у његовом родном Пухову.

У 2018. години обележава се поред овог, такође и јубилеј од 175 година од рођења Ранка Тајсића,  10 година од покретања иницијативе за додељивање улице са његовим именом у Гучи, као и 125 година од народне Горачићке буне, те 8 година од како су породица, пријатељи и поштоваоци подигли заједничким снагама спомен-обележје Ранку Тајсићу у Пухову.

Ранко Тајсић је  човек који је свој живот и своје велико дело узидао у темеље модерне српске државе, која ће недуго након његове смрти објединити српске земље и остварити вековне снове о снажној, јединственој и слободној српској држави.

Са свега  три разреда основне школе, потекавши из фамилије чувених сеоских кнезова,  самопрегорношћу и сталним учењем издигао је себе изнад времена и средине у којој је живео. Бавећи се земљорадњом, истовремено другујући са књигом, литературом и часописима – самоучки је допуњавао своје образовање. Биран је за кмета села Пухова, председника општине тијањске и народног посланика, са краћим прекидима од  1874. до 1894. године. Био је  један од истакнутих чланова групе око народног трибуна из источне Србије Адама Богосављевића која је постојала у Скупштини. Био је противник репресивног диктаторског режима последњих Обреновића. Човек је који је цео свој живот провео у политичкој и социјалној  борби за добробит и напредак српског друштва, у чему је снажно подржаван од становништва  Драгачева.

У таквој  непрестаној борби остао је запамћен као један од најбољих говорника у тадашњој Скупштини и човек који је храбро заступао интересе средине из које је долазио, као вешт организатор и упоран борац за идеале којима је стремио. Био је један од чланова одбора за писање Устава Краљевине Србије из 1888.године, који је био најсавременији Устав који је до  тада  Србија добила. Ипак одбио је да га подржи у целости, сматрајући да исти  није довољно слободоуман. Био је један од најближих политичких сарадника великог српског државника Николе Пашића, чијем успеху је прилично допринео, организујући народ Драгачева и предводећи га у борби за права и правичност, жестоко се борећи против бирократије и снажно се залажући за народну самоуправу.

Тежио је народном просвећивању и унапређивању пољопривредне производње. У одбрани својих политичких гледишта остао је доследан и онда када  је хапшен, прогања, суђен у намештеним процесима и када је морао отићи у изгнанство на Цетиње, код Књаза Николе Петровића.

Сломљен прогонима, суђењима, робијом, емиграцијом, исцрпљен болешћу и недаћама, пао је као последња  жртва обреновићевског апсолутизма, дочекавши промену династије, стојећи усправно на бранику слободе, парламентаризма и демократије.

О Ранку је до сада објављено код нас и у свету, неколико десетина књига,  научних радова, фељтона, новинских чланака и докторских дисертација. Сачувани су и објављени и његови скупштински говори и мањи део његове богате оригиналне документације.

По једна улица у Лучанима, Чачку и Београду носи  Ранково име. А већ пуних 10 година Скупштина општине Лучани одбија да се изјасни да једна улица у Гучи понесе његово име, на предлог Двери и великог броја јавних личности, интелектуалаца и грађана.  

Двери Драгачево настављају својим  радом традицију борбе старих народних радикала Драгачева, чији је најзначајнији представник био управо Ранко Тајсић.

Служба за информисање ОО Двери Драгачево

___________________________________________________________