Belivuka pratila BIA u periodu kada je ubijeno pet osoba

Kako je moguće da je Veljka Belivuka pratila BIA u vreme dok je ubijeno petoro ljudi, a da nijedno ubistvo nije sprečeno niti su počinioci odmah uhapšeni. I kako je moguće da za to do danas nemamo obrazloženje nadležnih?

Veljko Belivuk je bio fizički praćen i pod nadzorom BIA u vreme kada je ubijeno pet ljudi od sedam žrtava za šta je on optužen kao vođa organizovane kriminalne grupe. Na to ukazuju naredbe za nadzor u koje je NIN imao uvid, a koje nisu obuhvatale Skaj aplikaciju za koju se optuženi terete da su je koristili prilikom organizovanja ubistava.

Belivuk i njegova grupa terete se za ubistvo Gorana Mihajlovića 2. aprila 2019. i za šest iz 2020. godine – Aleksandra Gligorijevića 16. juna, Gorana Veličkovića 3. avgusta, Nikole Mitića 10. avgusta, Lazara Vukićevića 14. oktobra, Zdravka Radojevića 10. novembra i Milana Ljepoje 9. decembra. Prva naredba sudije za prethodni postupak za Belivuka, koja je dozvoljavala da ga prate i nadziru agenti BIA kojom je tada rukovodio Bratislav Gašić, sadašnji ministar policije, izdata je 16. jula 2020., piše Vuk Cvijić u tekstu za NIN. 

Pre njega je naredba još 12. maja 2020. izdata za Marka Budimira, koji je sada optužen kao pripadnik grupe. Međutim, u slučaju naredbi za Marka Budimira, koje je sprovodila policija, ne spominje se Belivuk. Posle njih po uvidu u naredbe za tajno praćenje bio je 14. oktobra 2020. Marko Miljković, optužen uz Belivuka kao vođa grupe.

Tajni nadzor nad njim je tako počeo dana kada je ubijen Vukićević, a kasnije su ubijeni Radojević i Ljepoja. Zatim su 27. oktobra 2020. još šestorica stavljena na mere. Zatim su još troje stavljeni na mere, 28. oktobra, 9. novembra i 27. novembra. Posle poslednjeg ubistva Ljepoje 9. decembra još četvorica su stavljena na mere od kojih je poslednji sada saradnik okrivljeni Srđan Lalić, i to naredne 2021. godine – 14. januara.

Belivukova ekipa napadala građane u Beogradu

On je prvi od trojice saradnika okrivljenih koji svedoče na suđenju. Mere su, kako piše, podrazumevale nadzor nad kontaktima i komunikacijom na otvorenim prostorima kao i u objektima.

Prva u nizu je naredba za Marka Budimira 14. maja 2020, pre šest ubistava. Naređeno je njegovo praćenje i snimanje, te presretanje komunikacije dva mobilna telefona.

U obrazloženju se navodi da je on sa bratom Milošem Budimirom (obojica kasnije optužena kao pripadnici Belivukove grupe) deo beogradske ispostave organizovane grupe na čelu sa H. Š., koja prebacuje heroin sa Kosova, preko centralne Srbije, gde ga mešaju sa paracetamolom, i šalju u Švajcarsku. Za njegov nadzor bila je zadužena policija – Služba za borbu protiv organizovanog kriminala SBPOK.

Zatim se 11. avgusta u produženoj meri nadzora prvi put dovodi u vezu sa navijačima Partizana. Navodi se u obrazloženju te mere da je „visoko pozicioniran u redovima navijača Partizana i da se nalazi u Upravnom odboru Partizana, kao i da većinu sastanaka održava na samom stadionu Partizana, gde je pristup ograničen“.

Navodi se i da se došlo do podataka da su „primenom posebnih dokaznih radnji prema Marku Budimiru potvrđeni osnovi sumnje da je pripadnik organizovane kriminalne grupe, čiji je organizator H. Š.“.

Njegov stariji brat Miloš Budimir, koji se pominje i u prvoj naredbi, stavljen je „na mere“ tek pet meseci kasnije, 27. oktobra 2020. i to kao pripadnik Belivukove grupe, uz obrazloženje da je sa Belivukom bio u Atini, kada su u januaru 2020. ubijeni pripadnici škaljarskog klana Igor Dedović i Stevan Stamatović.

Za Belivuka je 16. jula doneta mera o nadzoru šest mobilnih telefona i da se „izvrši tajno praćenje i snimanje radi otkrivanja kontakata i komunikacije na javnim mestima, drugim objektima…“.

U obrazloženju prve naredbe Belivuk se već dovodi u vezu sa ubistvima i saradnjom sa kavačkim klanom. Piše u obrazloženju naredbe da „postoji osnovana sumnja da je Belivuk u dužem vremenskom periodu, kao predvodnik organizovane kriminalne grupe koja funkcioniše pod paravanom navijačke grupe Principi… nastojao da preuzme primat nad svim značajnijim navijačkim grupacijama FK Partizana, ali i da produbi jaz sa navijačima FK Crvene zvezde“. Kao razlog za to se navodi da je želeo da preuzme „potpunu kontrolu nad distribucijom narkotika među navijačkom populacijom“.

Dodaje se da nad onima koji su hteli da mu se su protstave „vrši i najteža krivična dela, među kojima su iznude, pretnje, nanošenje teških telesnih povreda, kao i krivična dela ubistva“.

Cilj mu je bio, kako se navodi, ne samo da se u Beogradu nametne kao vođa navijača koji distribuiraju narkotike, već i „kao jedan od nosilaca kriminalnih aktivnosti“ u glavnom gradu. Takođe se navodi da postoje indicije da „ima veliku podršku takozvanog kavačkog klana iz Crne Gore, za čije potrebe je involviran u vršenje pomenutih krivičnih dela i od kojih inače nabavlja narkotička sredstva“. Dodaje se da je uključen sa kavačkim klanom u „kriminalni rat“ sa škaljarcima „čiji je eksponent u Srbiji između ostalih Miloš Radisavljević Kimi, jedan od vođa navijača FK Partizan“.

Radisavljevića, koji je pravosnažno osuđen zbog pretnji novinarki Brankici Stanković, spominjala je u jednom intervjuu Dijana Hrkalović kao njenog favorita sa tribina iz njenih navijačkih dana.

Tada je odbacila sumnje da je bliska Belivuku. U naredbi se zatim dodaje da su „eksponenti škaljarskog klana u našoj zemlji bili i pokojni Igor Dedović i Stefan Samardžić u čija ubistva je Belivuk inače navodno uključen“.

Navodi se u obrazloženju za Belivuka i da je preko jednog od najbližih saradnika, Miljkovića, povezan sa kavačkim klanom. Da je pod uticajem kavačkog klana uveo „kvazivojno uređenje u svoju grupu“.

Opisuje se da je nastojanjima da se nametne kao „neprikosnoveni predvodnik organizovane trgovine narkoticima“ ostvario kontakte i sa istaknutim liderima navijača FK Partizana među kojima su kasnije neki opt ženi kao deo njegove grupe.

Između ostalog imenovan je Vlade Georgiev,koji se nekad zvao Dragan Sekulić i za koga se navodi da je „nekadašnji pripadnik MUP Srbije i pripadnik navijačke grupe Alkatraz“. Navedeno je i da je ostvario kontakte „sa licima iz kriminalnog miljea Beograda, među kojima su Nikola Stefanović i Aleksandar Kajmaković – Aca Bosanac, koji su inače veze više lica iz njemu konfrontiranog škaljarskog klana“.

Kajmaković je samo saslušavan u policiji nakon hapšenja Belivuka. Opisuje se u obrazloženju i da pripadnici Belivukove grupe imaju bezbednosnu kulturu, te da se dogovaraju uživo na otvorenom prostoru.

Sve mere su produžene 16. oktobra i u obrazloženju se navodi da je Belivuk upozoravao saradnike prilikom komunikacije mobilnim telefonima da pređu na „bezbednu vrstu komunikacije“.

„Postoje snažne indicije da imenovani nastoji da inkriminisane aktivnosti dogovara isključivo posredstvom internet aplikacije koja se koristi za šifrovanu komunikaciju ili prilikom ličnih susreta“, piše u istom obrazloženju.

Navodi se i da se Belivuk sa svojim najbližim saradnikom Miljkovićem angažovao i da uspostavi kontrolu obezbeđenja ugostiteljskih objekata u Beogradu. Da je Belivuk organizovao „paravojne formacije“ sa ciljem da pronalaze, zastrašuju, ali i prebijaju njima suprotstavljene osobe iz sveta kriminalaca i navijača.

Spominje se „budući obračun“ sa Markom Vučkovićem – Komandantom, vođom Zvezdinih Delija, za koga se kaže da je u višegodišnjem sukobu sa Belivukom oko „apsolutnog primata nad trgovinom narkoticima među navijačkom populacijom“.

Insajder je otkrio da je firma Ultra kop, iza koje je Vučković, dobila tender EPS-a. Opisuje se u istom obrazloženju i da je Belivuk svoje aktivnosti proširio i u Pančevu gde iznuđuje novac za „zaštitu“ od vlasnika ugostiteljskih objekata i da tako stvara mogućnost za distribuciju droge.