Prethodni članak
Bivši komandant: Piloti nisu bili obučeni za ovakve zadatke
Potpukovnik u penziji Zlatomir Bogdanović, bivši komandant eskadrile koja je sinoć izgubila svoje kolege i helikopter Mi-17, ispričao je za vazduhoplovni portal TangoSix drugačiju priču od one koja se mogla čuti na konferenciji za medije Vojske Srbije.
Zlatomir Bogdanović (prvi s leva), foto: lična arhiva
Kao pilot pomenute eskadrile od 1988. godine i njen komandant četiri godine, Bogdanović tvrdi da posada nikada nije zaista imala priliku da iskusi ovakve uslove letenja:
– Pilot sam helikoptera Mi-8, Mi-17 i Mi-24. Bio sam komandant ove eskadrile četiri godine a leteo sam Mi-8 26 godina. Treba da znate da Mi-8 nema ništa od opreme za instrumentalno letenje, imazabranjen ulazak u oblake i let u njima.
Helikopteri Mi-17 koji su u RV i PVO došli iz Mup-a imaju ILS i VOR ali ga nikad nismo koristili. Treba da znate da to nema ko i da ih nauči jer niko u vojsci to nije radio. Kao Bivši komandant i nosilac zlatnog letačkog znaka to odgovorno tvrdim.
Bio sam komandant 890. eskadrile od 2002. – 2006, na helikopterima Mi-17, leteo sam u JSO-u i tvrdim da oni nisu bili obučeni za ovakve zadatke, oprema sama po sebi ne znači ništa ako se ne zna koristiti.
Uzmite samo pravilo letačke službe pa ćete videti koliki je meteo minimum za pilota noću a pogotovo što nema letenja u složenim meteo uslovima noću.
Petar Vojinović, TangoSix
Strasno. Sto helikopter nij evracen u Ladjevce ili poslat u Nis. Sve je blize nego Beograd. Samo je problem sto ovde ne bi bilo kamera!
Vreme je bilo ograničavajući faktor,jer je u Beogradu sve bilo već spremno,dok kada bi helikopter sleteo u Lađevce,po dete bi trebao doći sanitet da ga prebaci do Kragujevca,a to ipak nije kratak put.A drugo aerodrom Nikola Tesla i Batajnički aerodrom su mnogo bolje tehnički opremljeni za ovakve situacije,nego Niš i Lađevci,ali nažalost ni to nije pomoglo 🙁
KAKO SVE NIJE DOBRO UOSTALOM AKO NISU BILI SPREMNI ZAR BI POLETELI PA TO SU OZBILJNI LJUDI
Neka je večna slava tragično nastradalim u udesu helikoptera. Iskreno saučešće porodicama žrtava, rodbini i prijateljima. Kao bivšem pripadniku Vojske, čitajući biografiju pokojnog majora Omera Mehića, vođe vazduhoplova, za koga svi kažu da je bio iskusan i veoma dobar pilot, nameće mi se jedno interesantno pitanje, sa aspekta njegove oficirske karijere.
Kako to da major Mehić, kao vrstan pilot, sa 48. godina starosti, nije odavno postao potpukovnik, ako se zna da se redovnim napredovanjem major postaje do 36. godine života. Oni koji znaju kako treba da izgleda redovan put i karijera oficira u Vojsci sigurno će u ovom biografskom podatku prepoznati da tu nešto nije uredu, ne zbog pokojnog majora, već zbog neformalnih okolnosti profesionalne vojne službe.
Ne mogu da verujem…sta je sa Vama??????