Blagodatni sjaj urne

Objavljeno 12/06/2015

Malo ko će osporiti to da je Nikola Tesla bio jedan od najvećih naučnika i izumitelja srpskog porekla. Međutim, veliki broj njih će u današnje vreme poricati to da samog Teslu nacionalno, a naročito versko izjašnjavanje nije zanimalo gotovo uopšte. U nacionalističkoj i klerikalnoj histeriji koja na prostoru Srbije, ali u većoj ili manjoj meri i ostatka bivše Jugoslavije, traje već skoro četvrt veka, Tesla je postao jedan od simbola nacionalnog, ali i verskog ponosa. Insistiranje na citatima, koji su najčešće samo obične izmišljotine, ili pak potezanje toga da mu je otac bio pravoslavni sveštenik, kao krunskog dokaza da je i sam Nikola Tesla bio nekakav veliki vernik, svakodnevna je pojava. Činjenica da je svoj naučni vrhunac dostigao na bezbednoj daljini od primitivizama i zatucanosti Balkana, čini se mnogima sasvim nevažnim detaljem u njegovoj biografiji.

Nakon što su u tih dve i više decenija potezanja najnižih pobuda, iskoristili najveći deo demagoškog i dogmatskog materijala, čelnici Srpske pravoslavne crkve (SPC), okrenuli su se u poslednjih nekoliko meseci intenzivnom i upornom svojatanju lika i dela Nikole Tesle.

Iako je on lično svoju zaostavštinu zaveštao muzeju u Beogradu, a njegovi naslednici urnu sa njegovim posmrtnim ostacima predali tom istom muzeju na trajno čuvanje, prodavci magle iz SPC su sada rešili da još jednom iskoriste svoju nadmoć i kontrolu svetovnih vlasti, te da prigrabe i nasleđe velikog naučnika. No, zanemarimo to što bi u njegovo vreme, Tesline eksperimente sveštenici SPC označili verovatno kao čisto demonstvo, da je kojom nesrećom došao da živi i radi u Srbiji. Zanemarimo čak i to što smo već oguglali na nasrtaje sveštenika na razum, lično dostojanstvo, pravo, pravdu i elementarni moral i ljudskost. Zanemarimo taj čitav prepoznatljivi bahati manir, beskrajnu alavost i tako nehrišćansku koristoljubivost, zbog koje bi ih do sada, samo da postoji, lično njihov bog munjom spržio bezbroj puta. Zanemarimo i ironiju da SPC, po čijim kanonima je kremiranje zabranjeno, traži da preuzme nečiju urnu. Zanemarimo sve to, jer od njih to i očekujemo.

Ali, osvrnimo se na one koji su obavezni da čuvaju Ustav i zakone države, koja je po tom Ustavu i zakonima nominalno sekularna. To „sekularna”, znači da su crkva i država potpuno i apsolutno odvojene. To znači da država ne može da upravlja crkvom, ali ni crkva državom. To znači da crkva ne sme da bude povlašćena po pitanju poreza, doprinosa i drugih davanja od opšteg interesa, a da u isto vreme koristi sve blagodeti javnih službi, privilegovanije od drugih građana. To znači da ne može patrijarh ili kakav drugi sveštenik da traži i dobije urnu naučnika, koja po pravu, zakonu i pravdi stoji u muzeju, da bi je priključio svojoj galeriji kiča i spomeniku neukusa, bahatosti i otimačine novca, koji poput Skadra na Bojani već skoro tri decenije raste na Vračaru.

Ili, recimo da može da traži, ali da je državni službenik kome se obraća, dužan da ga odbije.

A to je ovde problem.

Znamo svi da granica bahatosti i srebroljublja sveštenika i same crkve ne postoji. Ali znamo i da bi morala da postoji. Znamo i da je ta granica jasno iscrtana u članu 11. Ustava Republike Srbije. Sve dakle znamo, osim toga gde su odgovornost, poštovanje zakona i Ustava i napokon razum državnih službenika, ministara i činovnika, koji podilaze hirovima nezajažljivih prodavaca magle.

Naročito se ovih dana pitamo gde je razum, onda kada sveštenici performans održan u okviru legalne i za javnost poznate i otvorene svečanosti, proglašavaju za „satanizam”, nalazeći u tome izgovor da urnu Nikole Tesle „zaštite” od rakvih „zloupotreba”. Da li je moguće, pitamo se gotovo retorički, da je strah od SPC dogmatika toliki, da se ne može zameniti prstom na čelu i pitanjem odakle dolaze tako somnambulne i nebulozne ideje.

Tražimo zato od organa lokalne i republičke vlasti da jednom za svagda prekinu sa silovanjem nasleđa Nikole Tesle i sećanja na ovog vrsnog, za istoriju nauke i čovečanstva dragocenog naučnika i izumitelja. Tražimo da spreče ove nekrofilske nasrtaje nezajažljive crkve, koja bi da nasiljem nad istinom i pravdom, prevede čoveka nauke u čoveka vere, kalemeći hipnotičkim mantrama njegovo blistavo delo na nekrozni trup dogmatske i štetočinske organizacije, kakva je crkva. Zahtevamo da ovo ludilo prestane i da se sećanje na Teslu više ne pogani ovim nasrtajima, lažima i anahronim bajalicama.