Brojni vernici ispunili jutros čačansku crkvu

 Bojni vernici ispunili su jutros hram Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku kako bi prelomili slavski kolač i obeležili krsnu slavu Nikoljdan.

Mirko Miladinović i ove godine Svetog Nikolu će proslaviti u krugu porodice i prijatelja.

“To je deo tradicije da se okupimo porodično, da skupimo prijatelje, kumove, komšije. Slavim jedan dan, okupi se oko 20 gostiju. Treba da ispoštujemo naše običaje, tradiciju i da naučimo našu decu”, rekao je Miladinović za agenciju MNA.

“Krsna slava predstavlja najlepši čin, prenosi se sa kolena na koleno. To je nešto najlepše, to je ime tvoje”, naglasio je Marko Marković.

Krsna slava je jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet i to je prilika kada se porodica i najbliži okupljaju.

Deo krsne slave su slavski kolač, žito, sveća i vino, i oni imaju svoju duboku simboliku koja se vezuje za bogoslužbeni poredak crkve.

Slava se ne ogleda samo u bogatoj trpezi, već u hrišćanskim vrednostima slavskom kolaču, žitu i sveći, ali i u tome da se pomogne siromašnima.

“Kažemo da domaćin je taj koji podnosi žrtvu, odnosno koji treba da pripremi slavu i dočeka goste. Gosti nekada gotovo da nisu donosili poklone, osim deci nešto simbolično. Ne možemo danas da kažemo da se nikada nisu nosili pokloni. Na našim prostorima su se odigravale turbolentne promene, bilo je teških istorijskih momenata, puno ratova, nerodnih godina, pa nisu postojale neke mogućnosti. Ali možemo reći da se u današnje vreme mnogo preteruje sa nošenjem poklona i to je jedan sindrom potrošačkog društva, kao i još neke stvari koje se nameću koji dolaze sa Zapada”, istakla je etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Šaponjić.

Sveštenik Slobodan Jakovljević objašnjava da se krsna slava prenosi sa oca na sina, ali ukoliko nema muških potomaka, onda bi ćerka trebalo da nastavi na neki način da slavi tu slavu.

“U parohijama imamo slučajeva gde žene nastavljaju da slave slavu svojih roditelja budući da ne postoje muški potomci koji bi slavili tu slavu. Ne možemo ništa pogrešiti da slavimo više slava”, naveo je on.

I dok se neki drže starih običaja, pa slavu slave u svom domaćinstvu, u današnje vreme postoje i neki koji, možda zbog malog prostora ili drugačijih ubeđenja, krsnu slavu proslavljaju u kafanama i restoranima.

“Karakter crkvene slave se ogleda u nekoliko stvari, to je pre svega ozbiljnost, duhovna radost i duh pobožnosti. Pravljenje neke pompe od krsne slave nije dobro i ne održava duh pravoslavlja”, istakao je Jakovljević.

Kod Srba postoji čak 78 krsnih slava. Najveći broj slavi Svetog Nikolu, zatim Arhanđela Mihaila, Svetog Georgija i Svetog Jovana.