Čačak svom doktoru – od srca

U vreme potpunog otuđenja i manjka saosećanja s patnjama drugih, građani Čačka su pokazali kako umeju da poštuju ljude koji vrede i oduže im se za sve dobro što su činili.

Samo mesec dana po smrti doktora Slobodana Blagojevića (41), građani su prikupili 25.000 evra i omogućili porodici ovog uglednog lekara da otplati stambeni kredit. Slobodan Blagojević, specijalista urgentne medicine kojim se ponosio čitav grad, bio je rukovodilac privremene covid-bolnice u sportskoj hali Mladost u Čačku. Krajem godine 29. decembra razboleo se i preminuo od posledica covida-19 u KBC “Dragiša Mišović” u Beogradu, posle 15 dana lečenja.

Humanu akciju pomoći njegovoj supruzi, devetogodišnjem sinu i trogodišnjoj ćerki pokrenula je čačanska organizacija “Quantox Fondacija”, a najveći deo novca darovali su čačanski privrednici, ali i ostali građani/ke prilozima od srca.

Srbija imala prvu žrtvu koronavirusa u Evropi!

Prva dokazana smrt povezana s koronavirusom u Evropi desila u Srbiji 5. februara prošle godine, mesec dana pre prvog zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji, dokazala je grupa 13 naučnika/ica iz Beograda. Prema rečima profesora Slobodana Savića sa Medicinskog fakulteta, prva potvrđena smrt na evropskom tlu desila se pre bezmalo godinu dana, ali to ne znači da nije bilo i ranijih smrti od posledica koronavirusa, samo nisu naučno potvrđene. Do beogradskog otkrića prva zvanično potvrđena evropska smrt u epidemiji bila je 15. februara u Francuskoj.

Doktor Savić je 7. februara 2020. uradio obdukciju preminulog (56) koji je umro u bolnici s neobičnom kliničkom slikom. “Pet dana pre prijema u bolnicu pacijent je imao jako visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak. Kao što smo videli, covid ima nepredvidivu kliničku sliku, kod nekog nema simptoma uopšte, a kod nekog daje vrlo tešku kliničku sliku, kao što je bio slučaj kod ovog čoveka”, kazao je doktor Savić za TV N1, uz napomenu da se tada nije znalo za uzročnik bolesti i smrti pacijenta. Zahvaljujući tome što se uzorci urina, krvi i tečnosti staklastog tela iz očne jabučice uzeti na autopsiji čuvaju godinu dana, doktor je mogao da ponovi analize koje su dovele do otkrića. Kako kaže drugi član tima profesor Oliver Stojković, dugo su se ustručavali da objave ovo saznanje, ali na insistiranje mlađih saradnika to je napokon pre dve sedmice učinjeno.

Istraživanje koje je izazvalo veliko interesovanje u stručnoj javnosti, ali i među građanima koji su upoznati s rezultatima, biće nastavljeno. Jedan od pravaca na kojima treba raditi jeste što preciznije utvrđivanje vremena kada je koronavirus počeo da deluje, u našem slučaju u Srbiji, ali i na tlu Evrope. Zasad je izvesno da se za njega ovde nije znalo do prvog zvanično utvrđenog slučaja obolevanja od covida-19 početkom marta prošle godine, a što tačnije datiranje pojave virusa i bolesti omogućiće i preciznije utvrđivanje širenja. A time i zaustavljanja.

Nalazi beogradske ekipe naučnika još jedan su doprinos svetskoj nauci i zdravstvu, uz desetine onih koji u institutima, bolnicama i farmaceutskoj industriji širom sveta već mesecima sa drugim kolegama rade na otkrivanju prirode koronavirusa, vakcinama, terapiji obolelih i posledicama covida-19.

Novi magazin