Čačanin daje izjavu na slovenačku optužnicu

Najveći živi srpski junak, Dragomir Grujović (55) iz Čačka, pozvan je da pristupi u zgradu Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine – radi saslušanja zbog optužbe da je počinio krivično delo ratnog zločina, piše Politika. U pozivu stoji da je reč o zamolnici Republike Slovenije – Okružnog suda u Novom Mestu – jer Osnovno tužilaštvo iz tog slovenačkog grada tereti Grujovića za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ubistva u pokušaju.

– Oficir će se odazvati pozivu jer voli svoju otadžbinu i za nju bi dao život. On je u vreme spornih događaja držao reč, borio se za svoje ljude, državu i čast, i ako bude odgovarao zbog toga, onda čitava Srbija mora da ide u zatvor i nikad više niko da je brani– kaže za „Politiku” Svetozar Ž. Pavlović, advokat iz Beograda, Grujovićev branilac u Srbiji, koji je do sada branio haškog osuđenika Miroslava Radića, zatim generala Aca Tomića i predsednika trebinjske opštine Božidara Vučurevića i ističe da slovenačka optužnica protiv Grujovića, koji mirno živi u Čačku kao penzionisani kapetan Vojske Srbije, nema nikakav smisao:

„Ni pravni ni ljudski, jer bi u svakoj uređenoj državi Grujović bio proglašen za heroja prve vrste.”

Okružni sud u Novom Mestu 13. oktobra ove godine počeo je suđenje Grujoviću, a još pre 19 godina isti sud odredio je pritvor Čačaninu po optužnici podignutoj 28. oktobra 1994. Za njim je dva puta raspisana poternica Interpola, pa bi bio odmah uhapšen ukoliko se pojavi u nekoj od država Evropske unije.

Tužilac u Novom Mestu Nada Črnogelj tereti Grujovića da je, „suprotno međunarodnom pravu, u vreme oružanog sukoba zastrašivao civilno stanovništvo kao zapovednik ratnog skladišta JNA sa 7,2 miliona litara goriva u Puščavi kod Mokronoga (opština Novo Mesto), nakon izbijanja oružanih sukoba između TO Slovenije i jedinica JNA”. U optužnici se navodi da je Grujović „29. juna 1991. i u sledećim danima pretio da će skladište dići u vazduh, čime je prestrašio 500-600 stanovnika okolnih sela Pušćava, Hrast, Most, Martinja Vas i Bruna Vas, pa su se odselili na nekoliko dana”.

Dalje, tužilac stavlja Grujoviću na teret da je rečenog dana dva puta iz pištolja pucao na zapovednika skladišta kapetana JNA Branimira Furlana u nameri da ga ubije, pogodio ga jednim metkom, ali nije došlo do povreda važnih žila ili živaca”, obrazlažući da je istovremeno i Furlan pucao na Grujovića. Sve u svemu, smatra tužilac, Grujović bi na ovaj način počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 142. KZ SFRJ, kao i pokušaj ubistva iz člana 46. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 19. KZ SFRJ.

U odgovoru na optužnicu, Grujović je naveo da je branio imovinu, vojnike i čast JNA koji su mu bili povereni i da je to bila njegova sveta obaveza, a ne da preda sve to pobunjenicima, uz koje je bio i njegov dojakošnji prijatelj Furlan.

Politika