Čačanin prodavao „skaj“ telefone kriminalnim klanovima
Kanadska kompanija „Skaj”, čiju su aplikaciju za tajnu komunikaciju koristile kriminalne grupe širom sveta, angažovala je srpske kriminalce da prodaju „skaj” aplikacije i telefone na Balkanu, otkriva KRIK u okviru međunarodnog projekta Glasnik kriminala (The Crime Messenger). KRIK objavljuje ko su bili glavni lokalni prodavci „skaj” telefona i sa kojim narko kartelima su neki od njih bili povezani. Dvojica srpskih prodavaca su u avgustu ove godine optuženi u Francuskoj zajedno sa čelnim ljudima kompanije „Skaj” zbog distribucije ovog softvera koji je godinama bio ključni alat kriminalaca za organizovanje šverca droge i planiranje ubistava.
Pišu: Sofija Bogosavljev, Tamara Todorović, Sofija Parojčić, Milica Vojinović, Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović – KRIK
Prodavac mobilnih telefona iz Čačka Saša Vasilijević shvatio je početkom 2021. da je vreme da porodicu skloni na bezbedno mesto.
„Sve te bitange koje su ubile moje prijatelje, odsekle im glave (…) Besan sam zbog tih smećara jer nisam sa svojom porodicom više od 90 dana, a svakog meseca moram da izdvojim 50 (hiljada) za obezbeđenje i sigurne kuće za svoju porodicu”, požalio se početkom marta svom šefu u kompaniji koja je radila distribuciju telefona za „Skaj Global”.
Vasilijević za ovu kompaniju nije prodavao obične, već specijalne telefone – sa instaliranom „skaj” aplikacijom koja je omogućavala da se preko nje bezbedno komunicira, odnosno da policija ne može da presretne poruke i špijunira dopisivanja. Kao takva, bila je omiljeno oruđe kriminalnih grupa pre svega u Evropi i obilato su je koristili da ugovaraju različite kriminalne poslove i organizuju ubistva.
Ovaj osetljiv posao prodaje „skaj” telefona prodavce je mogao bukvalno da košta glave. Tako se Vasilijević, koji je prema tvrdnji konkurenata telefonima snabdevao crnogorski škaljarski klan, našao na udaru suparničke kriminalne grupe.
On je samo jedan od brojnih prodavaca „skaj” telefona na Balkanu koje su novinari KRIK-a identifikovali u okviru međunarodnog projekta „Glasnik kriminala” (The Crime Messenger) u saradnji sa novinarskom mrežom OCCRP i drugim poznatim svetskim medijima, poput Paper Trail Media iz Nemačke, StudioFact iz Francuske, CBC/Radio Kanada iz Kanade, NRC iz Holandije, Le Soir iz Belgije, Investigace iz Češke. Projekat je nastao na osnovu gotovo četiri hiljade dokumenata do kojih su došli novinari iz istrage koja se vodila u Francuskoj protiv osnivača i direktora kompanije „Skaj Global”, kao i ljudi koji su za ovu kompaniju prodavali enkriptovane telefone.
Istraživanje otkriva da se kompanija „Skaj” oslanjala upravo na pomoć pripadnika balkanskih kriminalnih grupa kako bi njihovi telefoni i softver stigli do mušterija iz podzemlja. „Skaj” je prvo angažovao veće kompanije kao zvanične distributere, a zatim su oni u posao uvodili članove balkanske mafije koji su telefone prodavali krajnjim korisnicima.
Različiti dokazi do kojih su novinari došli tokom višemesečnog istraživanja pokazuju da su ljudi iz samog vrha kompanije znali da njihove telefone koriste kriminalci, kao i da su ljudi koje su angažovali u lancu prodaje takođe članovi podzemlja.
Prodavci su bili ključne tačke u mreži distribucije „skaj” telefona: osim pronalaženja lokalne klijentele, bili su odgovorni i za tehničku podršku. Ukoliko bi se pojavio problem koji nisu mogli da reše, pomagali bi svojim klijentima da se povežu sa kompanijom „Skaj”. U slučaju da su im klijenti uhapšeni ili im je potrebno da prikriju inkriminišuće tragove, preprodavci su mogli da izbrišu podatke sa telefona slanjem zahteva „Skaj Globalu”.
Vasilijevićeve prepiske na „skaju” ukazuju da je, sem prodaje telefona, bio uključen i u kriminalne poslove – razmenjivao je poruke u kojima se pominju droga i oružje. Sa druge strane, prodavac telefona za supraničku grupu predvođenu Veljkom Belivukom bio je Srđan Lalić, koji je kidnapovao, mučio i ubijao članove suprostavljenih grupa u kući nadomak Beograda specijalno opremljenoj za ubistva i nazivanoj „klanica”.
„’Skaj’ je bio svestan da njegov sistem koriste kriminalne organizacije (…) savetovali su nas da ne ostavljamo nikakav trag i da ne kažemo da se ‘skaj’ koristi u kriminalne svrhe”, posvedočio je kasnije Lalić francuskom istražnom sudiji. KRIK ekskluzivno objavljuje njegovo svedočenje.
Sem njih dvojice, novinari su kao dilera „skaja” identifikovali i Miodraga Kostića – sina nekadašnje predsednice niške Opštine Crveni Krst, ali i nasilnog kriminalca koji je u vreme kada je sa suprugom prodavao telefone bio u bekstvu zbog pljačke banke.
Prodaja telefona predstavljala je ne tako mali dodatni prihod za kriminalce – u nekim slučajevima zaradili su milionske iznose. Ante Vrcan, još jedan osumnjičeni član balkanske mafije koji je „skaj” telefone prodavao na Balkanu i u zemljama Južne Amerike, govorio je o tome kada su ga saslušavale francuske istražne sudije.
„(Moja provizija je bila) oko 30.000 dolara mjesečno, a kada bi bile promocije 100.000 dolara mjesečno, a promocije su bile dva puta godišnje”, rekao je Vrcan, koji je u Hrvatskoj optužen za šverc kokaina i oružja. Prema policijskoj istrazi, Vrcan je bio član hrvatskog ogranka klana Darka Šarića.
Francuska policija je početkom 2021. zaplenila servere kompanije „Skaj” koji su se nalazili u ovoj zemlji i od tada se u etapama dešifruju poruke koje su dovele do hapšenja mnogih kriminalaca širom Evrope.
U avgustu je u Francuskoj podignuta i optužnica protiv 31 osobe iz kompanije „Skaj”, njihovih distributera i prodavaca telefona. Optužen je i vlasnik firme, kanadski državljanin Žan- Fransoa Eap, protiv koga se paraleno vodi postupak i u Americi. On se, međutim, nalazi u Kanadi koja ne želi da ga izruči.
Kompanija „Skaj”, u odgovoru poslatom novinarima, tvrdi da je kontrolisala prodavce telefona i da su postojala striktna pravila o zabrani korišćenja „skaja” za kriminalne aktivnosti. Kad god je „Skaj” otkrio da se korisnici aplikacije ne pridržavaju ovih prvila njihovi nalozi su, kako tvrde, bili izbrisani.
Na francuskoj optužnici su se našla i dva srpska prodavca „skaj” telefona u Francuskoj – Filip Bukvički i Nikola Mikić, ekskluzivno otkriva KRIK koji je imao uvid u optužnicu.
Bukvički je upleten u kriminalne poslove i bio je, kako francusko tužilaštvo tvrdi, „u srcu velike mreže iz (francuskog) regiona Klermon Ferana koja je usmerena na šverc kokaina i oružja”. Njegov prijatelj, ali i kupac „skaj” telefona, otkucao ga je francuskom tužilaštvu. Bukvički u svoj odbrani pred francuskim sudom tvrdi da se nije bavio ovim poslovima.
Za razliku od njega, Mikić, osuđivan zbog droge u Srbiji, priznao je francuskom tužilaštvu da je prodavao telefone, ali tvrdi da nije znao da ih koriste kriminalci. Kazao je i da je brzo napustio taj posao. „Video sam da ne pripadam ovom svetu. Nisam stvoren za ovo. To nije moja priroda“, ispričao je na saslušanju.
Među optuženima nema ostalih balkanskih prodavaca telefona, mada su neki od njih bili mnogo uspešniji u ovom poslu od Bukvičkog i Mikića. Među njima je verovatno najznačajniji Saša Vasilijević koji je prodao 1.504 telefona i zaradio više od tri miliona evra, prema istrazi policije. U Francuskoj nije optužen ni Vrcan koji je imao oko 2.000 klijenata.
Novinari KRIK-a stupili su u kontakt sa nekim od prodavaca „skaj” telefona. Oni su negirali svoju umešanost kako u prodaju ovog softvera, tako i u kriminalne poslove.
Čačanin Vasilijević je za KRIK rekao: „Nemam nikakve veze sa tim (prodajom ‘skaj’ telefona). Ma oni (francusko tužilaštvo) mogu da napišu šta hoće“. Nišlija Miodrag Kostić nam je ispričao da jeste koristio „skaj” telefon, ali da ih nije prodavao – iako je policija u njegovoj kući pronašla brojne telefone i kartice. „Kako da vam objasnim, to su obični telefoni… Ništa to nije”, rekao je Kostić.
KRIK otkriva detalje o tome ko su ključni ljudi koji su prodavali „skaj” na Balkanu, kako su sarađivali sa kompanijom „Skaj” i kako je funkcionisala prodaja telefona, ali i kako su prodavci koji su se našli na suprotnim stranama pokušali jedan drugom da dođu glave.
Saša Vasilijević je kao duh.
Nema krivični dosije niti ijedan zabeležen prekršaj. Nema profile na društvenim mrežama. Jedina informacija koju je moguće pronaći jeste da je vlasnik servisa mobilnih telefona u svom rodnom gradu Čačku. Ipak, do njega je gotovo nemoguće doći.
Novinari KRIK-a pokušali su da kontaktiraju Vasilijevića kako bi mu postavili pitanja u vezi sa prodajom „skaj“ telefona. Njegovi brojevi telefona su, međutim, ugašeni. „Saša ne koristi mobilni telefon već 2-3 godine“, rekla je njegova supruga novinarima preko interfona zgrade u kojoj živi. Zatim nas je pozvao njegov prijatelj i rekao: „Saša ne želi da priča sa vama“, te da se „Saša ne viđa ni sa kim i da živi kao u filmu“.
Skrivanje nije tipičan način života za jednog lokalnog vlasnika servisa telefona. U Vasilijevićevom slučaju to, međutim, nije iznenađenje.
On je bio najmoćniji prodavac „skaj“ telefona na našim prostorima, prema dokumentima do kojih su došli novinari KRIK-a. Direktno je sarađivao sa Holanđaninom Jerunom van der Verfom (Jeroen van der Werf), jednim od uticajnijih ljudi u kompaniji poznatijim pod nadimkom SKY111.
Francusko tužilaštvo je avgusta ove godine podiglo optužnicu protiv vlasnika „Skaj“ kompanije, niza agenata i prodavaca „skaj” telefona. Optužena je 31 osoba, uključujući i dva srpska državljanina – ali Vasilijević nije jedan od njih.
Ipak, francusko tužilaštvo ga je označilo kao glavnog prodavca na Balkanu, koji je radio za firmu „Sky Global Caymans (SGC)”. Vasilijević je prodao čak 1504 „skaj” telefona od 2016. do 2021. i tako zaradio više od tri miliona evra, tvrdi tužilaštvo. Osim toga, piše u optužnici, izgradio je mrežu od 13 agenata za prodaju telefona kojima je bio nadređen.
Vasilijević se nije bavio samo prodajom telefona, pokazuju dokazi koje je prikupilo francusko tužilaštvo. U optužnici piše da je „povezan sa srpskom mafijom“.
Njegova dopisivanja preko „skaja“ iz 2020. godine ovo potvrđuju. On je razmenjivao fotografije različitih vrsta droge, oružja i pancira, vidi se u porukama do kojih je došao KRIK.
Jednom prilikom Vasilijevićeva dopisivanja o drogi napravila su problem čak i u vrhu kompanije. Informacija o njegovoj povezanosti sa drogom došla je do samog vlasnika „Skaja“, kanadskog državljanina Žana-Fransoa Eapa.
„Saša u ‘skaj’ grupi piše o švercu droge“, dopisivali su se decembra 2019. godine vlasnik „Skaja“ i Vasilijevićev šef SKY111. Vasilijević, prema zvaničnim pravilima ove kompanije, zbog ovakvog ponašanja nije smeo više da radi za „Skaj“. Ipak, odlučeno je da bude samo opomenut i registrovan je kao novi prodavac telefona, pod novim korisničkim imenom – verovatno kako bi se prikrilo da je imao veze sa ovim porukama.
Prodaja „skaj“ telefona, ipak, nije bio bezbedan posao na Balkanu. Vasilijević je imao ozbiljne neprijatelje.
Na drugoj strani kriminalnog spektra, glavni prodavac telefona za grupu Principi koju je predvodio Veljko Belivuk – sada poznatu po brutalnim ubistvima – bio je Srđan Lalić.
Dok su kriminalne grupe „škaljarski klan“, kojoj je Vasilijević prodavao telefone, i Principi, ogranak „kavačkog klana“, bili u otvorenom ratu u kojem je skoro stotinu ljudi stradalo, paralelno se odvijao okršaj između njihovih snabdevača „skaj“ telefona. O ovome je Lalić kasnije, nakon što je postao svedok tužilaštva, detaljno govorio u sudnici.
„Izbio je problem sa jednim ’skaj’ distributerom, uglavnom je imao klijente u škaljarskom klanu – to je Saša SGC“, ispričao je Lalić.
Vasilijević je u jednoj od „skaj” grupa navodno napisao da Lalić „prodaje telefone neprijateljima i da treba da se pronađe”. Jedan od Lalićevih šefova, Marko Miljković, došao je do ove poruke.
„Onda me je Miljković nagovorio da ga cinkarim ‘Skaju’, da se žalim kako bi mu uzeli licencu. Tu je izbio veliki problem gore u ‘Skaj’ menadžmentu, uključilo se više ljudi oko veštačenja te poruke (…) pošto je to bilo predstavljeno kao ugrožavanje mog života od strane drugog agenta“, ispričao je Lalić.
Vasilijević je ponovo prošao samo sa opomenom – što govori o značaju koji je imao u ovoj kompaniji.
Lalićev šef pokušao je da regrutuje Vasilijevića da postane njihov insajder u škaljarskom klanu. Zauzvrat mu je nudio povlačenje pritužbe „Skaju“, a kada to nije upalilo, pretio mu je stavljajući mu do znanja da zna da ima radnju u Čačku i spominjao je članove njegove porodice, objasnio je Lalić pred sudom.
Vasilijević im je bio potreban i zbog jedne konkretne stvari. Lalićeva grupa ubila je uticajnog člana škaljarskog klana Mila Radulovića zvanog Kapetan i posedovali su njegov „skaj“ telefon. Šef škaljaraca Jovan Vukotić, međutim, naredio je da se njegov telefon „sprži“, odnosno da se sa njega izbrišu svi podaci. Ovo su za svoje klijente daljinski mogli da urade prodavci „skaj“ telefona.
Pošto su želeli da imaju Kapetanove kontakte, Lalićev šef je od Vasilijevića tražio da povrati sadržaj njegovog telefona. Iako je Vasilijević ovu ponudu prihvatio, kavčani mu nisu verovali.
„Miljković je posumnjao da se možda požalio ‘škaljarcima’ s kojima je bio bliži i zaključio u stvari da ne može da mu veruje“, objasnio je Lalić događaje koji su se odigrali krajem 2020. godine.
Grupa Principi uhapšena je u februaru 2021. godine, ali to nije Vasilijevića učinilo bezbednijim, vidi se iz njegove komunikacije sa nadređenim Holanđaninom nadimka Skaj111. Vasilijević je tvrdio da je upravo supranička grupa dovela u problem celu kompaniju: „30ak ljudi može da uništi reputaciju ‘Skaja’ preko noći“.
„Brate (…) sve te bitange koje su ubile moje prijatelje, odsekle im glave i slale ih jedni drugima preko ‘Skaja’. Oni su otvorili svoje uređaje i mnogi prodavci koji su radili sa njima sada su pod nadzorom. Mnogi od njih su uhapšeni, a samo Bog zna šta su ti prodavci rekli policiji, možda su im čak pokazali kako Sky funkcioniše. Više informacija ću imati u narednih 7 dana, a ti idioti koji su uhapšeni bili su u ratu sa mnom i pretili su mojoj porodici, zbog toga sam premestio porodicu na sigurno mesto. Takođe brate, zbog ovih govana sada će Vlada zabraniti ‘skaj’ i ako policija pronađe bilo koga sa ‘skaj’ uređajem – tretiraće to kao zločin i osoba će odmah biti poslana u zatvor”, vidi se u porukama od 7. i 8. marta 2021.
„Imam mnogo dokaza šta su radili za te govnare koji su ubili najmanje 30 mojih prijatelja, a neki od preprodavaca su bili direktno umešani u jedno ubistvo“, napisao je Vasilijević, verovatno aludirajući na Srđana Lalića koga je tužilaštvo osumnjičilo da je učestovao u ubistvima.
Tri godine kasnije, iako su Principi uhapšeni, a „Skaj” ugašen, Vasilijević se i dalje skriva.
Tokom boravka u Čačku, novinari KRIK-a nisu uspeli da stupe u direktan kontakt s njim. Vasilijević nam je, ipak, posle par dana pokušavanja da dođemo do njega poslao poruku: „Nemojte više uznemiravati mene i moje prijatelje“. Potom nas je i pozvao.
„Nemam nikakve veze sa tim (prodajom ‘skaj’ telefona). Ma oni (francusko tužilaštvo) mogu da napišu šta hoće“, rekao je Vasilijević u telefonskom razgovoru.
Dok su mu novinari KRIK-a predočavali dokaze, uključujući njegove uplate „Skaj“ kompaniji, Vasilijević je rekao da taj novac nema veze sa prodajom telefona – već je navodno preprodavao kriptovalute (digitalni novac).
„Ja sam uplaćivao za bitkoine druže. Ja ti pričam šta sam ja radio, ja sam kupovao bitkoine, znači, to je bila godina ne znam koja, 2018, 2019, slagaću te.“
„Skaj“ firma se, međutim, nije bavila prodajom bitkoina. Sa druge strane, francusko tužilaštvo tvrdi da je Vasilijević „Skaj” firmi zaradu od prodaje telefona „plaćao u bitkoinima”.
Kada su mu novinari pročitali poruke koje je razmenio sa svojim bivšim šefom SKY111 rekao je da mu nisu poznate. „Ne znam šta sam radio pre pet dana, a ne 2020.“
Vasilijević je u razgovoru sa novinarima KRIK-a prokomentarisao i da Lalić nije govorio istinu o njihovom sukobu. „Ma čista laž brate. O kom filmu vi pričate. Kao u filmu da sam“, rekao je kroz smeh.
Veljko Belivuk i njegovi saradnici iz grupe Principi su 3. avgusta 2020. godine bili u tajnoj prostoriji kuće na obodu Beograda koju su nazivali „klanica“ i spremali se, kako tvrdi tužilaštvo, da sekirom obezglave čoveka kojeg su tog dana kidnapovali.
Pre toga odlučili su da urade jednu stvar – da se fotografišu sa prebijenom žrtvom.
Na toj fotografiji vidi se Belivuk kako čuči nad žrtvom, sa uzdignutim palčevima i blagim osmehom koji pokazuju njegovo zadovoljstvo – zarobio je čoveka koji je bio na direktnoj vezi sa šefom suprotstavljene kriminalne grupe. Pored je njegov saradnik Srđan Lalić, čija pojava na fotografiji baca Belivuka u senku. Lalić žrtvu, koja leži na podu, drži za uši i pokazuje njegovo krvavo lice kameri telefona. Za razliku od Belivuka koji se stidljivo smeši – Laliću je osmeh od uva do uva. Deluje srećno što učestvuje u svom prvom ubistvu u „klanici“.
Na bizaran način, njih dvojica na fotografiji izgledaju kao ponosni otac i sin koji je upecao veliku ribu. Fotografija je kasnije često objavljivana u javnosti i urezala se u svest nacije pre svega zbog Lalića – kojeg su tabloidni mediji nazvali „nasmejani koljač“.
Lalićevi gresi, međutim, ne svode se samo na fotografisanje sa žrtvom. On je bio jedan od bitnijih članova grupe i na različite načine je bio uključen u zločine koje je činila. Pratio je žrtve, učestvovao u njihovom kidnapovanju, mučenju, a neke je svojim rukama i ubio – daveći ih kablom.
„Već je ostao bez prsta i gadno je upropašten. Ali mentol misli da će da izađe. Već sam ga dobro odro”, neke su od poruka kojima je Lalić 2020. godine preko „skaja” obaveštavao svoje šefove o tome kako muči žrtve. On je na „skaju” imao nadimak Beri Mils, po zloglasnom vođi američke neonacističke zatvorske bande.
Od fotografisanja sa žrtvom do danas mnogo toga se promenilo za Lalića. U februaru 2021, uhapšena je grupa kojoj je pripadao, a on je odlučio da izda svoje saradnike i sklopi sporazum sa tužilaštvom. Postao je ključni svedok koji treba da obezbedi da njegovi nekadašnji šefovi Belivuk i Marko Miljković ostanu u zatvoru zbog sedam brutalnih ubistava za koja su optuženi.
Lalić je, međutim, odigrao još jednu bitnu ulogu – svedok je i protiv svojih drugih šefova, ne onih iz Principa, već iz kompanije „Skaj”, u postupku koji se vodi u Francuskoj.
Naime, Lalića je ova kompanija angažovala da prodaje njihove telefone na Balkanu. Bio je uspešan u ovom poslu i, prema podacima koje je prikupila francuska policija, pronašao je 1.600 klijenta i za „Skaj” zaradio oko 1,3 miliona evra.
Lalić je iz prve ruke do detalja francuskim istražnim sudijama objasnio kako je funkcionisala prodaja „skaj” telefona, vidi se iz zapisnika njegovog svedočenja čije delove ekskluzivno objavljuje KRIK.
On je, kako se zaključuje iz svedočenja, bio tehnološki najbolje potkovan član Principa. Nabavljao je špijunsku opremu, postavljao uređaje za praćenje ispod automobila žrtvi, ali i pomagao da se otkrije ako neko prati njihove članove.
Lalić je 2018. godine postao i prodavac „skaj” telefona, kako je svedočio.
„Glavna prednost korišćenja ‘skaj’ aplikacije je anonimnost“, ispričao je Lalić sudiji. „To su koristili ljudi koji su se bavili kriminalom na malo ozbiljnijem nivou, kako bi se zaštitili od istražnih organa… ‘Skaj’ je bio jedini način komunikacije. Nismo koristili regularne mobilne telefone. Na taj način smo izbegavali da budemo pod istragom.“
Kompanija „Skaj” je to znala, ispričao je.
„Oni su bili svesni da se to isključivo koristi za kriminalne aktivnosti… Savetovali su nas da ne ostavljamo materijalne dokaze u vidu poruka koje bi neko mogao da fotografiše… i sugerisali da to kao njegov glavni adut (korišćenje za kriminalne aktivnosti) ne reklamiramo na taj način”, naveo je svedočeći protiv ove kompanije.
Lalić je detaljno objasnio koje su to važne pogodnosti koje je „skaj” nudio kriminalcima.
Fotografije i poruke na ovim telefonima čuvale su se samo 48 sati, nakon čega su se automatski brisale — mada je korisnik mogao da ih sačuva u delu aplikacije koji se nazivao trezor. Postojala je i opcija takozvanih „blic”, odnosno „flash” poruka koje su bile još sigurnije.
„Flash poruke su bile posebno interesantne i nama u okviru ‘Skaja’ predstavljene kao jedan viši nivo bezbednosti. Komunikacija ostvarena preko njih je automatski nestajala posle 30 sekundi i nije mogla biti prosleđena trećim licima niti sačuvana lokalno (na samom telefonu)”, ispričao je Lalić. Ove poruke Belivukova grupa koristila je kada je osakaćena tela žrtava slala suparnicima da ih zastraši.
„Skaj” telefon je spolja izgledao kao i svaki drugi, ali mu je softver bio poseban. Da bi se uopšte koristio, bilo je neophodno uneti nekoliko šifri. Prvi korak bio je otključavanje pomoću koda od najmanje šest cifri.
„Samu ‘skaj’ aplikaciju ste mogli opciono sakriti iza ikonice za kalkulator. Unošenjem predefinisane matematičke funkcije u kalkulator, na primer 1+1, posle tog unosa bi mogli da pristupimo (logovanju u ‘skaj’)”, ispričao je Lalić. „Da bi pristupio ‘skaj’ aplikaciji korisnik je morao ukucati i njenu šifru koja je, ako se dobro sećam, morala sadržati minimum osam karaktera.”
On je ispričao i da je na „skaj” telefonima mogla da se koristi samo ova aplikacija.
„Niste mogli da obično telefonirate ‘skaj’ telefonom. Niste mogli da pozovete normalan telefon kada je aplikacija instalirana”, kazao je.
Lalić je detaljno ispričao i kako je ušao u posao prodaje ove tajanstvene aplikacije.
Svoj „skaj” nalog je, kaže, kupio od čoveka kojeg zna kao Ivana i koji je imao prodavnicu telefona u Beogradu. Ubrzo se prijavio da postane preprodavac: popunio je obrazac na sajtu kompanije „Skaj”, nakon čega ga je kontaktirala osoba s nadimkom Bee, koja je bila nadređena i Ivanu, ispričao je.
Francuski tužioci otkrili su da se iza nadimka Bee krije Domingo Šon Abug, direktor kanadske kompanije „Global Wireless Solutions”, koja je bila najveći distributer za kompaniju „Skaj”. Jedan od osnivača ove kompanije Teri Ngujen pripada azijskom kriminalnom podzemlju u Vankuveru i osuđivan je za šverc heroina, pljačku i nošenje oružja bez dozvole.
Laliću je, kako je posvedočio, Bee rekao da „Skaj” ima oko 70 zaposlenih i više od 800 agenata širom sveta. Pozvao ga je da učestvuje u video obukama.
„Dogovorili smo se u načelu i on (Bee) je zahtevao da otvorim kompaniju“, rekao je Lalić. To je i učinio – osnovao je firmu „Panzerbox“ u Pragu, glavnom gradu Češke. Kompaniju je, kako je posvedočio, po Belivukovom naređenju kasnije preneo na druge članove grupe „kako bi je iskoristili za registrovanje kamiona za transport narkotika po Evropi.“
Lalić je dobio pristup i „Sky Learning Academy“ – portalu na kom su prodavci morali da rade testove kako bi zadržali svoje licence. Kada je prošao prvi test, dobio je pristup još jednom portalu preko kog je upravljao nalozima koje je prodavao. Pošto mu je nadimak kao prodavca „skaj” telefona bio Panzer (kao naziv nemačkog tenka), dobio je mejl panzer@skyecc.net. Pokrenuo je promotivni sajt Pancersky.com koji je, kako je ispričao, bio preveden na osam jezika.
Deluje da se Lalić dobro pokazao i to, kako je sam istakao, jer je bio „odgovoran i ažuran“. Iako je u početku morao da naplaćuje standardne cene „Skaj” telefona – 1.000 evra za pretplatu na šest meseci ili 550 evra za tri meseca – vremenom je stekao više klijenata i dobio je pravo da nudi popuste.
„Kasnije, kada je broj mojih klijenata narastao i kada sam uspeo da steknem nekoliko agenata, Bee me je proklamovao u Balkan representativa (predstavnika) za njegov lanac prodaje”, ispričao je Lalić. „Razvio sam sopstvenu mrežu agenata koji su za mene prodavali ‘skaj’ na Balkanu, Austriji i drugim zemljama. ‘Skaj’ uređaje sam slao poštom iz Beograda i drugih gradova korisnicima širom Evrope.”
Među njegovim agentima, kako je ispričao, bili su ljudi koji su na „skaju” koristili nadimke: ‘Balkan SKY’ u Srbiji, ‘Alfa Pro’ u Hrvatskoj, ‘Hugo’ u Crnoj Gori, ‘Joker’ u Austriji, ‘Junior’ u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Švajcarskoj i ‘Zeus’ u Sloveniji. Ko se krije iza ovih nadimaka nije otkriveno.
U jednom trenutku, Lalić je za „Skaj” zarađivao između 80.000 i 120.000 evra mesečno. Kompanija mu je slala fakture na mejl, a on bi prikupljao keš od svojih preprodavaca i slao ga kompaniji. U početku je to radio transferima u banci, ali kako su se sume povećavale, naloženo mu je da koristi bitkoin ili druge kriptovalute.
Osim da zaradi, Lalić je iskoristio svoju poziciju u „Skaju” i da pomogne svom klanu u jeku krvavog mafijaškog rata u balkanskom podzemlju. Tako je 2020. godine iskoristio svoju poziciju da prevari korisničku podršku „Skaja” i koristeći nadimke članova rivalske grupe otkrio u kojoj se zemlji nalaze. Bila je to početna informacija koja je Lalićevim saradnicima pomogla da lociraju vođu suparničkog klana Alana Kožara na ostrvu Krf u Grčkoj i ubiju ga.
„U tom trenutku, to je bio ključni trag da ih pronađemo“, rekao je Lalić. „Zbog toga mi je Živković (saradnik) obećao kilogram kokaina, koji mi nije platio.“
Policajci iz Uprave kriminalističke policije Beograda sredinom januara prošle godine krenuli su na bitan zadatak u Niš.
Uputili su se da, između ostalog, pretresu kuću u ulici nazvanoj po Lelici Kostić, nekadašnjoj predsednici niške Opštine Crveni Krst. Kostić je bila funkcionerka Srpske radikalne stranke i uhapšena je 2013. godine pod sumnjom da je oštetila opštinski budžet za 3,5 miliona dinara. Nije joj se sudlio jer je preminula 2015, a dve godine kasnije gradska vlast ulicu je nazvala po njoj.
Policajci su u toj ulici tražili njenu porodičnu kuću. Sumnjali su da su Kostićkin sin Miodrag i njegova nevenčana supruga Sanja Petković bili važni prodavci „skaj” telefona u Srbiji. Ove informacije stigle su srpskom tužilaštvu od francuskih kolega.
Sem što je navodno prodavao telefone, Kostić je bio uključen i u kriminal.
U javnosti se proslavio po nesvakidašnjoj pljački Vojvođanske banke u centru Niša 2010. godine. On i dvojica saradnika ušli su u banku krijući lica buketima cveća.
Sem cveća, nije bilo ničeg drugog romantičnog u ovoj pljački – pucali su iz pištolja i na kraju ukrali oko 40 miliona dinara. Napravili su, međutim, jednu grešku. U nameri da unište tragove, pokušali su da zapale automobil koji su koristili za bekstvo, ali se vatra ugasila i policija je uspela da ih identifikuje.
Nađeni DNK tragovi otkrili su da je, osim Kostića, u pljački učestvovao i niški kriminalac Petar Jovanović zvani Peca Pitbul koji će deceniju kasnije biti deo tima koji je škaljarski klan poslao u Ukrajinu da likvidira Radoja Zvicera, vođu kavačkog klana.
Za razliku od Jovanovića kog je policija uhapsila i koji je odslužio osam godina zatvora, Kostić je godinama bio neuhvatljiv i krio se po Evropi. Uhapšen je tek 2020. godine u Španiji, nakon čega je izručen Srbiji. Sa tužilaštvom se nagodio na pet godina zatvora.
Sem pljačke, kako pokazuju poruke koje je Kostić razmenjivao na „skaj” aplikaciji tokom 2019. godine, bio je uključen i u trgovinu drogom.
„Kako ti se sviđa koka (sleng naziv za kokain)?”, „Ne možeš naći čistije od toga” – Kostićeve su poruke koje je francusko tužilaštvo citiralo u dokumentima iz istrage protiv čelnih ljudi „Skaja”. U porukama je razmenjivao i fotografije oružja, kao i laboratorije u kojoj se gajila marihuana.
Francusko tužilaštvo utvrdilo je da je Kostić bio uključen u prodaju „skaj” telefona, a da mu je neposredni šef u ovoj kompaniji bio Tomas Herdman, jedan od glavnih distributera „Skaja”.
Kostić ili njegova supruga, kako je sumnjala francuska policija, počeli su da prodaju „skaj” telefone upravo tokom Kostićevog bekstva. Nakon što je on uhapšen, supruga je nastavila komunikaciju sa Herdmanom, pokazuju dokumenta iz istrage. Ovo je bilo protiv pravila kompanije „Skaj” koja je načelno tvrdila da ne sarađuje sa ljudima iz kriminalnog miljea.
U kompaniji „Skaj” Kostić je bio registrovan kao prodavac telefona sa nazivom Nino i Levup-Misha, tvrdi francusko tužilaštvo. Ovo je tužilaštvo utvrdilo jer je u porukama koje su razmenjene sa ovog nadimka, pronađene Kostićeve porodične fotografije i slika pasoša njegove supruge. Imao je još dva prodavca koji su radila za njega – jednom je nadimak bio Bond, a drugom Clear. Kostićeva supruga na „skaju” je bila „Mišina supruga Sanja”.
Ovaj par je od prodaje 92 „skaj” naloga zaradio 237.000 dolara, navodi se u optužnici francuskog tužilaštva.
Poruke otkrivaju i da Herdman nije bio zadovoljan radom Kostića i njegove supruge. Srpski kriminalac dugovao mu je novac.
U jednoj od poruka poslatih nakon hapšenja Kostića u Španiji, Herdman je pokušao da naplati ovaj dug. „Bio sam veoma ljubazan što sam tebi i Miši dao vremena da platite”, pisao je Kostićevoj supruzi. Mesec dana ranije davao joj je instrukcije kako da mu uplati novac od prodaje telefona – preko posrednika u gradu Evijan u Francuskoj, koji će ga zatim prebaciti u bitkoine u Parizu.
Miodrag Kostić i njegov supruga nisu optuženi u Francuskoj. Tužilaštvo je pokušalo da ih pridobije kao svedoke protiv jednog od glavnoosumnjičenih – Tomasa Herdmana.
Upravo zbog toga su, po zamolnici francuskog tužilaštva, 18. januara 2023. godine policajci pretresli kuće koje su koristili u Nišu. Tu su, između ostalog, pronašli brojne mobilne telefone, SIM kartice i rokovnik Opštine Crveni Krst u kome su ispisana imena ljudi, odnosno nadimci i cifre.
Istog dana, Kostićevu suprugu ispitali su kao svedoka u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Negirala je da je umešana u prodaju ili korišćenje „skaj” telefona. Veliki broj kartica i telefona pronađenih u kući pravdala je bekstvom supruga, navodeći da ih je koristila kako bi komunicirala sa njim, a da mu policija ne uđe u trag.
Kostić je saslušan tri meseca kasnije. Ni od njegovog svedočenja nije bilo mnogo koristi. Priznao je da je koristio „skaj” telefon kako bi komunicirao sa porodicom tokom bekstva, ali ne i da je radio za Herdmana.
Kostić je o istom razgovarao i sa novinarkom KRIK-a.
Rekao je da nije koristio „skaj” nalog za koji francusko tužilaštvo tvrdi da mu je pripadao. Na pitanje kako su se onda u prepiskama upravo tog „skaja” našle njegove privatne fotografije, kao i fotografija pasoša njegove supruge, nije dao razumljiv odgovor.
„Da znate da je stvarno lako da se neko služi falsifikovanim podacima, slikama. To jeste jako čudno što je njena slika, njen pasoš bio u telefonu”, rekao je Kostić.
Ispričao je i da nema ništa ni sa fotografijama droge i oružja koje su se razmenjivale sa „skaj” naloga za koji francusko tužilaštvo tvrdi da je njegov.
Kostić je rekao da se ne seća kako je nabavio „skaj” telefon.
„Ne znam, otkud znam, čujem neko prodaje neke telefone. Ja mislim da se i u radnji prodavalo, u Holandiji je to moglo i u radnji da se kupi. To su kao sigurni telefoni, sigurne aplikacije, ja sam vam objasnio zašto sam koristio telefon i ja sam tad bio u bekstvu i zbog komunikacije sa ženom”, rekao je.
Za brojne telefone i kartice koje je policija pronašla u njegovoj kući kaže da su to „obični telefoni”, iako su francuski tužioci tvrdili da su ustvari „skaj” telefoni.
„To je sve… Kako da vam objasnim, to su obični telefoni, to… Ništa to nije. To su obične kartice”, rekao je Kostić.
Kostić je rekao i da je na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal ispitivan o stvarima koje „nemaju veze sa vezom”.
„Pitali su me za te neke transfere novca u Parizu u Francuskoj, pa su me pitali za te neke razne ljude, a ja sam im rek’o da nikada nisam ni bio u Francuskoj, nije ni moja supruga”, rekao je Kostić.
BRAT
Kostićev brat Aleksandar takođe je poznat po kriminalu. Sa bratom Miodragom je 2009. godine uhapšen u svojoj kući. Policija je Miodraga zaustavila u pokušaju da baci kokain u wc šolju, dok je Aleksandar pretio policajcima. Obojica su osuđeni na po četiri meseca zatvora za ometanje policajaca u svom poslu. Aleksandar je upucan 2010. godine u niškom noćnom klubu tokom sukoba u kojem je nožem izbo kik boksera Milana Savića, ali je oslobođen optužbi za pokušaj ubistva. Osuđen je za nedozvoljeno nošenje oružja, kao i za dilovanje droge.
Osoba sa „skaj“ nadimkom datom po zlikovcu iz Betmen stripova „Mister Freeze” (Gospodin Ledeni), početkom septembra 2020. godine obavestila je svog saradnika o grešci koju je napravila.
„Bio sam u procesu obnavljanja ‘skaja’. Obnovio sam sve osim svog, kao idiot”, napisao je.
Zaduženje „Mister Freeza” u kompaniji koja je distribuirala „skaj“ telefone bilo je upravo da pazi na obnavljanje pretplata za korisnike ovog softvera. Istraga protiv kompanije „Skaj” u Francuskoj utvrdila je da je iza ovog nadimka bio francusko-srpski državljanin Filip Bukvički.
On je danas jedan od dvojice srpskih državljana koji su i optuženi u Francuskoj zbog učešća u prodaji „skaj“ telefona. Njegov učinak, međutim, bio je mali. Za razliku od Vasilijevića iz Čačka koji je prodao 1.504 telefona, a koji nije optužen, Bukvički je „pao“ zbog prodatih devet telefona i zarade od svega 4.600 evra.
Ono što ga, ipak, čini zanimljivim je to što je bio osuđen za prodaju kokaina na godinu dana zatvora pre nego što je ušao u posao sa „Skajem”.
Bukvički je rođen u gradu Klermon Feranu, koji se nalazi u centralnom delu Francuske. Vlasnik je firme koja u ovom gradu iznajmljuje smeštaj, a povremeno je radio i kao prevodilac za srpski jezik. Za ovo potonje ga je čak jednom prilikom 2017. angažovala francuska policija.
Francusko tužilaštvo tvrdi da je Bukvički prodao „skaj“ telefone svojim prijateljima i saradnicima iz rodnog grada. Sem ovoga, Bukvički je svoj „skaj“ telefon koristio za kriminalne poslove.
„Deluje se da je on (Bukvički) u srcu velike mreže iz regiona Klermon Ferana koja je usmerena na šverc kokaina i oružja sa dobavljačima iz Južne Amerike, ali i vezama na Balkanu”, piše u francuskoj optužnici.
Imao je dva naloga na „skaju“ – jedan, kako tvrdi francusko tužilaštvo, koristio je za prodaju telefona, dok je na drugom sa svojim saradnicima razmenjivao fotografije paketa droge, pištolja i davao im instrukcije za dalji rad.
Nakon što je francuska policija došla u posed „skaj“ poruka, Bukvički je sa saradnicima ponovo postao osumnjičen za šverc droge i protiv njega se vodi postupak u Lionu. Paralelno će mu se suditi i za prodaju telefona u Parizu.
Jedan od ključnih dokaza da je Bukvički bio „šef” grupe za šverc droge, ali i da je prodavao „skaj“, je svedočenje njegovog prijatelja i saradnika Brisa Montanjona. Montanjon je priznao da je sa Bukvičkim švercovao kokain i marihuanu, kao i oružje, od sredine 2019. do kraja 2021. godine, ali i potvrdio da se on krije iza nadimka Mister Freeze. Montanjon je bio i jedan od njegovih kupaca „skaj“ telefona.
„Duboko sam tužan sam što jedan dugogodišnji prijatelj ovako laže o meni”, rekao je Bukvički tokom ispitivanja.
Svedočenje prijatelja, ipak, nije bilo jedini dokaz. Francuska policija je utvrdila da se kretanje Bukvičkog gotovo u potpunosti poklapalo sa kretanjem „skaj“ telefona sa ovim nadimkom. Policajci su locirali signal ovog „skaja“ na mestima koje je Bukvički posećivao u Francuskoj, ali često i u njegovoj kući i domu njegove majke.
Da policajci Bukvičkog povežu sa ovim nadimkom pomogla im je i njegova ranija osuđujuća presuda za šverc kokaina. On je uhapšen sredinom septembra 2020. i proveo je u pritvoru nekoliko dana.
Upravo ovaj period bio je izuzetno zanimljiv francuskoj policiji. „Skaj“ telefon, primetili su policajci, bio je isključen kada je Bukvički bio u ćeliji, a uključen je svega nekoliko sati nakon što je izašao iz pritvora.
„Učestvovao sam u trgovini zbog koje sam već bio osuđen. Radilo se o trgovini kokainom. Osuđen sam u hitnom postupku u Klermon Feranu. Nakon te osude, prestao sam sa tom aktivnošću”, rekao je Bukvički o svojoj ranijoj kriminalnoj prošlosti na ispitivanju tokom istrage „skaja“ u Francuskoj.
Bukvičkom su, tokom ispitivanja, puštane audio poruke i fotografije koje je slao preko „skaja”, ali je on tvrdio da nema nikakve veze sa ovom aplikacijom.
„Mogu da primetim da to nisu ‘selfiji’, već fotografije koje su snimili drugi ljudi, ponekad čak i bez mog znanja”, rekao je tokom svog saslušanja.
Bukvički je, kako je utvrđeno tokom istrage, bio angažovan kao prodavac telefona za kanadsku kompaniju „Global Wireless Solutions“ čiji su vlasnici kineski državljani sa kriminalnom prošlošću. Upravo je ova kompanija kao prodavaca angažovala i Srđana Lalića.
Početkom 2021. francuski policajci dobili su dozvolu za prisluškivanje mobilnog telefona osobe za koju su sumnjali da je jedan od ključnih preprodavaca „skaj“ telefona u ovoj zemlji. On se na „skaju“ krio iza nadimaka Haussmann, dz, Famos, SkyOPFrance, a poruke je razmenjivao na tri jezika: srpskom, francuskom i engleskom.
Istraga je vodila u pravcu Jagodinca Dušana Petrovića, koji je već neko vreme živeo u Parizu. Lokalnoj policiji bio je poznat po porodičnom nasilju i tome što je zapošljavao strance koji nisu imali odgovarajuću radnu dozvolu.
Francuska policija posumnjala je na Petrovića jer je njegov mobilni telefon u isto vreme hvatao signal sa istih baznih stanica kao i „skaj“ telefon preprodavca.
Dodatna potvrda za policajce bilo je i to što su Petrovićevim „mercedesom“ pravljeni saobraćajni prekršaji u istoj oblasti i u isto vreme kada su na bazne stanice bili „prikačeni“ njegov mobilni telefon i „skaj“. Za francuske policajce stvar je bila jasna – „skaj“ telefon koristila je osoba koja je vozila „mercedes“.
Policajci su smatrali da imaju već dovoljno dokaza i dva meseca kasnije, u martu 2021, upali su u Petrovićev stan u Parizu i uhapsili ga. Nadalje se stvari nisu odigrale kao što je bilo planirano.
Petrović je sve negirao. Policajcima je rekao da se prodajom „skaj“ telefona zapravo bavi njegov prijatelj Nikola Mikić. Zatim je sve dokaze koji su vodili ka njemu, usmerio na svog prijatelja.
Mikića je, kako je ispričao, primio da živi kod njega nakon što se razišao od partnerke.
„Zamolio sam Nikolu da ne vodi poslove kod mene jer nisam želeo nikakve probleme… Video sam da je imao mnogo telefona, samo iPhone uređaje, koje je povezivao sa svojim Mac računarom, a onda je hakovao telefone pomoću računara“, ispričao je Petrović. „Nikola je bio ’francuski agent’ za Skaj, barem sam ga tako čuo da kaže”.
Poklapanje kretanja njegovog telefona sa kretanjem „skaj“ telefona za koji je bila zainteresovana francuska policija, Petrović je takođe objasnio prebacujući krivicu na svog prijatelja – Mikić je navodno uvek bio sa njim u kolima i nosio sa sobom „skaj“ telefon. U nekim situacijama ovo objašnjenje nije delovalo uverljivo – u jednom slučaju se na fotografiji saobraćajne kamere u automobilu video samo on, a ne i Mikić.
„Bio sam sa Nikolom, i ako je tada bila aktivirana ’skaj’ linija, mora da je bio sa mnom. Mislim da je spustio sedište da spava i zato ga ne vidite na fotografiji, on mi nikada nije pozajmio svoj ’skaj’, mora da je bio sa mnom čak i ako se ne seća“, odgovorio je Petrović na pitanje francuskog istražnog sudije kada mu je predočio ovu fotografiju.
Istog dana kada je uhapšen Petrović, u pritvoru je završio i Mikić. On je potvrdio priču svog prijatelja.
„Dušan nikada nije koristio ’skaj’ telefon i nije imao nikakve veze sa njim“, istakao je i ispričao da je uvek putovao sa Petrovićem.
Mikić je na saslušanju pred istražnim sudijom izneo više detalja o svom životu.
Ovaj rođeni Beograđanin, preselio se u Francusku nakon što je odležao trogodišnju zatvorsku kaznu na koju je u Srbiji 2009. osuđen zbog trgovine drogom. Bavio se poslovima obezbeđenja, ali je vremenom, kako pokazuju dokumenta do kojih je došao KRIK, ušao i u „ozbiljnije priče”.
Krajem 2019. godine Mikić je, kako je ispričao, na jednoj žurci u Beogradu upoznao lika koji mu je ponudio lak posao za dobru zaradu – da preko njega radi za kanadsku kompaniju „Skaj” i prodaje telefone sa njihovim softverom. Nije otkrio identitet čoveka koji mu je obezbedio ovaj posao.
„Što se mene tiče, sve to je bilo normalno jer se ticalo prodaje telefona, ne droge“, kazao je na pitanje francuskog sudije kako je olako ušao u posao sa osobom o kojoj ne zna ništa. „Objasnio mi je da to nije legalno, ali ni nelegalno. Potom mi je ponudio da mi nađe kupce u Francuskoj.“
Dobio je jedan za sebe i više „skaj“ telefona za potencijalne kupce. Svaka prodaja donosila mu je, kako je ispričao, 100 evra. Rekao je da nikada nije uspeo da pronađe kupce, pa mu ih je slao „šef” i tvrdio je da je za oko godinu dana uspeo da proda svega 17 telefona.
Kako je utvrdila francuska istraga, Mikićev šef je na „skaju” imao nadimak Fantazma ali njegov pravi identitet nije utvrđen. Mikić je kazao da nije smeo da pominje njegovo pravo ime jer ga se plašio, pošto je čuo da „skaj“ telefone koriste teroristi i dileri droge. Upravo zbog toga je, kada je navodno saznao da se „skaj“ koristi za nelegalne stvari, prestao da ih prodaje.
„Video sam da ne pripadam ovom svetu. Nisam stvoren za ovo. To nije moja priroda.“, ispričao je na saslušanju rekavši da nije znao čime se njegovi klijenti bave. „Zaista sam mislio da to nije nelegalno. Mislio sam da je nelegalno imati 150 telefona kod kuće, ali nisam mislio da je ’skaj’ nelegalan.“
Istraga francuske policije, međutim, pokazala je da Mikić nije do kraja govorio istinu – on je čak i lično koristio „skaj“ telefon za dogovore oko droge. Osim toga, prilikom pretresa policija je pronašla i falsifikovanu poljsku ličnu kartu na ime Nikolaj Adamek.
Analiza njegovog „skaja“ otkrila je da je čak 111 njegovih klijenata bilo povezano sa trgovinom drogom, navodi se u dokumentima iz istrage. U razgovorima su razmenjivane fotografije kanabisa, kokaina i oružja.
Između ostalog, bio je član grupnog četa na „skaju“ u kom se dopisivalo o prodaji 300 kilograma droge, utvrdila je francuska policija. Nakon što ga je jedan od sagovornika zamolio da potraži kontakt u Španiji, Mikić mu je rekao da ima prijatelja u Sevilji.
Osim „skaja“, za učešće u proizvodnji droge optužio ga je i njegov prijatelj Petrović. On je francuskim istražiteljima rekao da je Mikića vozio u španski grad Sevilju gde je ovaj planirao da podigne plantažu marihuane.
„To su bile samo reči“, negirao je Mikić na saslušanju.
U avgustu ove godine Mikića je francusko tužilaštvo optužilo zbog prodaje „skaj“ telefona.
„Činilo se da je Mikić minimizirao svoju ulogu preprodavca pošto je eksploatacija SKY ECC meta podataka omogućila da se otkrije da je preprodavac kojeg su istražitelji identifikovali kao Nikolu Mikića imao 374 poznata klijenta“, piše u francuskoj optužnici.
Tužilaštvo je utvrdilo da je Mikić od prodaje „skaj“ telefona zaradio 472.500 evra, kao i da je većina njegovih klijenata bila umešana u trgovinu drogom.
Mikić za KRIK kaže da od ovog posla nije ništa zaradio i da su klijenti koje pominju francuski tužioci pripadali nekom drugom – preprodavca „skaja” koji je ovaj telefon koristio pre njega.
„Ja sam u minusu od ‘Skaja’”, kaže Mikić. „Ja sam preuzeo agentski telefon koji je već neko koristio. Ti kad se registruješ kao agent, ti regrutuješ ostale ljude i svi ti ljudi koje ti regrutuješ, oni automatski dolaze kod tebe na tvoj račun. Ti si njihov kao menadžer, razumeš?”
Mikić kaže i da je prestao da prodaje telefone kada je video da ne može da dobro zaradi.
„Kad sam ja video da je to šuplja priča, da sam ja tu samo neki potrčko, da nosim telefone i kao da zaradim, ko klošar neki 100 evra, ja sam rekao: ‘slušaj, dođi ovamo, vraćam ti sve telefone’”, kaže i dodaje da je uhapšen kada je već zaboravio na „skaj”. „Već je otišla priča, ja sam nastavio svoj život i posle toga se desilo da su me uhapsili.”
Kaže i da nije tačno da su mu klijenti bili kriminalci.
„To je totalna nebuloza”, ispričao je Mikić. „Ja sam pitao ljude u mom okruženju, ja poznajem samo ljude koji imaju firme, koji su advokati, koji prodaju nekretnine. Ja nemam oko sebe krug ljudi koji radi kokain, prodaje oružje, ovamo tamo, ja nemam takve ljude oko sebe. Ja nisam mogao da prodam tim ljudima, gde da im nudim? Koje grupe, bande ja znam?”
Mikić nam je rekao i da sa Petrovićem više nije u kontaktu. Suđenje čeka na slobodi, ali nema pasoš i ne može da napusti Francusku.
„Ne znam kako će to se ispadne, ali suđenje očekujem da će bude ubrzo, da se stavi tačka na to.”
Iako istraga nije otkrila ko je bio „skaj“ agent za koga je Mikić navodno radio, utvrđeno je da je bio u lancu prodavaca kompanije Sky Global Caymans (SGC) – istog distributera za kog je radio i Saša Vasilijević.
U novembru 2023. godine dvoje istražnih sudija iz Francuske otputovalo je u Hrvatsku. Razlog njihovog putovanja bila je poseta tužilaštvu u Velikoj Gorici, naselju nedaleko od Zagreba. Sudije su imale zakazan sastanak sa Antom Vrcanom, koji se u to vreme nalazio u istražnom zatvoru.
Vrcan je godinu dana ranije uhapšen kao član kriminalne grupe koja je funkcionisala kao hrvatski ogranak klana čuvenog narko-bosa Darka Šarića.
Ovu hrvatsku grupu osumnjičenu za šverc oko 600 kilograma kokaina i trgovinu oružja je, kako je utvrdilo tužilaštvo, predvodio Petar Ćosić koji je bio u direktnoj vezi sa Šarićem. Ključni dokazi u ovom postupku su poruke sa „skaja”.
Iako je Vrcan imao, kako ga je hrvatsko tužilaštvo optužilo, važnu ulogu u nabavci i izvlačenju kokaina iz brodskih kontejnera kada stigne do konačnog odredišta, to nije bio razlog posete francuskih sudija. Oni su došli zbog drugog bitnog posla u koji je Vrcan bio uključen.
Vrcan je, kako je pokazala francuska istraga, bio važan prodavac „skaj“ telefona i krio se na ovoj aplikaciji iza nadimka Profesor. Ove telefone obezbeđivao je članovima svoje kriminalne grupe, ali je, osim njih, imao veliku mrežu klijenata – gotovo dve hiljade.
U mreži distribucije ovih telefona, a prema navodima francuske policije, Vrcan je bio jedan od ključnih ljudi koji su radili za Tuan Min Hoang Fana nadimka Tomi Fan, odnosno njegovu kompaniju „Solid Joint“. Ova kompanija imala je, osim Hrvata, još 21 preprodavca i bila je među najvažnijim distributerima „skaja“.
Iz poruka koje je Tomi razmenjivao sa Vrcanom vidi se da mu je on bio šef, tvrdi se u dokumentima iz francuske istrage.
Osim toga, Vrcan je bio član čet grupe na „skaju“ koju je Tomi Fan napravio kako bi lakše prao novac prikupljen od prodaje telefona, piše u dokumentima. U porukama se spominje preuzimanje keša, kao i korišćenje tokena prilikom primopredaje gotovine – kao znakova prepoznavanja osoba koje treba da se sastanu. Novac u kešu uglavnom je preuziman u Španiji, Holandiji i Belgiji, vidi se iz poruka.
Vrcan je, međutim, francuskim sudijama rekao da ne zna Tomija Fana i da nije čuo za kompaniju „Solid Joint“.
„Ne poznajem ga. Imena Tomi bilo je na stotine”, kratko je odgovorio.
Negirao je i da poznaje Farida Ben Tuzina, preprodavca koji je optužen u Francuskoj zbog prodaje „skaj“ telefona. Sa njim je, kako je utvrđeno tokom istrage, Vrcan komentarisao hapšenje zbog trgovine oružjem jednog od saradnika i razgovarao o brisanju kompromitujućih podataka sa njegovog „skaj“ telefona.
Vrcan je potvrdio da je sarađivao sa kanadskom firmom „Skaj“, ali je rekao da nije mogao da predvidi da će se ovi telefoni koristiti za kriminal – iako ih je i sam, kako tvrdi hrvatsko tužilaštvo, koristio za komunikaciju o švercu kokaina i oružja.
Za posao sa „Skajem“, kako je naveo, osnovao je ofšor kompaniju u Belizeu „Vital Group“ i preko nje su išla sva plaćanja.
Ispričao je i da on nije bio preprodavac, već agent i da nije prodavao telefone. To su, prema njegovim rečima, radili ljudi koji su u hijerarhiji bili ispod njega – preprodavci u Kolumbiji, Panami i Ekvadoru.
„Preprodavac prodaje aplikacije, plaća direktno kompaniji ’Skaj’, a ja kao agent dobijam proviziju od firme ’Skaj’“, rekao je. „Ja nemam kupce, ja pronalazim preprodavce i na temelju toga ostvarujem proviziju. Preprodavac je plaćao ‘Skaj’, oni su mene obaveštavali da Ii je izvršeno plaćanje te ako nije bilo izvršeno, pretplata bi se gasila. Idealan posao.”
O svom poslu vodio je detaljnu evidenciju. Veštačenje njegovog kompjutera oduzetog nakon hapšenja pokazalo je da je Vrcan imao tabele u kojima je beležio podatke o svojim klijentima: o ljudima koji su kao preprodavci radili za njega, o tome kome je kada aktiviran „skaj“ i kada ističe pretplata, periode pretplate, podatke o korisnicima koji nisu plaćali, pa im je nalog ukinut, datume kada su mu uplaćivali novac i iznose. Na listi klijenata na njegovom kompjuteru se našao i Cristobal Colon – „skaj“ nadimak koji je koristio čuveni evropski narko-bos, poreklom iz Bosne, Edin Gačanin zvani Tito.
Francuskim sudijama Vrcan je ispričao i da je imao problem sa menadžmentom „Skaja“ i da je bio opomenut. Naime, kako je rekao, našao je „rupu“ na portalu kompanije „Skaj“ zahvaljujući čemu je uspeo da sazna informacije o drugim agentima, koji su mu bili konkurencija. Potom je pokušao da pridobije njihove mušterije nudeći im bolje uslove.
„Drugi agenti saznali su za moju nameru, žalili su se centrali u Kanadi. Dobio sam opomenu da će me isključiti iz sistema ako nastavim s takvim akcijama.“
Narednog utorka KRIK objavljuje nastavak priče – detalji o tome kako je funkcionisao vrh kompanije „Skaj”.
BIA ima kljuceve za sve ….cak su dobili i od Izraelaca za KAJMERU….Tako da su sve znali sta rade KRIMOSI i ko ce koga da fikne…