Čačanski osnovac Bora Đorđević

Основна школа „Вук Караџић“, која ове године слави 215 година постојања, може се подичити бројним академицима, научницима, уметницима, књижевницима, привредницима, спортистима и другим значајним личностима који су прва слова и бројеве у њој научили.

Вероватно најпознатији изданак ове најстарије образовно-васпитне установе у нашем граду је управо преминули Борисав Бора Ђорђевић, рокер и песник. Он је у ову школу пошао пре тачно шест и по деценија (1. септембра 1959. године). У млађим разредима учила га је Добрила Костовић, а разредни старешина у петом, шестом и седмом био му је наставник математике Видосав Пунишић, док је у завршном, осмом разреду бригу у његовом одељењу водила наставница хемије Добринка Мутаповић.

Бора је током целог школовања био одличан ђак. У осмом разреду је имао све петице, изузев биологије и хемије, о чему сведочи и матична књига која се чува у архиви ове школе. До четвртог разреда учио је згради основне школе подигнутој 1903. године, која је 1963. уступљена Економској школи. Осталих пет разреда похађао је у садашњем здању ОШ „Вук Караџић“.

Захваљујући сачуваној документацији зна се и ко су му били школски другови из истог одељења: Гордана Богдановић, Драган Бојановић, Радомир Вранић, Дана Вукадиновић, Загорка Дачовић, Мирјана Ђорђевић, Љиљана Јовановић, Јулка Јоксић, Љиљана Караклајић, Мирјана Кићановић, Слободан Костић, Александар Крљанац, Љиљана Крстовић, Радован Мајсторовић, Љубица Митровић, Миладин Обрадовић, Горан Поповић, Љиљана Радовић, Срећко Радојичић, Пеладија Ракетић, Слободан Ристић, Полка Ружић, Ангелина Сафнер, Велиборка Селаковић, Јасминка Смиљанић, Момчило Спасић, Драгана Томашевић, Љубица Хорак, Јасминка Хукић и Драган Цветковић.

Познато је да је по окончању основне школе уписао чачанску Гимназију, коју је неславно напустио. Породица се преселила у Београд, где је завршио Пету београдску гимназију.

Почео је да студира права, која је убрзо напустио и посветио се ономе по чему га цела земља и регион познају. Пре неколико дана ми је познати професор Правног факултета Јовица Тркуља написао: Када сам гледао емисију Мире Адање Полак са Бором Ђорђевићем, присетио сам се прве године наших студија на Правном факултету у Београду 1971. године. Он је био близак са колегиницама из Пете гимназије, коју је завршио после Гимназије у Чачку. Виђали смо се често у Шанси. Бора је био шармантан, интелигентан, духовит и тада веома скроман. Једном речју сјајан момак, један од најбољих у нашој генерацији. Жао ми је што сада изгледа броји последње дане. Волео бих да није тако. Нажалост, то је сурова реалност моје генерације.

Светислав Љ. Марковић

________________________________________________________