Četiri godine tuge i bola zbog ubistva studenta

Danas se navršava četiri godine od smrti čačanskog studenta i divnog mladića Miloša Mileusnića kojeg je, nasumično kao žrtvu izabrao i ubio Neđeljko Đurović iz Požarevca.

Tragedija se dogodila oko pet časova ujutru ispred zgrade u Ulici Dimirtija Tucovića u Beogradu gde je Miloš stanovao, a zločincu je suđenje okončano.

Kako kaže za Nova.rs njegov otac, dr Goran Mileusnić bol za sinom ne prolazi, ali je naučio da živi sa njim.

„Najteže mi je jutro. Kada se probudim i znam da nikada više neću čuti njegov glas, korak…“, počinje priču dr Mileusnić. Tuga je neizreciva i nemerljiva, a mora se krenuti u dnevne obaveze, ističe on.

„Zločinac mi je usmrtio dete koje je bilo puno života, jer je bio nezadovoljan svojim. Ujedno, ni jednog jedinog momenta nije pokazao ni malo saosećanja na suđenjima, koja su, hvala Bogu, završena“, očajno priča naš sagovornik.

Iako svaki dan ide na groblje, na godišnjicu smrti će izaći sa porodicom, prijateljima i Miloševim drugarima opet posetiti njegovu večnu kuću.

„Sastanemo se i pričamo o Mišu, prisećamo se njegovog detinjstva, nestašluka tako da ponekad pomislim da će se odnekud pojaviti. A onda shvatim da ga više nema“, kroz suze priča dr Goran.

I dan danas ne može da veruje da postoji neko ko izađe na ulicu i izvadi mačetu dužine 19 centimetara i iskasapi čoveka kao što je to Đurović uradio njegovom sinu.

„Miloš nije imao šanse da preživi, iako je hrabro bodrio sebe. Ubijen je iz obesti, čista mira i hira“, kaže Goran. Poslednji put ga je video u kovčegu, hladnog kao led, bez života.

„Bio je pre svega dobar čovek, lep momak i sjajan prijatelj. Znao je da se ponaša i u društvu, ali i prema starijima. Ostao je dečak pun nežnosti i topline“, opisao nam je Goran svog počivšeg sina.

Pomaže mu odlazak na groblje, gde nalazi malu utehu i u tišini „razgovara sa svojim mezimcem“. I ove godine će doći njegovi prijatelji i podsetiće se Miloša ko je i šta je bio, zaključio je dr Goran Mileusnić.

Njegov cimer i najbolji drug, Filip Bjelić kaže za naš portal da će Miloša pamtiti po osmehu, pozitivnoj energiji i umeću da svakog nasmeje bez obzira koliko je taj neko nervozan.

„On i dalje živi kroz sve nas. Koliko nam nedostaje ne može se rečima opisati. Po osmehu ćemo ga pamtiti“, priča nam Filip.

On je ujedno i organizator peticije da Neđeljko Đurović dobije maksimalnu kaznu u skoro svim gradovima Srbije. Smatra da je zločinac zbog sopstvenog nezadovoljstva trebalo da prekrati svoj život, a ne da unesreći porodicu Mileusnić, njihove prijatelje i ubije Miloša koji je imao nemerljivu energiju i volju za životom.

Filip se prisetio i tog kobnog jutra kada je njegov najbolji prijatelj nastradao.

„Miloš je bio raspoložen za priču, a istovremeno se spremao da ide kod devojke. Ja sam došao kasno i istuširao se, ali me samo nešto zapitkivao. Kada se vratim gledaćemo Đokovića, mora da pobedi, kazao mi je tog jutra“, naveo je Filip ističući da je njegov cimer i najbolji prijatelj bio spreman da uradi sve za ljude koje voli.

Čačanska ni srpska javnost se nije, uprkos tome što je prošlo četiri godine od ubistva Miloša Mileusnića, nije „oporavila“, niti zaboravila ovaj zločin.

„Poznajem tu porodicu. Ljudi su predivni i da im jedan manijak uništi život ubivši im dete ni krivo, ni dužno. To je tragedija. Oni ni mrava u životu nisu zgazili. Neka im Bog da snage da izdrže tugu“, kaže jedna njihova komšinica.

U Miloševu čast oslikani su murali u Čačku, ali i jedan u Beogradu na Dorćolu. On je voleo život, porodicu, ljude, a ujedno je navijao i za crno-bele. Više puta su organizovane i bakljade u znak sećanja na ovog divnog momka.

Podsećamo, Neđeljko Đurović poznatiji kao „ubica sa tvitera“ je prvobitno osuđen na tri decenija zatvora. Obzirom da se žalio, Apelacioni sud mu je kaznu preinačio na 35 godina.