Prethodni članak
Dan za uživanje na aerodromu Ravan
Po neuobičajeno lepom vremenu za ovo doba godine, danas je na aerodromu Ravan u Preljini održan sajam vazduhoplovstva.
Organizatori su i ovoga puta pokazali da je Aero klub jedan od najboljih sportskih kolektiva u našem gradu, a brojni posetioci su satima uživali u zaista bogatom programu i uzbudljivim aero akrobacijama, padobranskim skokovima i pilotskim veštinama.
Predstavnici kluba zahvalili su Istorijskom arhivu na vrеdnom poklonu, a reč je o arhivskim podacima vezanim za istoriju čačanskog vazduhoplovstva do 2000-te godine.
Marijana Glišić i Jugoslava Đurica, devojačko Brković – dobitnice priznanja
Podeljena su i priznanja zaslužnima za razvoj čačanskog vazduhoplovstva, a dobitnici su:
– Marijana Glišić – prva žena padobranac grada Čačka, danas neurolog u čačanskoj bolnici
– Jugoslava Đurica – prva žena jedriličar grada Čačka, danas novinarka RTS-a
– Mikael Radivojević – investitor bez koga aerodrom Ravan danas ne bi postojao, rodom iz Ostre, više od 40 godina privrednik u Švedskoj
– Miloš Tanasković, Preljinac, jedan od prvih u klasi 63. padobranske jedinice, entuzijasta i pilot čačanskom aerokluba
– Grad Čačak, za svu pomoć i podršku da Čačak bude regionalni centar sportskog vazduhoplovstva
– Boško Todorović, predsednik aerokluba „13. maj“ iz Zemuna, pilot i instruktor, prijatelj Čačanskog aerokluba
– Dragan Ćirić, pilot aerokluba Trstenik čovek vanredne energije, koji je svu energiju usmerio da čačanski aeroklub ostvari željene sportske rezultate
Хронологија чачанског ваздухопловства до 2000-те године:
1927, 1. април – Отворен је Аеродром у Београду.
1929 – У току године у Чачку је деловао обласни одбор Аеро-кулба у Чачку (у оквиру Аеро клуба Краљевине Jугославије)
(Српска библиографија, књиге 1868-1944, Књига 1, А-Бок, Београд, 1989, стр. 68)
1933, 4. јун – Аеро-клуб “Наша крила“ из Краљева организовао је велики аеро митинг на Алваџиници.
(Спорстки водич, 12)
1933, 28. август – преминуо познати чачански хотелијер Милија Лазовић. Био је запажен у раду Кола Јахача и Аеро клуба.
(Чачански глас, бр.36, 1933)
1934 – у чачанској гиманзије је те године основан подмладак Аеро-клуба Наша Крила са преко 300 чланова. Они су правили и излагали моделе авиона од картона.
(др Андрија Стојковић, др Бранко Ковачевић, Чачанска гимназија 1837-1987, Чачак, 1987, стр. 277)
1934, 10. јун –у Чачку одржана пета годишња скупштина Аеро-клуба, којој је присуствовао председник Обласног одбора Аеро-клуба из Краљева ваздухопловни п.пуковник П. Филиповић. На челу клуба остао је дотадашњи председник Драгољуб Оцокољић.
(„Чачански глас“, 17. јун 1934, бр. 24)
1935, 26. мај – одржан је велики Аеро-митинг уз учешће војне и цивилне авијације. Увече је у хотелу “Крен“ приређен кермес са ватрометом.
(НМЧ, Нови глас, бр. 4, 8. јун 1935)
1937, 18. август – начелник Петковић забрањује све манифестације под отвореним небом и зборове који би могли бити искоришћени на заказаном аеромитингу (22. август), за исказивање незадовољства због потписаног конкордата. Ово би могло довести до сукоба између Уједињене опозиције које предводи свештенство (најављен је био и долазак епископа жичког Николаја) и присталица ЈРЗ у Чачку.
(ИАЧ, ДБ, К-3, пов. Дз 1937, бр. 42)
1937, 22. август, – Против конкордатске демонстрације у Чачку. После црквене службе и одржаног парастоса преминулом патријарху Варнави, одржан је збор у црквеној порти, којим је преседавао месни парох Милан Туцаковић. Било је присутно око 1.200 људи из свих срезова чачанског краја, па и из ужичког и таковског среза са већоном свештеника из тих крајева. Међу присутнима било је људи различите политичке орјентације (ЈРЗ, УО, Збор и комунисти). У почетку су говорили свештеници Милан Туцаковић и Алекса Тодоровић, а када се на говорници појавио Драгољуб Павловић, демократа, који својим говором провоцирао симпатизере ЈРЗ-е дошло је до физичког обрачуна. Посредовањем свештеника ситуација се смирила а збор је приведен крају. После овога у 13.30 часова присутни са збора разишли су се у правцу Велике пијаце ка аеромитингу. Сукоб је настављен на улицама града, долази до ванредне ситуације. Било је пуно разбијених излога, пожара и тешко повређених лица. Срески начелници су за овај догађај оптужили месно сврештенство, које се наводно није држало њихових наредби. Ипак срески начелник Петковић је због не пружања адекватне помоћи свештенику Милану Туцаковићу, спровео истрагу против свог заменика Димитрија Фесенка.
(Горан Давидовић, Југословенски народни покрет ЗБОР у чачанском крају 1935-1945. године, ЗРНМ XXX, Чачак, 2000, стр.145-196.)
(ИАЧ, ДБ, К-3, пов. Дз 1937, де.бр.1/81)
1938, 16. јул – у Чачку је одржана јавна академија у част Француске. Момчило Симић, (адвокат из Чачка), предсдник Друштва пријатеља Француске отворио је академију у име свих учесника: пољопривредне подружине, Удружења носилаца Албанске споменице, трговачког удружења, занатлијског удружења,соколског друштва, удружења инвалида, удружења Кнегиња Зорка, женског покрета Фидак, женске подружине, синдикалне организације, Црвеног Крста, удружења железничара, спортског клуба Омладинац, стега скаута, Аеро-клуба и удржења пензионера. Као гост академије говорио је професор Универзитета из Београда Михаило Константиновић на тему Француска и човечанство.
(ИАЧ, ДБ ксерокс снимци пов, II-одељење, 1935-1941, К-24, бр.48)
1939, 19. фебруар – Месни одбор Аеро-клуба Наша Крила у Чачку приређује забаву у хотелу Крен са маскенбалом.
(ИАЧ, Градско поглаварство-Чачак (1934-1944), К- 31, Ф-2, бр. 192)
1941, 2. март – Месни одбор Аеро-клуба из Чачка приредио је у просторијама Хотел Крен велику забаву.
(ИАЧ, Градско поглаварство-Чачак (1934-1944), К-50, ф-2, бр. 186)
1941, 7-8. април. – 66.група 7.бомбардерског пука, која је била стационирана на аеродрому у Прељини, напала циљеве у Албанији и јужној Србији на правцу Скопље-Качаник
1941, 17. април. – на аеродрому у Прељини запаљени авиони да не би пали Немцима у руке.
1941, 6. април – Прва вест о нападу немачког Вермахта на Краљевину Југославију у Чачак стигла је од пилота са аеродрома у Прељини, који су били на ноћном дежурству.
- група 7. бомбардерског пука, стационирана на аеродрому у Прељини, ивршила је ваздушне нападе на циљеве у Албанији и јужној Србији, на правцу Скопље-Качаник.
Део чланова владе генерала Душана Симовића на путу ка Сарајеву прошао је кроз Чачак.
1941, 7. април – Јединице војске Краљевине Југославије формиране у чачанском крају кренуле су ка граници.
- бомбардерска бригада из Прељине напала је немачке колоне које су продирале преко Криве Паланке и Страцина. Аеродром у Прељини употребљаван је до 10. априла када је један део авиона пребачен у Мостар, а други део у Никшић, одакле су одлетели за Грчку, а неки и за СССР.
1941, 7-8. април – Немачка авијација бомбардовала је Чачак.
1950, март – основан Аеро клуб “Ратко митровић“.
(Слободни глас, бр. 268, 1951)
1950, 14. јун – на аеродрому код Прељине одржани су пропагандни скокови падобранаца.
(Слободни глас, бр. 233, 1950)
1952, јун – падобранац Лазар Љубенко из Чачка постао првак Србије у такмичењу падобранаца.
(Чачански глас, бр. 318, 1952)
1953, 18. мај – “Титова штефта“ ваздухопловног савеза сРбије која је пошла из Црне Горе авионом свечано дочекана и испраћена на аеродроми у Прељини.
(Чачански глас, бр. 359, 1953)
1953, 20. јун – У Чачку се десила авионска несрећа без људских жртава, у Кључкој улици крај саме железничке станице срушио се школски авион “ПО2“ ваздухопловног савеза Србије, којим је пилотирао Александар Станић, управник Падобранске школе у Београду.
(Чачански глас, бр. 365, 1953)
1954, 5. јун – Аеро клуб Ратко Митровић Чачак, организовао је Изложбу из области ваздухопловства, на којој је приказан развој кроз историју, моделарство и југословенско ратно ваздухопловство и авиони домаће конструкције.
(ИАЧ, Збирка плаката –култура, К-3, 1943-1967)
1977, 25. септембар – коњички клуб „Миленко Никшић“ организовао је аеро-митинг и коњичке трке на хиподрому у Прељини.
(„Чачански глас“, 23 септембар 1977, бр.38 стр. 2)
1977, 25. децембар – основан Аеро-клуб “Овчар-Каблар“. У свом саставу је имао ваздухопловно ракетарско-моделарску секцију, секцију моторних пилота, ваздухопловних једриличара и падобранаца.
(Чачански глас, бр. 1, 1978)
1978, 16. септембар – Ваздухопловна секција моторних пилота и једриличара аероклуба “Овчар-Каблар“ из Чачака организовао је упознавање и вожње једрилицама и авионима своје чланове и љубитеље ваздупловстава на аеродрому Прељина.
(Чачански глас, бр. 35, 1978)
1978, 4. новембар – опроштајна утакмица Радмила мишовић, у сусрету Борца и Босне из Сарајева, великан чачанске и југословенске кошарке. Босна победила резултатом 91:82. У преподневним часовима представници Аероклуба из Краљева падобраном су спустили кошаркашку лопту на Трг устанка у Чачку, са којом је одиграна утакмица између Борца и Босне, а читав сат пре уткамице организован је и културно-уметнички програм.
(Чачански глас, бр. 43, 1978)
1979, 7. август – Чачак је добио своје прве девојке-пилоте, у небо се прво винула Југослава Брковић, студенткиња друге године Правног факултета, 22. августа и друга Чачанка је научила тајне летења, била је то Маријана Глишић ученица IV разреда Гимназије. Обе су биле чланице новооснованог Аеро-клуба „Овчар и Каблар“, овај испит храбрости положиле су на спортском аеродрому у Краљеву.
(„Чачански глас“, 7. септембар 1979, бр.35)
1995, 18. фебруар – после 12 година одржана редовна конференција председништва Аеро-клуба „Овчар-Каблар“, изабран Управни одбор са Ратком Ћојбашићем на челу и председником Јорданом Ненадовићем.
(„Чачански глас“, 24. фебруар 1995, бр.8)
1995, фебруар –Ратко Ћојбашић изабран председника обновљеног Аеро-клуба “Овчар-Каблар“; (Чачански глас, бр. 1, 1996)
1999, 14. септембар – у Чачку основан Аеро-клуб “Чачак“ као удружење ваздухопловаца, са секцијама моторних пилота, пилота моторних змајева, падобранаца, авиомоделара и авиомакетара.
(Спорстки водич, 13)
1999, 4. октобар – новосонвани аеро-клуб “Чачак“ одржао је свој први китниг, уз учешће падобранаца и и пилота моторних змајева.
(Спорстки водич, 13)
2000, 2. август – започела изградња травнате полетно-слетне стазе аеродрома у Прељини.
(Спорстки водич, 13)
_____________________________________________________________
Свега овога не би било да 13.марта 1995.године актом Инт.о3-21/83. Команда РВ и ПВО, није подржала предлог тадашњег председника чачанске и општине и народног посланика Родољуба Петровића да предлжи допуну Просторног плана Србије којом би се сачувао простор летелишта у Прељини, пошто војска од 1991.године, због недостатка средстава није више могла да плаћа дотадашњу накнаду власницима да овај простор остане необрађиван од стране власника.
Скупштина је овај предлог прихватила, а РВ и ПВО је изразила спремност за даљу сарадњу и пружање стручне помоћи у „дефинисању зоне заштите ради очувања простора за перспективни развој аеродрома“