Danas je Badnji dan
Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
U Božićnoj poslanici poglavar SPC je poručio i da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima!
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi”.
Etnolog Vesna Marjanović objašnjava da sam ciklus obrednih radnji započinje sa božićnim postom, koji traje šest nedelja, nastavlja se obeleževanjem Badnjeg dana i Božića, da bi se završio na Bogojavljenje, 19. januara.
„Ali, sada kada živimo ubrzano, svi rituali su se sveli manje više na ta dva praznična dana”, rekla je Marjanović.
Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posna večera.
Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci, objašnjava Marjanović.
„Sva hrana koja se pripremala u prošlosti, a koja se priprema i danas ima to značenje veze ovog i onog sveta”, istakla je ona.
Kad je reč o samom obeležavanju Božića, običaj je da ujutru jedan član porodice odlazi u crkvu, da bi se po povratku prvi put posle posta, omrsili, a obavezno je i lomljenje pogače.
„Održalo se verovanje da se na Božić nigde ne ide i da je porodica na okupu”, kaže Marjanović i dodaje da je u nekim krajevima, na severu Srbije, postojao običaj da se uveče izlazi iz kuće u šetnju ulicama ili na konjima, dok mladi muškarci tek oženjeni odlaze u tazbinu, gde dobijaju darove.
Smatra se da prva osoba koja za Božić dođe u kuću, polažajnik, uspešan mladi čovek koji treba da donese prosperitet domaćinstvu.
„I sam Božić je početak svih početaka, simboliše rađanje, a sa druge strane treba da se pomogne da se priroda i vegetacija probude”, navela je Marjanović.
Kako je rekla, Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.
Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjakom, odnosno božićnim drvetom se u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.
Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.
Vekovima,preci,sekli su Badnjak u našoj šumi, i dođe red da mi buduće generacije sečemo Badnjak u našoj Cerovoj šumi, to nam pravo oduze, sva verska prava Ivanjička sudija D. G. Ote nam nasilno šumu i predade je kriminalcu mimo svih zakona, sada za Božić, kupujemo Badnjak, želja svih nas da nam Država vrati, nasilno otetu imovinu
Ево мало историје. Бадњи дан није Хришћенски празник и нема никакве ни космичке везе са истим. Бадњи дан је Пагански односно Погански како су га нововерци именовали да би мало скренули назив и оставили га народу да слави јер народ није хтео да се одвоји од своје старе вере, исто се десило и са славама и осталим празницима који су само редефинисани и померени неки дан.Наши праоци су имали празнике везане за космос и смене у космосу према планетама. Тако бадњи дан пада тачно шестог у месецу и то је дан Сатурна на његовом максимуму таме после чега долази светлос истока односно почетак новог солстиција. Ако сте приметили јутрос дуго није дошло до сванућа. Ујутро се појављује Сиријус на истоку. Преци су у ту част спаљивали ЦЕРОВО дрво то је оно исто дрво у Гилгамешовом епу само у погрешном преводу као КЕДРОВО. Иначе Церово дрво је Сатурново дрво симбол црњака. итд. итд. Срећан БОЖИЋ
Zna li neko kada se pale badnjaci kod crkve u centru grada i na Ljubić brdu?