Danas je veliko crveno slovo

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Uspenije Presvete Bogorodice, praznik koji je u narodu poznatiji kao Velika Gospojina.

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: “Poštuj oca svoga i mater svoju” pokazao je svojim primerom kako treba poštovati svoju majku. Viseći na krstu u mukama, On se setio svoje Majke i pokazujući na apostola Jovana rekao joj je: “Ženo,eto ti sina“. Posle je svom učeniku rekao: “Eno ti majke“. Nakon što je tako zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.

Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala je tu da živi do kraja svog života. Svojim molitvama, blagim savetima, krotkošću i trpeljivošću mnogo je pomagala apostolima svog Sina. Uglavnom, sve do vremena svoje smrti bila je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela svog Sina. Često je posećivala Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Od njenih dužih putovanja pominje se njena poseta svetom Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta svetom Lazaru četvorodnevnom, episkopu kiparskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila i rad u Efesu sa svetim Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerusalimu.

U svojoj starosti često se molila Bogu na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja, da je što pre uzme sa ovog sveta. Jednom prilikom javio joj se arhangel Gavril i rekao joj je da će za tri dana biti upokojena. Sa velikom radošću ona se vratila kući poželevši da još jednom u životu vidi sve Hristove apostole. Gospod joj je ispunio tu želju i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, odjednom su stisli u Jovanov dom na Sionu. Obradovala se kad je videla svete apostole, ohrabrila ih, posavetovala i utešila i potom je mirno predala svoj duh Bogu bez ikakve muke i telesne bolesti.

Apostoli su uzeli kovčeg iz koga je izlazio aromatični miris sa njenim telom i u pratnji mnoštva hrišćana preneli su ga u Getsimanski  vrt u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevrejazaklanjao ih je oblak. Neki jevrejski sveštenik, Antonije, dohvatio je rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom momentu Božji anđeo mu je odsekao obe ruke. Tada je on zavapio apostolima za pomoć i dobio je isceljenje nakon što je izjavio svoju veru u Isusa Hrista.

Apostol Toma je izostao da bi se opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana je stigao, poželeo da celiva telo Presvete i kad su otvorili grob našli su samo platno, ali ne i tela u grobu. Iste večeri Bogorodica se javila apostolima, okružena brojnim anđelima i rekla im: “Radujte se, ja ću biti s vama navek”.

Ne zna se tačno koliko je Bogorodica imala godina kad je umrla, ali preovlađuje mišljenje da je imala više od šezdeset godina.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obredekojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.

Isto tako danas nije dobro išta raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.

Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno – porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba.

Verovalo se da na ovaj dan, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.

Veruje se i da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Slavi se i kao Krsna slava, a veruje se i da momci i devojke koji se upoznaju na Veliku Gospojinu kod ovog manastira

________________________________________________________________________________________