Prethodni članak
Danas su Cveti: Ovo su narodni običaji i verovanja
Veliki pravoslavni praznik Cveti uvek pada u nedelju pre Vaskrsa, a dan posle Lazareve subote, ili Vrbice.
U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cvete ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja. Danas je dovoljno da se nabere cveće i unese u kuću.
Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće. I vodite računa – svaki cvet ima svoju simboliku:
- Margarete – Da budete lepi i krupni
- Dren – Da budete jaki i zdravi
- Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni
- Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni
- Ruža – da budete rumeni i sveži
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovo znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Uskrs jer se praznuje nedelju dana ranije. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima.
Današnji praznik je crveno slovo, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove.
Danas bi valjalo izgovoriti ovu molitvu za zdravlje i sreću vas i vaših najbližih:
Obščeje voskresenije, prežde tvojeja strasti uvjerjaja, iz mertvih vozdvigal jesi Lazarja, Hriste Bože, tjemže i mi jako otroci pobjedi znamenija nosjašče, tebje pobjeditelju smerti vopijem: Osana vo višnjih, blagosloven grjadij vo imja Gospodnje. Amin.
____________________________________________________-
Коме Ви ово причате, народу ком бре народу. Еве од раног јутра овде у Вукојбину ни гавран ни певац ни врабац нити било која живуљка се није чула ни видела, осем лисице која је достојанствено вртећи дупетом сербез одшетала сокаком према потоку и планини испраћена лавежом неколицине керова за њом. Еве прошло подне одавно, мук и тишина јад и чемер. Маслачак само провирио навр земље цвето мученик без оне његове стабљичице од које смо као деца правили вериге. Осталог цвећа такорећи да нема. Дрвеће и воће цветава али нема пчела нити неких других инсеката осем крпеља у огромном броју. По околним брдима на местима негдашњих кућа винограда воћњака пашњака њива саде се налази шикара врзинчина неуређена шуметина из којих се назире једва понека оронула кућа у којој чамотиња по неки старац или старица ретко по двоје. Само је саде каде отопли потребна нека искра настала од сунца кроз неку бачену влашу да све оде у п м. Скоро пре ове несреће упитах једног из суседног засеока како је тамо одговори ми Мир и тишина. Даље нисам питао у две речи све јасно. Трактори се нигде такорећи не чују, ем нема ко да их вози ем нема горива ем дрога и алкохол узима данак тако да свршитељи свршавају даље урнисање и нестајање тековине негдашњих генерација које су крв пропишале док су то стекле. И оно што по неки мученик произведе нема коме да прода и ако некоме као прода оста без робе и без пара. Коме да прода кад су пуни мркети увозног провијанта. Тако конпир мораш сећи секиром на пању пасуљ мораш прво да самеељш па да куваш, у месу више воде него меса даље не причати о свакаком бофлуку са увозниг тржишта. Зато више не пишите о народу и његовом веровању јер народ више не постоји што рекли стари СОЛУНЦИ свом врховном команданту КРАЉУ Лесандри. Јеси победио непријатеље ал си осто брез Н А Р О Д А И овде је крај. На Циети 2020.