Deca ne mogu da procene brzinu automobila

Prerana samostalnost deteta u svetu saobraćaja često je sudbonosna

  Istraživanje Kraljevskog koledža Holovej u Londonu, ukazuje da generalno gledajući, deca imaju poteškoća s uočavanjem vozila koja im se približavaju i teško primećuju vozila koja se kreću brže od 32 kilometra na sat.

– Percepcijska ograničenja decu izlažu većem riziku izlaska pred automobile koji se kreću većim brzinama. Vožnja iznad 32 kilometra na sat u području stanovanja ili škole ne samo da povećava potencijalnu ozbiljnost bilo kakvog udara već povećava i rizik da će dete nepromišljeno izaći pred vozilo- navodi se u rezultatima ovog istraživanja.

Ovakvi rezultati, kako objašnjava profesor Džon Van, jedan od autora istraživanja, ukazuju da bi saobraćaj u urbanim sredinama, naročito oko škola i područja stanovanja, trebalo još bolje nadzirati i usporiti.

– Mnogo je čvrstih dokaza o tome da deca donose riskantne odluke o prelasku ulice kad se vozila kreću brzinama između 40 i 65 kilometara na sat. Deca izlaze najčešće upravo pred vozila koja se brže kreću, a to svakako podrazumeva neuporedivo tragičnije ishode, obvjašnjava profesor Van.

          Prerana samostalnost deteta u svetu saobraćaja često je sudbonosna. Statistički podaci govore da je poslednjih godina mnogo dece strada u saobraćaju, uprkos činjenici da se broj stradalih permanentno smanjuje. Deca su najugroženija u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Kraljevu… dok se zone posebnog rizika u Beogradu nalaze se na teritoriji Rakovice, Novog Beograda, Palilule, Čukarice, Voždovca, Zvezdare. Deca su žrtve u svakoj trećoj saobraćajnoj nesreći.

– Postoje zakoni i propisi koji obezbeđuju decu kao učesnike u saobraćaju. Oko škola su brzine ograničene i vozači ne mogu da zanemare propise i prolaznike. Jedinu odgovornost snose upravo oni jer deca su deca i ne može se očekivati da ona budu nepažljiva i kriva – izjavio je u razgovoru za naš list generalni direktor Saobraćajnog insitituta CIP Milutin Ignjatović.

Osim kao pešaci deca u saobraćaju najviše stradaju i kao putnici u vozilu (više od 45 odsto mališana pogine u automobilima). Najčešći uzroci saobraćajnih udesa u kojima stradaju deca su neprilagođena brzina i prelazak kolovoza van pešačkog prelaza. Analize pokazuju da najveću odgovornost za nebezbedno učešće dece u saobraćaju imaju upravo njihovi roditelji, a zatim vaspitači i učitelji u školama.

-Analize pokazuju da propise najčešće krše roditelji kada decu prevoze u vozilima. Dešava se da decu mlađu od tri godine prevoze u automobilima tako što ih drže u naručju ili ostave na zadnjem sedištu bez bezbednosne korpe. Još je neodgovornije kada dete od pet godina roditelji drže upravljajući vozilom ili ih prevoze kao saputnike na suvozačevom sedištu. Sa druge strane, roditelji, koji u saobraćaju učestvuju sa decom u svojstvu pešaka često krše propise prelazeći kolovoz na neobeleženom mestu ili kada je crveno svetlo na semaforu za pešake. Takvo njihovo ponašanje trenutno ugrožava život deteta, a sa druge strane dugoročno – jer detetu daju loš primer i uče ga nebezbednom ponašanju u saobraćaju. Posle roditelja odgovornost za ponašanje dece u saobraćaju je na vaspitačima i učiteljima. Deca o saobraćaju najviše uče upravo u predškolskom i početnim razredima osnovne škole. U nastavnom programu nisu u dovoljnoj meri zastupljeni sadržaji, koji se tiču samostalnog učešća dece u saobraćaju. Sa druge strane veliki broj nastavnog kadra tome ne posvećuje pažnju, dajući prioritet učenju slova i brojeva. Bitno je da nastavnici shvate da će deca sigurno naučiti da čitaju i pišu, a da ih treba naučiti i da prežive, naročito u tom periodu, koji je za njih rizičan – upozoravaju u Agenciji za bezbednost saobraćaja.