Dobar zakon ili fijasko

U nameri da uvede red u upravljanju i održavanju stambenih zgrada država je donela novi Zakon o stanovanju i održavnju zgrada, koji je stupio na snagu  poslednjeg dana 2016. godine.

Ovim zakonom uređuju se: održivi razvoj stanovanja, upravljanje zgradom, korišćenje i održavanje zgrade, zajedničkih i posebnih delova zgrade, postupak iseljenja i preseljenja, stambena podrška i druga pitanja od značaja za stambenu politiku.

Zakon je uveo novi institut a to je „upravnik zgrade” koji bi trebalo da bude zamena za nekadašnjeg predsednika skupština stanara. Stanarima je ostavljeno da izaberu da li će za upravnika zgrade postaviti nekog od stanara ili će se odlučiti da plaćaju profesionalnog upravnika.

Rok za registrovanje stambenih zajednica radi određivanja načina upravljanja zgradom, koji je propisan Zakonom o stanovanju, istekao je 12. decembra prošle godine. Stanari zgrada koji nisu u predviđenom roku izabrali ili angažovali upravnika svoje zgrade mogu očekivati inspekciju i dodeljivanje prinudnog upravnika koji će registrovati zgradu.

NEMA ODLAGANJA

Ministarstvo građevine saopštilo je da zakonski rok za registrovanje stambenih zgrada i određivanje načina upravljanja nije prolongiran i da slede inspekcijski nadzori. U saopštenju je navedeno da će zgrade moći i nakon isteklog roka da se registruju, sve dok se ne uvede prinudna uprava, kad će prinudni upravnik registrovati zgradu.

Stanari u suštini imaju tri varijante. Prva je da za upravnika zgrade izaberu jednog od sebe, kao što su ranije birali predsednika Saveta/Skupštine stanara svoje zgrade. Druga varijanta je profesionalni upravnik koga stanari biraju iz registra ili im on sam ponudi usluge i treća opcija je prinudno dodeljen profesionalni upravnik.

Prva opcija je teško ostvariva i vrlo su retki primeri da je neko od stanara prihvatio da bude upravnik zgrade, jer uz taj posao idu i velike obaveze: vođenje administracije za zgradu, pozivanje raznih komunalnih službi za intervencije, plaćanje raznih taksi, biti 24 sata dostupan stanarima za rešavanje problema u zgradi, moljakanje i jurenje komšija da plate dažbine za zgradu … 

Druga opcija, tj. angažovanje profesionalnog upravnika zgrade je po svemu povoljnija za stanare. Cena se kreće od 400-600 dinara na mesečnom nivou po stanu, bez troškova održavanja zgrade. Postoji baza u registru Privredne komore Srbije u kojoj su registrovani svi prinudni upravnici sa licencom. Kada se upravnik izabere, zaključuje se ugovor sa preduzećem koje je zaposlilo tog upravnika kojim se ugovaraju obim usluga i cene.

Registar profesionalnih upravnika je dostupan na zvaničnoj internet stranici Privredne komore Srbije – www.pks.rs . Registar je elektronska baza podataka licenciranih profesionalnih upravnika, čiji sadržaj je propisan Pravilnikom o programu ispita, načinu polaganja ispita, uslovima za sticanje i oduzimanje licence za profesionalne upravnike i sadržini registra profesionalnih upravnika.

Ako komšije nisu uspele da se dogovore oko oko upravnika između sebe, niti su angažovali profesionalnog upravnika svoje zgrade na njihovoj neslozi profitiraće država, odnosno lokalne samouprave koje će u takve zgrade slati prinudne upravnike.

Cena usluga prinudnog upravnika može biti daleko veća nego što je slučaj kada stanari sami izaberu profesionalnog upravnika, tako da može da bude od 500 dinara, pa sve do 1.000 dinara, a naplata će ići putem uplatnica, koje su podložne prinudnom izvršenju.

Mada je Zakonom o stanovanju propisan rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata, sa tim se kasni, kao i sa  Nacionalnom stambenom strategijom koja je trebala biti doneta u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu novog Zakona o stanovanju.

Sa donošenjem jednog takvog akta, kasni i Grad Čačak, a radi se o setu odluka: o minimalnoj naknadi za investiciono i tekuće održavanje zgrada, o naknadi za prinudnog upravnika zgrade na teritoriji Grada Čačka.

O nacrtima ovih odluka izjašnjavaće se na sutrašnjoj sednici (01. februar) Gradsko veće, a odbornici verovatno već na narednoj sednici Skupštine grada.

Dok na jednoj strani lokalna vlast kasni sa ispunjenjem svojih obaveza, komunalni inspektori već revnosno obilaze zgrade za koje je evidentirano da nisu upisane u registar tj. da stanari nisu izabrali ili angažovali upravnika, i na oglasnim tablama u zgradama kače Zapisnik o inspekcijskom nadzoru.

Nešto što je bilo dobro zamišljeno i moglo da postane jedan od retkih pozitivnih primera u Srbiji, protekom vremena klizilo je ka potpunom fijasku. Ministarstvo građevina u čijem resoru je ova oblast i Vlada Srbije, uprkos činjenici da stanari preko 3/4 stambenih zgrada u Srbiji nisu angažovali upravnika svoje zgrade u zakonski predviđenom roku i da podzakonska akta u isto tolikom broju lokalnih samouprava nisu doneta u propisanom roku i dalje pokazuju ambiciju i nameru da zakon sprovedu.

Naravno po ceni koja nije mala i koju će platiti građani Srbije.

____________________________________________________________________