Документ не може бити проглашен тајним ако се тиме прикрива кривично дело

Уредник портала Пиштаљка, специјализованог за тему узбуњивача, и председник УНС-а Владимир Радомировић о хапшењу узбуњивача Александра Обрадовића  из ваљевског Крушика каже: Документ не може бити проглашен тајним ако се тиме прикрива кривично дело.

Хапшење човека који је новинарима дао информације у којима је разоткривена могућа коруптивна веза руководства Крушика и оца министра унутрашњих послова, као освета за откривање тих информација, мора да забрине све новинаре у Србији, каже председник УНС-а Владимир Радомировић.

– Ако тужилаштво терети А.О. за одавање државне или неке друге тајне, позивам браниоца притвореног А.О. да искористи Закон о заштити узбуњивача, у којем је јасно наведено да ниједан документ не може бити проглашен тајним ако се тиме прикрива неко кривично дело – каже за Цензоловку Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије и главни уредник истраживачког портала Пиштаљка, који се бави и заштитом узбуњивача, реагујући на текст из последњег броја недељника НИН, а који је пренела Цензоловка.

– Пиштаљка притвореном А.О. и његовој породици овим путем нуди бесплатну правну помоћ коју пружају наши адвокати специјализовани за заштиту узбуњивача – истиче Радомировић.

Недељник НИН је објавио да је особа која је наводно доставила податке новинарима о томе да је отац министра Небојше Стефановића, Бранко, умешан у трговину оружјем, ухапшена, да се терети за одавање службене тајне и да јој је одређен притвор од 30 дана.

НИН је објавио само иницијале те особе (А.О) и то да је у питању Александар Обрадовић, ИТ стручњак у фабрици Крушик.

Зашто тужилаштво ћути?

Радомировић свеједно тражи од Републичког јавног тужилаштва да хитно саопшти јавности које кривично дело ставља на терет ухапшеном, али да одговори и на друга питања – зашто је инсистирало на одређивању притвора и зашто се поступак води у Београду, а не у Ваљеву, где је седиште Крушика, и где је наводно почињено неко кривично дело.

Из текста новинара Вука Цвијића се види је да је првобитно судија за претходни поступак одредио кућни притвор А.О, али да је та одлука преиначена након жалбе тужилаштва.

Текст из НИН-а, који је синоћ пренела Цензоловка, узнемирио је многе на друштвеним мрежама. Саме новинаре, ипак, највише, будући да је, како се наводи, у питању хапшење новинарског извора.

– Све новинаре у Србији мора забринути информација коју наводи НИН – да је ухапшен човек који је био извор за више прича у којима је разоткривена могућа коруптивна веза руководства Крушика и оца министра унутрашњих послова и да ово хапшење представља освету за откривање тих информација – упозорава председник УНС-а.

Како НИН наводи, власти је у тајну акцију хватања извора информација о пословима оца министра унутрашњих послова упустила након што је о томе недавно писала бугарска истраживачка новинарка Диљана Гајтанџијева, оснивачица међународног портала Армс воч.

Тај сајт се, по објављивању приче, нашао на мети ДДоС напада због чега текст данима није био доступан за посетиоце сата из Србије. У Армс вочу тврде да су организовани хакерски напади долазили из Србије.

Армс воч није, међутим, први објавио информације у учешћу Бранка Стефановића у трговини оружјем – то је учинио пре годину дана БИРН, али након тога, како за Цензоловку истиче уредник тог истраживачког центра Слободан Георгиев, није било никаквих реакција.

– Тада се баш нико није осврнуо на то што смо објавили – наводи Георгиев, који је о томе писао на сајту истраживачког портала КРИК.

На разлике у реакцији тужилаштва указује и Владимир Радомировић.

– Када је БИРН пре годину дана први објавио ове податке, тужилаштво није реаговало, ни отварањем истраге о злоупотребама у Крушику ни тражењем извора информација – подсећа председник УНС-а.

– Поставља се питање зашто је сада поступило наизглед врло нервозно. Одговор, чини ми се, можемо тражити у чланцима које је објавила бугарска новинарка Диљана Гајтанџијева на порталу Армс воч. Међу документима за која је Гајтанџијева навела да су стигла из Крушика биле су и копије пасоша америчких државних службеника који су наводно координирали извоз српског оружја у земље Блиског истока. У светлу тог податка, не знам шта би била гора опција по наше друштво: да тужилаштво хапшењем извора покушава да заштити министра и лукративне послове његовог оца или да уместо за грађане ове земље ради у интересу једне стране државе – каже Радомировић.

Георгиев не искључује могућност да је до овако бурне реакције власти дошло због факсимила који указује на наводну умешаност америчких службеника у трговини оружјем, али ни да је све то можда због чињенице да је Армс воч објавио да је оружје из Србије завршавало у рукама исламских побуњеника у Јемену.

Адвокат Милић: Новинари могу да штите извор

Да ли ће се, за новинаре, све завршити на узнемирењу и неверици? Стручњак за медијско право, адвокат Вељко Милић не искључује могућност да новинари који су радили на причама о трговини оружјем буду позвани на разговор у тужилаштво.

– Тужилаштву су потребни докази против осумњиченог за одавање службене тајне, а ако немају јаке доказе против њега, вероватно ће покушати да до њих дођу преко новинара који су са њим комуницирали – наводи Милић.

Он, међутим, напомиње да новинари нису у обавези да о томе говоре.

У Закону о кривичном поступку постоји одредба која каже да не мора да сведочи онај ко би тиме повредио дужност чувања професионалне тајне, па се треба управо на ово позвати кад су новинари у питању, истиче овај новосадски адвокат.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

______________________________________________________________