Драгачевска зимска идила: Г(л)аса нема

Зима је показала зубе у Драгачеву. Јутарњи мразеви све су жешћи, а из бројних оџака вије се дим у вис, ко у стара добра времена. Напредак је донео и бројне кориснике гасне мреже, па се жућкасте кутије и цеви пружају око зграда и приватних кућа, као истегнуте глисте.

И све је лепо, чисто  и кажу „џабе“, али док не стегне мраз. Тада заледе те исте инсталације па времешни корисници излазе са феновима за косу, дувају и пире, или заливају врућом водом уређаје који треба да допреме гас до стана.

Јутрос је званично објављено да се нећемо грејати „јер су због ниских температура замрзле цеви“ у земљи и над њом. И гаса нема, јер шта ће нам „у сред зиме, кад му време није“. Замрзавање цеви затрпаних земљом је вероватно специјалитет овог подручја, јер до сада није забележено да се та појава одржава у много хладнијим подручјима Европе.

Али, становници Гуче се радују, јер је у подне огрејало Сунце, па могу и да отворе прозор. Радост пршти на све стране. Сваки други дан немамо воду, јер пуцају цеви које више не могу да издрже силно крпљење и настављање. Молимо се Богу да не пукне „фи“500. Људи су срећни када зашуми славина после пола дана трпљења, јер „могло је и да траје два дана“.

И тако дан за даном пролази, а нама све боље. Ако Кинези не пресеку кабал, срећни смо да можемо да гледамо и телевизијски програм. Дрвене бандере искривљене по селима прете да некога угрозе, али људи су срећни, јер има струје, иако се она обуставља чим падну прве пахуље.

Увек тражимо неког кривца за све што нам се дешава. Овога пута то је мраз. Задужени за све су и дужни и ружни. Али слика о њима је дивна, јер „полако људи, прошло је пола зиме“.

Поздрав из Драгачева

_____________________________________________________________