Eksproprijacija ili otimačina

Preko 40 hektara visokokvalitetnog poljoprivrednog zemljišta neko je planirao da oduzme za male pare od meštana Baluge Ljubićke, sve pod parolom gradi se auto-put.

Da li je baš toliko zemljišta potrebno za gradnju par kilometara auto-puta kroz atar Baluge, a ista je priča i u ostalim selima čačanske i kraljevačke opštine kuda je planirano da ide trasa Moravskog koridora široka 60 metara.

Kada se jasno pokazalo da ta priča ne pije vodu, lokalna čačanska vlast pustila je drugu priču. Nije sva zemlja koja se vlasnicima oduzima radi višeg javnog interesa za gradnju auto-puta, nego i za formiranje deponija za otpad koji nastaje tokom gradnje i za tzv. pozajmišta.

Pozajmišta služe da se za potrebe gradnje auto-puta uzme šljunak ispod površinskog sloja zemlje. Tako onaj ko gradi put šljunak dobija besplatno, a plodne parcele sa kojih se šljunak uzima ostaju devastirane i neupotrebljive za bilo kakvu poljoprivrednu delatnost.  

Opet pitanje – ko je taj ko za odlaganje otpada planira da upotrebi najplodniju zemlju i kakvu korist društvena zajednica ima od toga.

– Najpre sam prošle godine dobio Rešenje da mi se radi javnog interesa za izgradnju autoputa uzima 35 ari od 7,5 hektara zemlje koliko je imam. Pre mesec dana  mi je stiglo novo rešenje kojim mi se oduzima još 3,30 hektara – kaže Aleksandar Obradović, poljoprivrednik iz Baluge.

Branko Roljević

– Bavim se poljoprivredom a još uvek ne znam koliko će mi zemlje uzeti. Prvo su rekli 54 ara, pa još 70 pa posle još 30 ari, svaki dan dobijam poziv da mi saopšte koliko još uzimaju. Ne znam koliko će to na kraju biti jer imam zemlju i u Stančićima, a tamo još ništa ne saopštavaju, dok su mi u Baluzi uzeli ukupno dva hektara – kaže Branko Roljević.

Po njegovom svedočenju zemljište se u katastru više i ne vodi na dosadašnje vlasnike, a uneke parcele ušla je i teška mehanizacija.

– Neke ljude su obavestili, a neke čak ni nisu da im je zemlja uzeta i uknjižena na  Koridore Srbije. Ovo se zapravo zemlja više ne uzima već otima. Ova zemlja je nama izvor života – kaže Aleksandar Jeremić.

Primera radi parcela od jednog hektara kada se put iozgradi vredeće oko 300.000 evra, a država sada vlasnicima nudi prinudni otkup po ceni 150 evra po aru tj. 15.000 evra po hektaru.

– To je sramota, otimanje, lopovluk – kaže Jeremić.

– Ma nije samo mala cena problem, ima ovde ljudi koji ni za mnogo veće pare ne bi dobrovoljno prodalo svoje parcele, jer od zemlje žive, u svoje parcele su mnogo uložili, u sisteme za navodnjavanje, doveli struju u njive da sistem za navodnjavanje radi, napravili pomoćne objekte za smeštaj kupusa i ostalih kultura koje proizvode, viljuškare. Njihov ceo život je vezan za ovu zemlju – kaže Mirko Tripković.

Budući autoput Pojate – Preljina nije tek onako nazvan Moravski koridor. Ko ga je planirao nije žalio da najplodniju zemlju u Šumadiji stavi pod asfalt i da planira odmorišta popred puta, benzinske pumpe, i prostor za smetlišta i tzv. pozajmišta. O budućem zagađenju širokog pojasa zemljišta pored autoputa i da ne govorimo. Poljoprivredne i povrtarske proizvodnje zdrave hrane od Pojata do Preljine više neće biti.

Nekada kada se gradila Ibarska magistrala neko je u državi drugačije razmišljao pa je za gradnju puta korišćena trasa ispod koje je zemljište najlošijeg kvaliteta, da bi se plodno zemljište sačuvalo za poljoprivrednu proizvodnju.

– Eto ta zemlja između Morave i Ibarske magistrale, gde jednom u 20 godina rode kukuruz i pšenica vredi 5-6.000 evra po aru, a kod nas najplodniju zemlju država procenjuje na 150 evra po aru. Šta da uradimo sa tim parama koje samo zvuče u današnje vreme kao neka svota, koju ja ne znam u šta da uložim jer drugi posao ne znam da radim, a pare kad potrošim postaću socijalni slučaj – kaže Tripković.  

Danas je tako, jer neko sedi u beogradskoj kancelariji i crta olovkom trasu puta ne vodeći računa šta je ispod lenjira na terenu. Za njim dolaze administrativne ćate koje štancaju rešenja i upisuju promene u katastar bez imalo sentimenta prema sudbinama ljudi kojima se zemlja oduzima.

Suočeni sa crnom budućnošću oni kojima se oduzima zemljište zbog gradnje autoputa tražili su razgovor sa gradonačelnikom Čačka koji se nedavno hvalio kako je u razgovoru sa Aleksandrom Antićem, direktorom Koridora Srbije dogovorio da se izmeni planirana trasa budućeg autoputa kako bi meštani  Goričana, Zablaća, Kukića, Mršinaca i Baluge Trnavske sačuvali 65 hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta na kome uzgajaju useve.

U sredini Milun Todorović gradonačelnik Čačka i Aleksandar Antić direktor Koridora Srbije

– Briga o našim sugrađanima nam je uvek na prvom mestu – rekao je tada gradonačelnik Todorović.

Sudeći po tome ili mu meštani Baluge Ljubićke, Stančića, Mrčajevaca, Katrge nisu sugrađani kao ovi sa druge strane Morave ili briga nije ista za sve sugrađane.

Ne znamo kako su to razumeli oni koji su u ovim selima svojim glasovima na izborima doprineli da Todorović postane gradonačelnik, a sada duboko razočarani najpre najavili blokadu Ibarske magistrale u znak protesta, a potom održali protestni skup na kome su najavili da će traktorima i ostalom mehanizacijom doći pred zgradu gradske uprave u Čačku na razgovor sa gradonačelnikom.

Pre najavljenog datuma njihovog dolaska gradonačlenik je brže-bolje otišao na novi razgovor sa direktorom Koridora Srbije, i opet se pozivajući na to „da mu je briga o sugrađanima uvek na prvom mestu“ objavio da se ukidaju sva planirana odlagališta materijala u ukupnoj površini od 121 hektar na teritorijama sela Goričani, Katrga, Mršinci, Mrčajevci, Kukići, Mojsinje, Stančići i Baluga Ljubićka.

Za tu namenu koristiće se prostor između Morave i autoputa a pre svega nepristupaćan i devastiran prostor između starog i novog korita Morave, gde je zemljište značajno lošijeg kvaliteta.

Eto bilo je potrebno da se građani pobune,  pa da lenja i nesposobna, a bahata  vlast, odluči da joj je pametnije da objasni planerima u beogradskim kancelarijama da ne mora na najplodnijoj zemlji u Šumadiji da se pravi odlagalište materijala od gradnje autoputa kad već postoji devastirano zemljište o čemu meštani baluge pričaju već mesecima, nego da seljaci dođu traktorima da im to objasne.

Bolja zemlja / Uroš Davidović / Ozon Press

__________________________________________________________________________