EU izdvojila 4,6 miliona evra za vakcinaciju lisica

Vakcinacija lisica i drugih divljih mesojeda radi suzbijanja besnila započeta je u prvoj nedelji novembra, sa aerodroma Ečka i Trstenik. Ova aktivnost predstavlja zajednički napor Evropske unije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. EU je izdvojila 4,6 miliona evra za četiri kampanje vakcinacije – dve su već završene ove godine, dok su još dve planirane za narednu godinu.

Predstavnici obe institucije podržali su ovu inicijativu, uključujući ambasadora EU u Srbiji Emanuelea Žiofrea i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bratislava Ćirkovića. Tokom posete aerodromu Ečka kod Zrenjanina, ambasador Žiofre je podsetio da EU podržava vakcinaciju divljih mesojeda u Srbiji od 2010. godine, ulažući do sada skoro 16 miliona evra, ne računajući dodatnih 4,6 miliona evra namenjenih za aktuelnu kampanju.

– Srećom, u Srbiji već godinama nije registrovan nijedan slučaj besnila, zahvaljujući naporima Evropske unije. Ova aktivnost je od presudnog značaja – zdravlje životinja ključno je za zdravlje ljudi, posebno u procesu proizvodnje hrane. EU značajno podržava Srbiju u ovom naporu. Pored 20,6 miliona evra izdvojenih isključivo za iskorenjivanje besnila od 2010. do danas, ukupna podrška EU Srbiji meri se mnogo većim iznosima. U poslednje dve decenije, EU je pomogla srpski sektor poljoprivrede sa više od pola milijarde evra – izjavio je ambasador Žiofre.

Lisice su najčešći prenosioci besnila, stoga je oralna vakcinacija pre svega usmerena na njih, a posebno je zanimljivo da se ta aktivnost obavlja – iz vazduha. Ove vakcine protiv besnila obavijene su hranljivim mamkom, koji podseća na kolačić čiji miris privlači divlje životinje. Kada lisica pojede mamak – na taj način je imunizovana protiv besnila. Oralne vakcine protiv besnila nisu opasne za kućne ljubimce koji mogu da dođu u kontakt sa mamkom.

– Republika Srbija je prva zemlja u regionu u kojoj se još od 2010. godine sprovodi program oralne vakcinacije lisica i drugih karnivornih vrsta protiv besnila, u cilju iskorenjenja ove bolesti. To je rezultiralo time da je poslednji registrovan slučaj besnila kod divljih životinja u našoj zemlji registrovan pre šest godina. Uz to, veliki doprinos dala su i lovačka udruženja širom Srbije koja su svaku odstreljenu lisicu predavala na uzorkovanje. Republika Srbija je na ovaj način pokazala visok nivo odgovornosti, jer su smanjenjem prenosa inficiranih vektora sačuvani i mesojedi u susednim državama – istakao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bratislav Ćirković.

Besna lisica na selu može da ugrozi domaće životinje te time pričini štetu domaćinima. Takođe, poznato je da lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa napuštenim ili vlasničkim psima i mačkama. U svakom slučaju, besna životinja predstavlja rizik po ljude, ma gde živeli.

______________________________________________________