Prethodni članak
Evo ko je i zašto napisao NAJISKRENIJI CV u Srbiji
„Potpuno nespreman za rad pod pritiskom, kao i prekovremeni rad, osim ako nije pošteno plaćeno, NE DOZVOLJAVAM da me neko iskorištava ili se iživljava na meni. Iskreno me zabole za ciljeve Vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem svoje tekuće troškove, plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, puotvanja, izlaske, sport i provod, što spada u normalan život, A NE U LUSKUZ.“
Svako od nas je bar jednom pročitao Iskreni CV, post koji kruži društvenim mrežama već godinama. U njemu je ozlojeđeni kandidat objasnio potencijalnom poslodavcu kako ga se ne tiču problemi firme, jer on radi za platu, da za „drkadžije ima kratak fitilj“ i da će ih, naravno – napustiti čim nađe nešto bolje.
Ono što verovatno niste znali jeste da je pismo napisano pre 13 godina, a otkrivamo i identitet autora – to je Pančevac Aleksandar Nikolić, koji je konkurisao 1996. godine u jednoj velikoj srpskoj firmi (ime poznato redakciji). Odgovor od njih dobio je tek posle pet godina, kada je već imao drugi posao.
– Tada sam imao drugi posao, a pravo da vam kažem, i zaboravio sam na tu prijavu. Stiglo mi je pismo u roze koverti i u njemu je pisalo da nisam primljen. Bilo mi je toliko komično, da me odbijaju posle toliko godina, da sam morao da im uzvratim jednom šalom – priča Aleksandar.
I tako je nastao „Iskreni CV“, kako kaže Nikolić – „mali revolt jednog običnog građanina protiv isfolirane politike velikih firmi u Srbiji.“
Odgovor na ovo pismo nikada nije dobio.
– Nisam ni očekivao da mi odgovore, niti sam zbog toga poslao pismo. Želeo sam da se obratim pametnim ljudima, za koje znam da rade u toj firmi i da dele moje mišljenje. Pismo je istinito, ali šaljivo i njime sam se oslobodio velikog tereta – kaže Aleksandar.
A teret su bile gomile neuspelih intervjua za posao, na kojima su mu postavljali mnoga, po njemu „idiotska“ pitanja.
– Jednom su me pitali da li sam imao nesrećno detinjstvo. Mislim, šta to treba da znači, ako jesam, onda sam serijski ubica i pobiću sve radnike? Zbog svih tih gluposti sam odlučio da pošaljem pismo, ono predstavlja moj „mali revolt“ – priča on kroz smeh.
Na neke razgovore za posao je, kako kaže, išao bez potrebe, „samo da vidim kakvih budala ima“.
Aleksandar, po struci dizajner, a u slobodno vreme slikar, danas radi sa suprugom u njihovoj privatnoj firmi, a njegovo pismo, staro 13 godina, i dalje kruži internetom i inspiracija je armiji mladih koji i dalje tragaju za poslom.
Autor: I. Nedić/Foto: Privatna arhiva, 24 sata
CAR
Taj nikad ne bi ni mogao da radi u bilo kojoj firmi.