Godišnjica početka ulaska Združenih snaga bezbednosti u Kopnenu zonu bezbednosti i ubistva komandanta Lešija

Na današnji dan pre tačno 21. godinu počeo je ulazak srpkih Združenih snaga bezbednosti u Kopnenu zonu bezbednosti čime su , praktično, završeni oružani sukobi izmedju Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe(OVPMB) i policije i vojske koji su buli najintenzivniji oko Bujanovca i Preševa.

Toga dana je ubijen i jedan od komandanata OVPMB Ridvan Ćazimi, zvani Komandant Leši, šef pregovaračkog tima ispred Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca sa članovima tadašnjeg Koordinacionog tela i uz međunarodno posredovanje.

Albanski političari, porodica i prijatelji su obišli Lešijev grob na lokalnom groblju u Velikom Trnovcu i spomen sobu pored fudbalskog igrališta u ovom najvećem albanskom selu u Srbiji.

Poštu Ćazimiju su odali i na Guri Gati, mestu gde je poginuo tog prvog dana početka operacije ulaska srpskih snaga bezbednosti (vojske i policije) u Kopnenu zonu bezbednosti (KZB), a u skladu sa ranije postignutim dogovorom o razoružanju pripadnika Oslobodilačke vojske Bujanovac, Preševo i Medveđa (OVPMB) , uz posredstvo međunarodnih predstavnika.

Ridvan Ćazimi je ubijen 24. maja 2002. godine, kada je počeo ulazak Združenih snaga bezbednosti u Kopnenu zonu bezbednosti, čime je i praktično završen oružani sukob u ovoj zoni u Bujanovcu i Preševu.

Ćazimi se nalazio na brdu Guri Gata , kod Velikog Trnovca, kada je ubijen.

Novinarima je tog dana u Press centru Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu, rečeno da se radi, zapravo, o nesrećnom slučaju i da je pucano zato što, prema ranije postignutom dogovoru, na tom mestu nije trebalo da budu pripadnici OVPMB prilikom ulaska Združenih snaga bezbednosti.

Tadašnji predsednik Koordinacionog tela, Nebojša Čović, je izrazio žaljenje zbog ovog događaja, koje je više puta ponavljao i kasnije. Oni koji su tog popodneva bili na ulici ili u opštini Bujanovac znaju kolika je, zapravo, bila napetost posle njegovog ubistva.

Pogibija Ćazimija je pretila da izazove incidente i prekine proces mirnog razoružanja OVPMB i ulaska Združenih snaga bezbednosti u KZB, ali je, uz posredovanje međunarodne zajednice, ipak sve završeno na miran način.

Ćazimi je bio šef pregovaračke delegacije OVPMB u svim razgovorima sa predstavnicima tada Savezne Republike Jugoslavije i međunarodnim posrednicima.

Predvodio je i sam početak razgovora u školi u selu Lučane, koji je usledio posle prvog susreta komandanata OVPMB, predstavnika Koordinacionog tela i međunarodnih posrednika u šatoru na administrativnom prelazu Merdare kod Kuršumlije.

Bio je jedan od komandanata OVPMB koji se zalagao za pregovore i takav način rešavanja problema.Bio je zadužen za sektor Centar OVPMB koji je obuhvatao sela Breznicu, Mali i Veliki Trnovac, Dobrosin, Končulj i Lučane, što je, zapravo, oblast oko regionalnog puta Bujanovac – Gnjilane, koja je bila veoma važna i za ulazak Srba iz Kosovskog Pomoravlja u Srbiju.

Pred kraj sukoba rekao je da će poslednji predati oružje, ali da će ga ipak predati. Upozorio je i da će OVPMB žestoko odgovoriti na svaku provokaciju od strane Združenih snaga prilikom ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti.

U okviru plana za povratak Vojske Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti, komandanti OVPMB Šefket Musliju, Ridvan Ćazimi-Leši i Mustafa Šaćiri su 21. maja u Končulju, u prisustvu Šona Salivena, šefa kancelarije NATO-a za Jugoslaviju, potpisali sporazum o mirnoj predaji oružja OVPMB.

To je, zapravo, Končuljski sporazum na koji se Albanci pozivaju svih ovih godina, kao na ključni dokument za rešavanje problema, a koji predstavnici države nikada nisu potpisali.

Na ulazu u Veliki Trnovac, Albanci su podigli spomenik Ćazimiju 2002. godine, na koji su postavljene i albanske zastave. U njegovu čast svake godine se održava četvorodnevna manifestacija Dani komandanta Lešija.

U rodnom Velikom Trnovcu otvoren je muzej 2012. godine a koji su podigli lokalni Albanci uz pomoć albanske dijaspore. U njemu se nalaze lične stvari Ćazimija: fotografije, uniforma, oružje, kao i džip u kome je ubijen.

Izvor: JUGPress

_________________________________