Ibarska magistrala kroz Čačak najopasnija

U prvih osam meseci 2019. godine u Srbiji se dogodilo 23.057 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 359 osoba, a od početka godine život je na putevima izgubilo čak 69 mladih. Ibarska magistrala i dalje je najopasnija saobraćajnica, dok je Beograd najopasniji grad.

Crnu statistiku na putevima u Srbiji prikazala je Opservatorija društvenih inovacija kroz interaktivnu mapu, na osnovu zvaničnih podataka MUP-a. Na toj mapi označeno je 150 zona na kojima se dešavaju pretežno teže nezgode, a gde se u krugu od 200 metara desilo bar deset nesreća u prethodnih pet godina. Prema toj statistici, najrizičnije zone nalaze se u Beogradu i to u opštinama duž ozloglašene Ibarske magistrale. Naime, u prestonici je od početka godine poginulo u saobraćaju 46 osoba, od kojih čak 18 u Barajevu i Lazarevcu. U MUP-u za „Blic“ posebno upozoravaju na tri crne tačke u ovim opštinama.

– I dalje je ubedljivo najopasnija Ibarska magistrala, a najviše saobraćajnih nezgoda događa se kod Rušnja, u blizini motela „Šarić“, zatim u Vreocima i kod Šopića – naglašavaju u MUP-u.

Dalibor Pešić sa Saobraćajnog fakulteta ističe da istraživanja pokazuju da svaki peti poginuli u saobraćaju u Srbiji izgubi život u Beogradu.

– Najčešće se gine na ulazima i izlazima sa saobraćajnica gde ne postoji adekvatna infrastruktura, a ima puno pešaka i vozila koja se kreću različitim brzinama. Takva je upravo Ibarska magistrala. Očekujem da tek kada se u decembru otvori deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Surčina do Obrenovca ova saobraćajnica u potpunosti zameni Ibarsku magistralu i učini je znatno bezbednijom – objašnjava Pešić.

Kako kaže, Saobraćajni fakultet već je uradio studiju bezbednosti na deonici Ibarske magistrale između Ljiga do Preljine, gde paralelno postoji autoput.

– Od kako je pre skoro tri godine otvoren koridor 11 za saobraćaj od Ljiga do Preljine, na Ibarskoj magistrali se na tom potezu dešava znatno manje saobraćajnih nezgoda. S druge strane, kada dođe do nezgode posledice su znatno teže. Razlog za to je činjenica da je Ibarska magistrala na tom delu rasterećenija pa vozači znatno brže voze i sudari su mnogo opasniji – podvlači Pešić.

Na Ibarskoj magistrali opasna je i deonica između Gornjeg Milanovca i Čačka i Čačka i Mrčajevaca, upozorava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

– Kad je reč o drugim saobraćajnicama, vozači bi morali posebnu pažnju da obrate na put kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, kao i na deonici Užice – Bela Zemlja ka Zlatiboru. Takođe, saobraćajne nezgode su česte i na deonici autoputa Beograd-Niš između Ćuprije i Paraćina, kao na autoputu Novi Sad – Subotica na skretanju kod Bačke Topole – kaže Okanović za “Blic”.

Posebno zabrinjava što je od početka godine u saobraćaju u Srbiji poginulo čak 69 mladih. Ipak, kako tvrdi načelnik odeljenja za prevenciju i edukaciju u Agenciji za bezbednost saobraćaja Duško Pešić, broj poginulih među mladima je značajno smanjen.

– Prošle godine za prvih devet meseci 78 mladih nam je poginulo, a ove godine 69 – apostrofira Pešić i dodaje da se očekuje da će ove godine prvi put biti manje od 100 mladih poginulih u saobraćajnim nezgodama.

Pešić navodi da kampanje usmerene ka mladima koje sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja daju rezultate i dodao da poslednje tri godine ta agencija radi kampanju „Um na drum“ kroz koju utiču na mlade da se u saobraćaju ponašaju promišljeno i odgovorno.

– Za razliku od ranijih kampanja koje smo radili, a u kojima je akcenat bio na zastrašivanju i upozoravanju, što je na neki način stvaralo odbrambene mehanizme kod mladih, prepoznali smo da taj ton komunikacije nije dobar i poslednje tri godine se drugačije obraćamo mladima, obraćamo im se jezikom kojim oni pričaju – rekao je Pešić.

Tačni podaci pomoću GPS lokatora

Relevantnost podataka interaktivne mape o crnim tačkama potvrđuju i GPS koordinate koje definišu mesto gde se saobraćajna nezgoda dogodila.

– Oni su koristili podakte iz MUP-a koji uključuju i GPS koordinate. Pomoću ovih koordinata možete tačno da mapirate mesto gde se nalazite. U poslednjih nekoliko godina policajci kada rade uviđaj na mestu saobraćajne nesreće pomoću GPS lokatora učitaju tačne koordinate i to se beleži u zapisnik i objavljuje u evidenciji – kaže Okanović.