Igor se sam stara o četvoro mališana, žive u kući punoj buđi, nemaju ni struju
Igor Lakatoš iz sela Mrčajevci nadomak Čačka sam se stara za svoje četvoro maloletne dece, a kako kaže u ispovesti za Nova.rs ne bira posao da bi ih prehranio.
„Radim sve i svašta. Čistim štale, nadničim, ali sada je zimski period pa je malo posla“, sa tugom u srcu priča Igor.
Prema njegovim rečima, supruga ga je ostavila pre pet godina, jer se preudala, pa je sav teret brige za decu pao na njegova pleća. Igor ističe da mu ništa nije teško za njih da uradi.
„Najstariji sin ima 15 godina. Ide u Mašinsko-saobraćajnu školu u Čačku. Treba mu za knjige, hranu, putovanje. Zima mi je najgora jer nema posla“, priča Igor Lakatoš za naš portal.
Vrlo često, nema dovoljno ni hrane, pa je naš sagovornik prinuđen da pozajmi po koji zalogaj za decu.
„Kuća je neuslovna za život. Nemamo ni normalne prozore ni vrata, a i puna je buđi. Ni to nije zdravo za mališane, a duva sa svih strana“, kaže nam Igor čije najmlađe dete – ćerkica ima devet godina.
Ogreva je, pored hrane, navodi naš sagovornik, najpotrebnije.
Upitan da li mu neko od nadležnih službi pruža pomoć, Lakatoš kaže da je dobio garderobu za decu od dobrih ljudi, a od grada Čačka jednokratnu pomoć pre nekoliko godina.
„Rođen sam u Mrčajevcima, imam familije, ali sam prinuđen da se borim sam sa dobrim ljudima koji priteknu u pomoć kada dogori do nokata“, priča očajno otac četvoro maloletne dece.
Prema njegovim rečima, pre dve tri godine dobio je jednokratnu pomoć u iznosu od 35 hiljada dinara, ali to je bilo sve.
„Obećanja nisu izostala. Biće ovo, biće ono, uradićemo, ali se za sada sve svelo na to. Ništa nije urađeno“, kaže Igor ocenivši da su pokušali samo da ga „skinu sa dnevnog reda“. Smatra da je predstavnicima lokalne samouprave bilo bitno da ode, da ne bi smetao pred njihovim vratima. Na pitanje da li dobija pomoć od Centra za socijalni rad, Igor kaže da prima oko 37 000 dinara na mesečnom nivou.
„Deca idu u školu. Trebalo bi da imaju sveske, čarape, patike, donji veš. Sve to ode na te sitnice. Nije to neki novac. Nadam se uz božiju pomoć da se nešto reši“, zaključuje Igor.
Jedan od komšija (ime poznato redakciji) kaže da nije normalno živeti u ovolikoj bedi u 21. veku. Krivi državu, jer ništa nije preduzela da pomogne Igoru, osim onim „izabranim“ koji će da idu na nacionalne frekvencije i hvale vlast.
„On živi bez struje, grejanja, podova, krov prokišnjava, prozori i vrata su dotrajali i duva hladan vetar kroz njih. Deca nemaju redovne obroke, gladni su i hladno im je. Grad nije preduzeo ništa da im omogući normalne uslove za život. Ovo je samo jedna porodica koja je dospela do društvenih mreža, desetine familija žive u ovakvim i još gorim uslovima“, navodi naš sagovornik.
Moramo im pomoći, ne znam još kako ali to je napa obaveza i dužnost, istakao je on.
Empatija, solidarnost i humanost moraju postojati, zaključio je naš sagovornik.
Sa druge strane u lokalnoj samoupravi negiraju navode Igora Lakatoša da je dobio pomoć pre dve, tri godine.
„Mi mu nekoliko puta godišnje isplaćujemo navedenu sumu novca. On je koristi za hranu, zdravstvenu zaštitu i druge brojne potrepštine“, ispričao nam je sagovornik iz čačanske Gradske uprave.
Ne vidosmo nijednog člana porodice, pa ni Igora