Prethodni članak
Ima li granice masakrima i švercu ptica na Balkanu?
Saopštenje Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
„Njuzvik“: Ima li granice masakrima i švercu ptica na Balkanu?
U svom izdanju od 7. februara, “Njuzvik“, drugi najtiražniji nedeljik u SAD, donosi opširnu reportažu „Masakr evropskih ptica pevačica“ o krivolovu ptica u državama Balkana, koji je već izazvao niz reakcija međunarodne javnosti i zaštitara prirode. Novinar Njuzvika Luk Dejl-Heris opširno izveštava na koji način se love i švercuju zaštićene vrste ptica, između ostalog i u Srbiji, te kako se ovakvi slučajevi sistematski zanemaruju u postupcima organa koji su dužni da ih sprečavaju i sankcionišu.
„Njuzvik“ navodi da se širom jugoistočne Evrope, a posebno u Rumuniji, Srbiji, Albaniji i Bugarskoj, italijanski lovci postali javni neprijatelji broj jedan za zaštitаre prirode i ptica. Od sloma komunizma, svake godine raste broj Italijana koji putuju na istok radi ubijanja ptica. To organizuju preduzeća u italijanskom vlasništvu, od kojih su mnoga osnovana tokom proteklih godina u besporeskim državama: na Kipru i Malti. Lovci odsedaju u lovačkim kućama koje drže njihovi sunarodnici. Procenjuje se da se gotovo svaka ptica koja se prošvercuje u Italiju, prodaje na tržištu za do 3000% veću cenu. To tržište se nikad ne zasićuje specijalitetima kao što su „polenta e osei“ – palenta sa grilovanim pticama pevačicama, koje se nude u restoranima širom zemlje. Prema podacima mreže za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC iz 2008, lov i šverc divljih ptica u Italiju uključuje veoma organizovane kriminalne aktivnosti u jugoistočnoj i srednjoj Evropi. Stotine hiljada ptica pevačica, po ovim podacima, biva ilegalno ubijeno i izvezeno, a cela ova industrija „teška“ je oko 10 miliona evra godišnje.
U članku su detaljno opisane i metode koji koriste lovne agencije koje dovode strane „turiste“, njihove veze sa korisnicima lovišta, zapošljavanje domaćih ljudi koji poznaju terene na kojima se sakupljaju ptice, ali i koji imaju rasprostranjene veze „zlu ne trebalo“. Naglašeno je da je lovački lobi blisko povezan sa poslovnim, kao i da su mnogi lovci istovremeno i investitori, ili se barem tako predstavljaju od strane državnih vlasti. Kao kuriozitet, posebno se navodi raširena strast za samopromocijom, budući da „lovačke priče“ i njihov ishod često završe na društvenim mrežama. To omogućuje zaštitarima ptica da naslute kolike su razmere ovog „kriminala iz komšiluka“, ali i da šalju prijave za pojedinačne slučajeve. Frapantna je činjenica da službene statistike navode da je tokom 2013. u Srbiji odstreljeno oko 45000 prepelica, a Tim za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije našao je samo na fejsbuku objave koje govore o još oko 70.000 odstreljenih jedinki. Ova ilegalna lovina zakonski uopšte ne može da se iznese van granica naše zemlje, ali je problem šta raditi sa ovakvim podacima ukoliko carinske službe i policija nisu za njih zainteresovane.
U članku se ističe i pozitivan primer inpektora životne sredine Željka Vukovića iz Hrvatske koji pokazuje koliko brzo krivolovu i švercu zaštićenih vrsta može da se stane za vrat kada su vlasti odlučne da na tome istrajno rade. Tokom samo jedne decenije, Vuković je uhvatio toliko krivolovaca da sada italijanski lovci ovu zemlju potpuno zaobilaze. Na granicama je organizovao obuke za carinske inspektore kako bi uočili i istražili moguće slučajeve šverca, čak i kada su ptice oderane, smrznute i kada su im glave odsečene. Za 13 godina rada, Vuković je uhvatio izuzetno velik broj krivolovaca i švercera divljih ptica, ali samo dvaput građane Hrvatske. „Običano se radi o uspešnim poslovnim ljudima i gotovo uvek o Italijanima. Hvatao sam policajce, vojna lica, diplomate, biznismene i lekare“, navodi Vuković. On veruje da je šverc mnogo veći problem od samog krivolova. Kaže da 80% ptica ubijenih u Rumuniji i Srbiji nađu put do Italije čak i ako ne prelaze preko Hrvatske. „Mogu da stignu na drugi način. Ukoliko idu preko Jadrana, put je mnogo kraći, a Bosna i Hercegovina i Crna Gora jedva da imaju bilo kakvu carinsku kontrolu“, zaključuje Vuković u ovom članku koji se može pročitati na: www.newsweek.com/2015/02/13/massacre-europes-songbirds-304716.html
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iskreno i dobronamerno poziva one koji, na nivou određivanja i na nivou primene, odlučuju o državnim strategijama u lovstvu, zaštiti prirode i nadzoru državnih granica da se sistematski i veoma ozbiljno uhvate u koštac sa očigledno nesputanim krivolovom koji kod nas divlja. Ornitolozi se nadaju da je izlazak sa crnog spiska krivolovom obeleženih zemalja minimalni motiv za ovu hitno potrebnu akciju.
Fotografije: Arhiva DZPPS
zasto italijani nelove kod njih?cuvaju njihova bogatstva a kod nas za saku dolara unistise sve ptice. gde su sad ti evropski dusebriznici,sto se brinu o svemu sto nevalja kod nas ali samo ako se njih tice. nasa drustva za zastitu prirodnog bogatstva treba da ucine nesto,ali brzo,dok nebude kasno!