Đorđe Mihailović, poznat kao čuvar Zejtinlika, preminuo je danas u 96. godini.

Đorđe Mihailović je rođen deceniju po završetku Prvog svetskog rata, a život je proveo kao čuvar na Srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku.

Poznat je svima koji su posetili mesto na kojem počivaju posmrtni ostaci oko 8.000 heroja Velikog rata, stradalih tokom bitaka na Solunskom frontu, u redovima srpske vojske.

Bio je čuvar groblja do maja 2022. godine, a odstupio je zbog narušenog zdravlja.

U znak sećanja na Đorđa Mihailovića ponavčkamo tekst iz 2015.godine.

Svedočanstvo o hrabrosti srpskih vojnika

Srpsko vojničko groblje u Solunu, na Zejtinliku svakoga dana poseti više ljudi nego vojnička groblja Francuza, Engleza i Italijana, koja se nalaze u neposrednoj blizini, tokom cele godine.

Legendu o hrabrosti, požrtvovanosti i junaštvu srpskih vojnika tokom Prvog svetskog rata i danas sa nesmanjenim žarom neumorno pripovreda starina, osamdesetosmogodišnji Đorđe Mihailović, koji poslednjih 55 godina brine o ovom monumentalnom spomeniku i senima srpskih junaka.

Mihailović od prošle godine ima i pomoćnika, četrdesetsedmogodišnjeg Predraga Nedeljkovića, rođenog u Kraljevu, koji poslednjih godina živi u Grčkoj, a ujedno je i potomak Solunca, što je bio i uslov uz poznavanje grčkog jezika da može jednog dana naslediti slavnog deda Đorđa.

Pogrbljen i naslonjen na štap, deda Đorđe i danas ne prestaje da pronosi slavu srpskih junaka. Iako jedva stoji na nogama i dalje podignute glave i vedra čela neretko sa suzama u očima, pripoveda o herojima koji su svoje živote dali za majku Srbiju i zauvek postali deo legende o ratnicima, koji nisu ustuknuli pred daleko nadmoćnijim neprijateljem kako bi sačuvali svoju otadžbinu od zavojevača.

„Treća sam generacija čuvara vojničkog groblja u Solunu. Pre mene, taj posao je radio moj deda Savo, koji je bio prvi čuvar groblja, a bio je i dobrovoljac. Nakon njega taj posao je nastavio da radi moj otac Đuro i nakon njega ja, već 55 godina. Ta tradicija se prenosi sa generacije na generaciju na muškog potomka, međutim, ja imam ćerku, ali i ona je rodila ćerke, a ne sina, a ovaj posao mora da radi muškarac, tako da sam dobio naslednika Predraga koji je dobar i siguran sam da će se dobro brinuti nakon mene. Svaki dan dolazim, živim ovde, spavam ovde na groblju““, priča deda Đorđe.

Predrag kaže da je ogromna čast naslediti veličinu poput deda Đorđa.

„Neverovatna je čast što sam baš ja dobio tu dužnost. Koliko je veliki broj posetilaca svedoči i podatak da samo u toku jednog dana, Srpsko vojničko groblje poseti više posetilaca nego engleska, francuska i italijansko vojničko groblje za godinu dana. Samo danas smo imali 12 autobusa sa posetiocima i dolazi ih još do kraja dana“, kaže Predrag i dodaje da i danas, nakon toliko godina svakoga dana od deda Đorđa čuje po neku priču za koju nije znao.

Na Zejtinliku je sahranjeno više od 8.000 srpskih junaka. Po priči deda Đorđa, jedino su srpski junaci preživeli golgotu, jer nijedan engleski, francuski ili drugi ratnik nije umro od gladi, dok je hiljade srpskih ratnika umrlo od izgladnelosti i iscrpljenosti.

Zbog ogromnih zasluga za Srbiju, deda Đorđe je prošle godine ukazom predsednika Srbije odlikovan ordenom.