Institucije u Gornjem Milanovcu “gluve” — građani se uzalud žale na buku u gradu

 Slušanje je prvi korak u komunikaciji. Ono što čujemo opredeljuje naš život. Nauka je dokazala da naš sluh utiče na to kako se krećemo — i naš osećaj za ravnotežu je pod uticajem sluha. Buka nam smeta i predstavlja pretnju po naše zdravlje nezavisno od doba dana, udaljenosti izvora buke i vrste objekta iz kojeg ona dolazi. Buka izaziva akustični stres za ceo organizam čovek, a njeni štetni efekti zavise od intenziteta i trajanja buke.

Smena zimske sezone letnjom stanovnicima Gornjem Milanovca ne omogućava predah od vazdušnog zagađenja. Samo se jedna vrsta vazdušnog zagađenja, vidljivo zagađenje suspendovanim česticama) smenjuje se drugom vrstom — bukom, koja je takođe veoma štetan vid aerozagađenja, nevidljiv, ali nesumnjiv. Tokom leta građane i danju i noću muči buka iz ugostiteljskih objekata koji svoje otvorene prostore koriste tako što zloupotrebljavaju pravo na emitovanje muzičkog sadržaja, emitujući glasnu muziku koja je tako visokog intenziteta da se jednoznačno može okarakterisati kao buka. Ipak, institucije ne reaguju.

Po izazivanju štetnih efekata na zdravlje i smanjenju kvaliteta života, zagađenje bukom je na drugom mestu, odmah iza aerozagađenja sitnim česticama. Razvoj tehnologije, u najopštijem smislu reči, predstavlja razlog što buka postaje neprekidna, ali i bučnija. zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka može biti smrtonosna, a Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) procenjuje da se u Evropi godišnje buci može pripisati prerana smrt 12.000 ljudi. A već skoro 3 decenije se u svetu obeležava Međunarodni dan zaštite od buke sa ciljem da se na taj način skrene pažnja na rizike i opasnosti koje buka predstavlja, kao i da se kroz široku diskusiju u društvu omogući da se to sagleda sa više strana i, na taj način, bolje razume, kao i da se traga za načinima boljeg upravljanja bukom i sanacijom štete koju ona izaziva u životnoj sredini.

Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe, izazivajući razne simptome i bolesti kao što su: nervoza, zamor, nesanica, pad koncentracije, glavobolja, znojenje, visok krvni pritisak, lupanje srca, poremećaj sna, hroničnu iscrpljenost, poremećaj imunološkog odgovora organizma-sklonost ka malignim poremećajima, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem-sklonost ka dijabetesu, povećavanje hormona stresa, poremećaj metabolizma-holesterol i trigliceridi, poremećaj polnih žlezda itd. Hronična izloženost buci dovodi do stresnih reakcija i u velikom procentu dovode do ubrzanog nastanka koronarne bolesti srca, koja predstavlja osnov za pojavu infarkta.

Deca su osetljivija na buku od odraslih ljudi i zato uticaj buke na zdravlje dece posebno brine. Ako dete u zbog buke ima problematičan krvni pritisak, to je gotovo siguran nagoveštaj zdravstvenih problema u zrelom dobu. Zbog buke deca loše spavaju zato što su pod stresom i to se odražava na krvni pritisak. Deca izložena buci razvijaju odgovor “ignorisanja galame”, koji uključuje i ignorisanje govora. Zdravstvene posledice izlaganja buci kod dece se ispoljavaju i u vidu poremećaja kognitivnih funkcija, deca lošije čitaju i imaju slabije rezultate u učenju.

Štetni efekti buke nisu samo dobro poznati lekarima, već i profesionalcima koji rade u opštinskoj kancelariji za zaštitu životne sedine. Međutim, lokalna samouprava ne čini ništa da zaštiti građane Gornjeg Milanovca od buke, iako je na to obavezuje zakon. Cilj zaštite životne sredine je da se omogući održiv život koji podrazumeva zadovoljenje potreba svih članova zajednice i koje ne sme da povećava ekološke probleme. Uloga lokalne samouprave je veoma važna u ovoj zaštiti, jer je ona njen primarni obveznik i građani od nje očekuju da im obezbedi osnovne uslove za bezbedan život. Normativni okvir kojim se ograničava intenzitet buke mora da se efektivno primenjuje da bi njegovo postojanje kao i postojanje institucija ispunjavalo svrhu, jer je glavna funkcija institucija da isporučuju javna dobra u šta spada i zaštita životne sredine.

Problemi se uvek moraju rešavati lokalno. Način da se utiče na zagađenje bukom određuje tzv. zdrav dizajn. Suština zdravog dizajna u kontekstu buke leži u akustičnim performansama koje su njegov rezultat, jer je važno moći upravljati nivoima ambijentalnog zvuka ali i sprečiti da buka prelazi iz jednog prostora u drugi. Na taj način se postiže održivost u upravljanju bukom. Kod nas normativi postoje, ali se ne poštuju. Pitamo se kako je moguće da se u Gornjem Milanovcu izdaju dozvole za rad privrednim subjektima, a da njihovi objekti ne ispunjuvaju zahteve za zvučnom izolacijom koji su zakonom propisani? Buka koja nastaje radom ugostiteljskih objekata čini se kao nerešiv problem u Gornjem Milanovcu. Zašto trešti sa svih strana, celo leto, i danju i noću? A buka nikada nije samo neprijatan zvuk; neodvojiva je od pitanja moći i nemoći i od pitanja o pravima, zloupotrebi i uzurpaciji. Nečinjenje institucija ljudima u Gornjem Milanovcu zbog buke koju građani ne mogu da kontrolišu, ugrožava osnovna ljudska prava građana: pravo na odmor, pravo na porodičan život, ali i pravo na zaštitu životne sredine. Reč je o očiglednom primeru “prostorne nepravde” koji jasno odslikava i asimetriju prava u kojoj postoje neki koji su privilegovani i neki koji su potlačeni, i stanje političke kulture u zajednici jer se bahatost ne sankcioniše, a obzir se smatra slabošću. Takve okolnosti upućuju ljude da se sve manje razumeju i sve manje komuniciraju. U interesu svih građana Gornjeg Milanovca nije da mogu da se čuju samo oni koji zastupaju svoje privatne interese već i da se čuju tuđe dileme, brige, nevolje. Lokalna samouprava treba da napusti politiku selektivne gluvoće i da počne da deluje u interesu svih građana.

___________________________________________