Iz istorije grada: Krađe devojaka i ćutanje vlasti

Autor teksta je ovu pojavu objasnio na primeru mlade Vinke Divjak iz Markovice.

Nakon smrti roditelja, Vinki je prepisano porodično nasledstvo kojim bi ona upravljala kada navrši osamnaest godina. Do tada, ona je pod starateljstvom rođaka Jaćima Đurkovića.

Ova činjenica načinila je mlađanu Vinku metom za brojne udvarače. I ako su stizale brojne bračne ponude, devojka ih je sve odbijala.

Do jednog dana, kada je izvesni Lazar Lazović sa svojom svitom u ponoć zakucao na vrata Đurkovića. Lazović je pre ovog događaja tri puta bio odbijen u prošnji Divjakove.

„Na jedan varljiv način koji ne služi na čast seoskih domaćina, uđu u kuću i kao razbojnici ščepaju đevojku, i pokupe njene stvari i odvedu je Lazarevoj kući. Protest pak devojčin i njenog hranitelja ostao je glas vapajućeg u pustinji“, piše „Mali žurnal“.

Iako se ovakvi događaji ne mogu iskoreniti, hitra reakcija vlasti da se kućama vrate „ukradene“ devojke bi građanima ulila nadu da se pravo na slobodu izbora devojaka zaista poštuje.

No, to nije učestala praksa.

Vlast sporo reaguje, „te devojke bivaju vraćene rodnim kućama kada su uveliko deflorisane nakon čega više ne bivaju poželjne za udadbu“.