Još traje spor oko najlepše Čačanke

Već 35 godina braća iz Čikaga, lekari Dušan (69) i Slobodan (68) Vučićević, pokušavaju da u svoj posed vrate kuću pokojne majke u zavičajnom Čačku, ali im nikako ne ide od ruke. Čak je i ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu (2010) uputila notu Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije zatraživši pomoć u rešavanju upravnog spora koji su pokrenuli ovi srpski i američki državljani čačanskog porekla, pa ni od toga ne bejaše velike vajde.

Stariji Vučićević diplomirao je i na pravnom fakultetu u Čikagu (1988), i nedavno je, produžujući borbu, uputio pismo ministru finansija u Vladi Srbije Dušan Vujoviću, pravdajući se što to čini na engleskom jer „ne bi mogao da se služi pravnom terminologijom” na našem jeziku.

„Profesore Vujoviću, vi ste studirali na Harvardu posle vašeg doktorata na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, i sigurno ste videli da je u predgovoru američkog ustava pravda prvo zajemčena. Ovu visoku obavezu vi možete ostvariti u Srbiji ako se dobrim delom oslonite i na obrazovane mlade ljude u inostranstvu jer su ne samo čitali domaće zakone koji konfabuliraju o pravdi, nego i koristili slične u zemljama gde pravda nije laž”, stoji na kraju pisma dr Dušana Vučićevića, upućenog ministru srpskog trezora.

Vučićević navodi da na rečeno pismo, poslato 8. februara ove godine, nije dobio nikakav odgovor iz MF, i kaže u izjavi za Politiku:

– Pošto je odgovor izostao, odlučio sam da pismo stavim na uvid „Politici”. Ipak je slobodna štampa krajnji zaštitnik vladavine prava.

Sporna građevina u centru Čačka, i onda i danas najlepša u gradu, podignuta je 1903. godine u akademskom stilu, sa po 102 kvadrata u prizemlju i na spratu, i mansardom. Milici Vučićević je to zdanje opština eksproprisala 1978. godine plativši vlasnici 1,51 milion dinara, i još 7.219 dinara za plac. Obrazloženje je bilo, navodi njen stariji sin, „da će se zgrada srušiti ako se odmah ne oduzme za kulturne potrebe Opštine”.

On objašnjava da je samo jednu godinu posle eksproprijacije Opština izdala rešenje da se korišćenje zgrade ustupa trgovinskom preduzeću „Prosveta”, čime je zakon izigran… Kuća je morala biti vraćena, dodaje, još 1981. po članu 9. ZOE (Zakona o eksproprijaciji), koji je zabranjivao prenošenje korišćenja. Korisnik može biti samo onaj za kojeg je eksproprijacija izvršena, što znači opština a ne trgovinsko preduzeće.

„Zaverenici u ovoj otimačini su imali političku vlast, ali moja majka je imala veru u Boga da će pravda pobediti. Zračak nade u pravdu je postao realnost u 1996. kada je Opština Čačak poništila rešenje o eksproprijaciji. Opština je od tada do sada uvek donosila isto rešenje, dok je politički ološ u Beogradu kreirao nepostojeće paragrafe da bi se moja kuća držala u vlasništvu onih koji su za to dobro plaćali”, napisao je lekar iz Čikaga.

Vučićević tvrdi, pozivajući se na izvore i sagovornike iz Ministarstva finansija RS, da je vraćanje kuće jednom bilo sprečeno „po naređenju iz kabineta predsednika vlade Đinđića”, a drugog puta po zapovesti „iz kancelarije predsednika Tadića”.

„Posle naručene odluke vašeg ministarstva ja sam podneo žalbu Upravnom sudu koji je proglasio da je ’Prosveta’ nezakonito posela eksproprisani objekat, te da nema zakonskog osnova da bude stranka u ovome predmetu. Sud je, istovremeno, vratio odluku opštinskom organu sa nalogom da ovaj objasni kako je mogao da poništi odluku o prenosu vlasništva objekta sa Opštine na ’Prosvetu’, jer to tehnički nije deo administrativnog postupka. U poslednjoj rundi, u septembru 2015. Opština Čačak je donela odluku da mi se vrati kuća u skladu sa odlukom Upravnog suda. Sada ponovo, u žalbi vašem ministarstvu, ’Prosveta’ ignoriše naredbu Upravnog suda, te ponavlja argumente koji su odbačeni kao nezakoniti. U zemljama gde državna uprava zakon poštuje, za neosnovane žalbe stranke plaćaju troškove advokatima strane koja je bila u pravu.”

Dr Dušan Vučićević poručio je ministru finansija i ovo:

„U vašem Sektoru imovinsko-pravnih poslova prisutno je zastrašivanje poštenih ljudi, zbog čega je meni nezakonito onemogućen povratak kuće.”

I naglasio:

„Ja sam diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1972. a kao odličan student po pravilniku fakulteta trebalo je da dobijem fakultetsku specijalizaciju. Nedostajala mi je partijska knjižica te sam odbijen. Ja se nisam pokoravao zlu ni tada a ni danas, nego sam odmah položio ponovo sve predmete na američkom testu za specijalizaciju u SAD, gde su mi smesta ponudili posao. Posle četiri godine, 1977. postao sam diplomirani anesteziolog. U drugoj polovini 1977, kao specijalista, zaradio sam 50.000 dolara. Igrom slučaja, iste godine Opština Čačak je zapretila da će eksproprisati kuću moje majke, poklon njenog oca, zbog tobožnje zapuštenosti zgrade koja je bila zaštićeni spomenik arhitekture. Moja majka je dobila predračun od privatnog preduzimača da će popravka koštati 27.000 dolara a ja sam poslao garantno pismo zajemčeno mojim računom, da će se privatni zajam na računu Milice Vučićević bezuslovno isplatiti. Ali, Opština je ignorisala deponovanu sumu i sprovela eksproprijaciju bez saslušanja moje majke.”

U prizemlju sporne zgrade godinama je bila „Prosvetina” knjižara, zatim je bila izdata prodavcima cipela, a sada je tu nova pekara, takođe u zakupu.

Politika