JP Gradac: Direktorova igra mačke i miša

Jedina istina koju je u svom saopštenju za javnost napisao direktor JP Gradac, Nebojša Jovanović, je ona iz samog naslova – Sa istinom nema kompromisa.

Na okolnost koju iznosi u svom  saopštenju  da od samog početka njegovog direktorovanja u JP Gradac, jedan lokalni medijski portal po nalogu određenih centara moći vodi negativnu kampanju protiv njega, pozvali smo ga javno da saopšti istinu o kom portalu i o kojim centrima moći je reč.

Nije odgovorio. Direktor Jovanović ćuti jer očigledno ima problem sa istinom. Poluistine su već teren na kome se snalazi.

Medijske napise u kojima su teme bile njegovo  korišćenje službenog auta u privatne svrhe, a najčešće za odlazak u kafane u toku i van radnog vremena, direktor Jovanović naziva populističkim demagoškim trikovima iz starih vremena.

To što za svoje provode drnda automobil, koji je kupio parama poreskih obveznika Čačka, Jovanović smatra svojim diretkorskim neotuđivom pravom i privilegijom, samo pokazuje kolika je bahatost u pitanju.

Čak i u starim vremenima, na koje se bahati Jovanović poziva, direktor društvenog preduzeća brzo bi popio pedalu ako bi službenim autom svaki dan obilazio kafane.

Službeni automobil direktora JP Gradac snimljen van radnog vremena, parkiran preko puta ugostiteljskog objekta u kome je direktor čest gost. I sam parking bio je po nalogu JP Gradac, označen kao javni parking bez prethodnog pribavljanja urbanističke dozvole i protivno pravilima bezbednosti saobraćaja, neposredno ispred semafora, i tako što je delom na kolovozu, a delom na trotoaru – arhivski snimak 

Kako po oceni, bahatog direktora, ta otrcana priča o „zloupotrebi službenog auta“ nije prošla, zločesti portal je, po nalozima određenih centara moći, prešao na fabrikovanje afere Toming, sa ciljem da više puta ponovljena laž postane istina.

Jovanović kaže da je u praksi sprovodio odluku Skupštine grada o subvencionisanju investitora koji zapošljava više od 50 novozaposlenih sa liste Filijale NSZ.

Predstavljajući sebe, da parafraziramo njegove reči, mačorom koji odlično lovi miševe, Nebojša Jovanović istinu sa kojom nema kompromisa, ipak, predstavlja onakvom kakva ona zaista nije.

Naime, tačno je da je Skupština grada donela odluku kojom se kreirala politika stimulisanja investotora da dođu u Čačak. Međutim, tom odlukom ovlašćeno je Gradsko veće, a ne direktor JP Gradac, da odluči o konkretnom davanju subvencije. Tek po odluci Gradskog veća, u budžetu grada bi se kroz skupštinsku odluku mogle planirati pare za takvu subvenciju.

Direktor koji je sebi dao za pravo da službeni automobil drnda kako mu se hoće, umislio je i da ceo postupak odlučivanja i dodele subvencije investitoru može da skrati tako što će on sam da odluči u ime Gradskog veća i Skupštine grada – „jer kakve veze ima koje je boje mačka, ako lovi miševe“ – kaže Jovanović.  

Nebojša Jovanović (u sredini) sa predstavnicima Toming Consulting prilikom potpisivanja ugovora. Umesto 360.000 evra prihoda u budžet grada, dobijena trećerazredna livada pod hipotekom

Tako je mačor direktor ulovio miša Toming-a i umesto da mu naplati 360.000 evra, kao naknadu za gradsko građevinsko zemljište, od njega je uzeo pod hipoteku livadu treće klase. Na pitanje zašto je u proces naplate naknade ušao sa Tomingom, golim ko crkveni miš, a ne sa firmom Stop Shop koja je glavni investitor objekta u Aveniji lipa, mačor direktor ne odgovara. 

Uporno tvrdi da je realizacija hipoteke radi naplate potraživanja u toku, mada se mesecima nije maklo ni milimetar po tom pitanju. Osim što je, samovoljno i bez ičijeg zahteva, mačor smanjio potraživanje za 50.000 evra na ime ničim dokazanog umanjenja izgrađene površine.

Direktor Jovanović  je prihvatio procenu vrednosti  trećerazredne livade koju je Toming uvalio pod hipoteku, onakvu kakvu je dao ovlašćeni sudski veštak koga je angažovao dužnik Toming, pa sad u svojoj borbi za istinu bez kompromisa tvrdi da ta livada vredi  390.000 evra.

Procena Poreske uprave – vrednost parcele uzete pod hipoteku kao garancija za plaćanje 360.00 evra, je svega 2.500 din/m2 što je ukupno tek oko 167.000 evra

Procena nadležne Poreske uprave je da to nije ni približna vrednost i da prema elementima koje država priznaje kao validne,  livada vredi  2.500 dinara po metru kvadratnom ili  oko 167.000 evra ukupno, što nije ni polovina od naknade koju Toming duguje.

Da direktor mačor preferira sudske veštake u odnosu na Poresku upravu, pokazalo se i na primeru zamene nepokretnosti u aferi Kaluđerice. Ono što je u ovom slučaju, sudski veštak procenio na istovetnu vrednost parcela koje grad razmenjivao sa privatnim licem, Poreska uprava je procenila kao tržišnu vrednost za koju Grad Čačak treba da doplati 50.000 evra.

U svom dokazivanju istine direktor Jovanović  ne daje odgovor na pitanje zašto JP Gradac nije otkupio zemljište na kome treba da bude izgrađena ulica br. 10, nego je parcela na trasi buduće ulice došla u posed privatnika.  Direktor ne objašnjava ni svoje uporno insistiranje da se odmah nakon što je privatnik kupio tu parcelu, uradi razmena  sa gradskom parcelom u Kaluđericama.

Jovanović kao istinu bez kompromisa ističe saglasnost ministarstva finansija da se može uraditi zamena parcela, ali prećutkuje da je mišljenje od Ministatstva traženo tek nakon zaključenja ugovora o razmeni i da je procena tržišne vrednosti  od Poreske uprave tražena takođe tek nakon potpisivanja ugovora.

Očigledno, naš mačor od direktora nije ljubitelj  istine. Kao što ni portal nije kadija koji ga tuži i koji mu sudi.

Za građane Čačka, kao porske obveznike,  nije bitno koje je (stranačke) boje direktor (mačka), već da li svoj posao radi odgovorno i pošteno (lovi miševe).

Odlazeći direktor JP Gradac, tu lekciju, po svemu sudeći, još nije naučio.

_________________________________________________________