Prethodni članak
Kako je Sveti Nikola postao najčešća srpska slava
Stara Srbija bila je zemlja seljaka u kojoj je najveći deo stanovništva preko cele godine radio u polju. Zima je bila jedini period kada je bilo vremena za predah, pa je Sveti Nikola, koji se slavi 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, bio idealan.Osim ovoga, neki etnolozi ističu i da je za rasprostranjenost kulta Svetog Nikole među Srbima zaslužno i već poslovično siromaštvo našeg naroda. Kako Sveti Nikola pada u vreme božićnog posta, takvu slavu je uvek moguće spremiti – treba samo malo hleba, krompira i rakije, pa da se ugoste gosti i „ispoštuje“ svetac. A, ako se nađe i malo ribe… onda je to već prava gozba, prenosi Dnevno.
Verovatno je da je svaki od ovih razloga u određenoj meri doprineo današnjoj popularnosti Svetog Nikole među Srbima. Kako bilo, svima koji slave, kao i onima koji idu na slavu, želimo da u miru i slozi provedu ovaj dan.
DUHOVNO STANJE VREMENA
Ili VLADAJUĆE STANJE SVESTI
Posle višedeceniskog razmišljanja započeh da pišem drugoga dana Svetoг Jovana Krstitelja. Namera mi je da ukažem na izopačenost, licemerje i zlouptrebu Isusove ideje od strane svake crkve i bilo koje države, udružene da produže sa manipulacijom, eksploatacijom i zaglupljivanjem naroda.
Ukoliko ovu želju, koju nosim u duši decenijama, ostvarim oprostiću sebi uzaludno utrošeno vreme u životu. Ovu želju dugujem mojoj predobroj majci Miroslavi i strogoj nani Krstani, koje su me dobro čuvale prve četiri godine života, kada se kod deteta formira poverenje u život i ljude.
SVETSKA EKONOMSKA, MORALNA KRIZA! A GDE NAM JE BOG?!
Boga nema, no težnja ka višoj, božanskoj svesti neće nikada prestati
***
“Bog sve vidi, kažnjava i prašta”.A Bog treba da je u nama. Najveći je greh tvrditi za hrišćanstvo da je to Isusova, Božja religija. Istina je da je to ideologija kojom su zaštićeni oni koji imaju dušu Sotone, baš onakvi protiv kojih se Isus borio, a oni ga rastrgli na krstači.
Svi su apsolutizmi bili blagosloveni od Crkve. Religija je uvek, još od Konstantina, bila uz diktatore i tlačitelje i nikada za dobrobit ugnjetavanih. Uvek je bila prva da ponizi, prokune pametno, duhovito. Uvek je bila udarna pesnica protiv mladosti i mizoginije protiv žena, smrti protiv života. I Tomas Džeferson je bio u pravu – „U svakoj zemlji i u svakom dobu, sveštenik je bio neprijatelj slobode. On je uvek u savezništvu s despotom, pomažući njegove zloupotrebe u zamenu za zaštitu svojih“
***
Tradicija je vraćanje u prošlost koja vodi u ponor. Tim putem idemo već pune tri, a ušli smo u četrvrtu deceniju.